Meštani su iz svojih dvorišta, posle više godina, mogli da izbace stari nameštaj, polomljene plastične stolice, komode i kredence, koje nisu želeli da pale:

– Paljenje kabastog otpada je najčešći način rešavanja problema takvog otpada na selu, ne samo u Modrici. Često meštani nisu svesni opasnosti (paljenjem razne materije postaju kancerogene prilikom sagorevanja) i zato je izuzetno važno sistemsko rešenje uklanjanja kabastog otpada iz seoskih sredina. Grupa meštana Modrice, svesna opasnosti, nije želela da ugrozi zdravlje svoje porodice ili komšija– kaže meštanka Tatjana Mihailović Mladenović, članica neformalne grupe “Žene Modrice”.

Ona podseća da se na području grada akcija odnošenja kabastog otpada organizuje dva puta godišnje (prolećna i jesenja), a da je za seoska područja predviđeno da se takve akcije organizuju prema potrebi:

Procedura odnošenja kabastog otpada iz seoskih sredina je vrlo jednostavna-Savet i sekretar MZ upućuju zahtev Gradskoj upravi i JP Komunalno Kruševac i organizuje se besplatno odnošenje. Na području grada organizuju se ovakve akcije dva puta godišnje.Na području sela, predviđeno je prema potrebi.To i jeste logično, jer stare stvari se ponovo upotrebljavaju, recikliraju i zato je kabastog otpada manjenego u gradu.
Nejasno je, kako kaže,zašto Savet godinama unazad nije organizovao ovakve akcije.

–Molbe usmeno upućene sekretaru ostale su neodgovorene. Ne želevši više da čekamo, zahvaljujući Okularu, pronašli smo finasijska sredstva da realizujemo akciju. Videvši odnošenje, komšije koje se nisu prijavile su pokazale interesovanje da se ponovo organizuje ovakva akcija.

“Žene Modrice” naglašavaju i to da nesavesni građani često svoj otpad bacaju stvarajući deponije.

–Bacaju otpadi u reku, što je potpuno poražavajuće jer osim što narušavaju životnu sredinu, utiču na stvaranja „brana“ prilikom bujica i time ugrožavaju svoju sopstvenu imovinu zbog poplava.

Mihailović Mladenović ističe da,ako i izabrani članovi Saveta MZ nemaju shvatanje o značaju uklanjanja kabastog otpada, gradske stručne službe bi morale da pomognu u ostvarivanju ovakvih akcija:

–Rezultat nepostojanja sistemskog rešenja su deponije koje stvaraju nesavesni građani, čije uklanjanje zahteva mnogo veća finasijska sredstva. Ovakve akcije su stvarna edukacija stanovništva o zaštiti životne sredine.

Žitelji Modrice pokazali su veliki entuzijazam da urede svoja domaćinstva i selo, olakšaju svoj život i pozitivnim primerom pokažu da je neophodno da svi štitimo i zaštitimo životnu sredinu. Visoka temperatura nije ih sprečila da se akcija održi, komšije su rado pomagale jedni drugima da se utovari otpad, a hladna voda i sokovi su svuda nuđeni.

U toku akcije Modricu su posetile i aktivistkinje Okulara. Pokraj reke, u hladu, gostoprimljive meštanke su ih ugostile, uz neizostavno posluženje, a to vreme iskoristile su i za razmenu ideja.

Ova akcija, kako navode “Žene Modrice”, iako logistički zahtevna, dala im je podstrek za neke nove aktivnosti koje planiraju u narednom periodu.

J.P.

Izvor: KruševacPRESS

Članak „Žene Modrice“ pokazale kako se čuva životna sredina se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Na pitanje zbog čega Kruševac, uprkos tome što leži na dve reke, nema registrovanu plažu, iz Gradske uprave navode da je razlog u rigoroznim uslovima koji moraju da budu ispunjeni:
– Prvi i osnovni uslov koji onemogućava registrovanje kupališta je zahtevani kvalitet vode.

Kako objašnjavaju, Grad je još ranije počeo da stvara planske preduslove za izgradnju prostora koji bi mogao da bude namenjen kupanju, sportu i rekreaciji. Jedna od lokacija nalazi se upravo na Rasini:

– Grad Kruševac je 2018. godine usvojio Plan detaljne regulacije Sportsko-rekreativnog centra Rasina (SRC) koji stvara planski osnov za formiranje jednog takvog sadržaja na reci Rasini u delu između Parunovačkog mosta i budućeg mosta na Rasini u visini Ulice kneza Miloša. Osim bogate ponude primerenih sportskih terena, sunčališta i sličnih sadržaja, u ovom delu je planirano formiranje veštačke akumulacije koja bi predstavljala gradsko kupalište.

Međutim, pre nego što građani dobiju mogućnost da se kupaju u ovom delu Rasine, potrebno je rešiti pitanje otpadnih voda nizvodno od brane Ćelijskog jezera, što iz Gradske uprave vide kao jedan od ključnih preduslova:

– Naravno da će od velike važnosti za ovaj poduhvat biti i početak rada dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na rekama koje se ulivaju u jezero Ćelije, na rekama Blatašnici i Rasini iz pravca Brusa.

Upravo bi izgradnja i rad ovih postrojenja, prema njihovim navodima, trebalo da budu jedan od važnih koraka ka poboljšanju kvaliteta vode, kako u Ćelijskom jezeru, tako i nizvodno, na Rasini:

– S obzirom da je pomenuto područje u isključivoj nadležnosti JVP Srbijavode, vodotok je prvog reda, Grad je, u saradnji sa pomenutim javnim preduzećem, započeo realizaciju izgradnje ovog Sportsko rekreativnog centra, a konkretno se sada izvode radovi na izgradnji dva pomenuta postrojenja za preradu otpadnih voda na Blatašnici i Rasini uzvodno od jezera Ćelije.

Kao jedan od problema koji utiču na kvalitet vode u Rasini iz Gradske uprave izdvajaju i pitanje priključenja domaćinstava na sistem za prikupljanje i preradu otpadnih voda:

– Glavni kolektor koji prikuplja otpadne vode i sprovodi ih do izgrađenog gradskog postrojenja za preradu otpadnih voda je realizovan do naselja Lipovac i potrebno je izvršiti priključenje domaćinstava sela uzvodno od Grada na isti kako bi se smanjilo opterećenje vode reke Rasine štetnim materijama i voda učinila pogodnom za kupalište.

Planovi za uređenje Rasine

Grad je usvojio i druge planske dokumente koji se odnose na uređenje korita ove reke.

Iz Gradske uprave navode da je za deonicu od mosta u Mudrakovcu do 1.200 metara uzvodno usvojen plan koji obuhvata detaljnu inženjersku odbranu od poplava i uređenje korita u zoni mudrakovačkog groblja, kao i da prati trasu planirane Istočne obilaznice.

Za deo od železničkog mosta do Vidovdanske ulice planira se stabilizacija rečnog korita, izgradnja obaloutvrda i rešavanje uliva pritoka u ovom gradskom pojasu, dok se deonica od Vidovdanske ulice do mosta na putu za Jastrebac odnosi na regulacione linije za korito i infrastrukturu.

– Dakle, Grad Kruševac je stvorio planski osnov za izradu konkretnih tehničkih rešenja i izradu projektne dokumentacije za realizaciju pomenutog SRC Rasina – smatraju nadležni.

Još jedna lokacija za kupalište – kod Jasike

Pored Rasine, u planovima grada nalazi se još jedna potencijalna lokacija za uređenje prostora za rekreaciju i kupanje:

– Takođe je u planu da se na mestu pozajmišta materijala za auto-put br. 107, u Zoni 10 Plana generalne regulacije Sever, zapadno od nadvožnjaka prema Jasici, uredi prostor za rekreaciju i uredi kupalište. Grad Kruševac je usvojio neophodne planske dokumente za ovu svrhu i održano je nekoliko sastanaka sa predstavnicima JP Putevi Srbije i JVP Srbijavode u cilju zajedničkog rada na realizaciji ove ideje.

Dodatno, na junskoj sednici Skupštine Grada usvojena je Odluka o izradi Plana generalne regulacije Jasika, kojim će se, kako je navedeno „razmotriti mogućnost i stvoriti planski osnov za realizaciju nekih sportsko-rekreativnih sadržaja u zoni uzvodno od jasičkog mosta“.

Kupanje na divljim plažama na sopstvenu odgovornost

Dok se čeka na realizaciju planiranih projekata i rešavanje pitanja kvaliteta vode, građani tokom toplih meseci koriste pojedine delove obala reka kao mesta za kupanje. Međutim, iz Gradske uprave naglašavaju da takve lokacije ne smatraju uređenim i registrovanim kupalištima:

– Grad ne prepoznaje „divlje plaže“ kao uređene zone kupališta i za iste se postavljaju table upozorenja sledećeg sadržaja: „Divlje kupalište, kupate se na sopstvenu odgovornost, Grad Kruševac“.

Na navedenim plažama postavljeni su kontejneri za komunalni otpad i vrši se sezonsko održavanje – košenje trave – piše u odgovorima Gradske uprave.
L.K.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Kruševac, grad na dve reke, bez zvanične plaže: Kupanje na sopstvenu odgovornost se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Na imanju porodice Karajović u Čitluku nalaze se bazen, mali košarkaški teren, prostor za fudbal, ali i sto za stoni tenis. Tokom jula održane su tri inkluzivne radionice:

– Tokom jula održane su tri inkluzivne radionice na imanju porodice Karajović u Čitluku kod Kruševca. Radionice su održane u saradnji sa Udruženjem za pomoć osobama sa autizmom Kruševac, Asocijacijom „Autizam Srbija“ i Centrom za igru i učenje „NevenAvanture“. Pokrovitelj ovih događaja je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije – kaže Nevena Tatić Karajović.

Sagovornica otkriva i šta su sve učesnici inkluzivnog studija imali priliku da nauče:

– Radionicama su prisustvovali deca i mladi sa autizmom, članovi udruženja, njihovi roditelji, kao i ja, kao ABA terapeut i vlasnik centra. U okviru programa održavane su vežbe u vodi, prilagođene mogućnostima učesnika. Radilo se na početnim elementima plivanja – disanju u vodi, pokretima ruku uz pomoć daske za plivanje, a zatim i pokretima nogu. Vežbalo se i početno plivanje uz držanje za dasku. Svako je ponavljao elemente u skladu sa svojim mogućnostima, dok su instruktor i roditelji pomagali deci.

Predviđene su još tri radionice za mesec avgust:

– Na kraju svake radionice priređeno je posluženje uz muziku i igranku. Predviđene su još tri radionice za mesec avgust. Osim plivanja, u okviru projekta Udruženje sprovodi i aktivnosti usmerene na razvoj životnih veština, kao i streličarstvo.

Za sreću je potrebno malo, poručuje Nevena Tatić Karajović:

– Veliko mi je zadovoljstvo što možemo da ugostimo naše drugare iz udruženja. Na istom mestu i u isto vreme plivamo, vežbamo, rashladimo se i učimo. Za sreću je potrebno malo, a to malo ovoj deci znači mnogo. Hvala svima koji su pomogli u održavanju radionica.

Zainteresovani roditelji dece sa autizmom mogu dobiti više informacija putem profila @NevenAvanture na Fejsbuku i Instagramu.

L. K.

Foto: privatna arhiva

Izvor: KruševacPRESS

Članak Inkluzivni studio u Čitluku: Učenje kroz igru, plivanje i druženje se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Kako ističe Tanja Mihailović, jedna od aktivistkinja ove grupe, inspiracija za delovanje proistekla je iz svakodnevnih problema sa kojima se meštani susreću na terenu.

–Inspiraciju za akciju dobile smo kada je pre nekoliko godina neko bacio staru fotelju u reku. Došla je bujica, voda ju je odnela i nismo uspele da je izvučemo. To je bio samo jedan u nizu signala da nešto moramo da preduzmemo. Učestvovale smo u akciji “Zavrni rukave” a imale smo i nekoliko samostalnih akcija čišćenja. Poslednja je bila na seoskom groblju, gde se đubre gomilalo skoro godinu dana– objašnjava Tanja.

Pored čišćenja, članice grupe rade i na edukaciji i prevenciji. Postavljene su table sa upozorenjem „Ne bacaj smeće” na lokacijama na kojima se sporadično prave divlje deponije, a u betonsku kantu postavljenu u centru sela, same stavljaju crne džakove i odnose ih kući na pražnjenje kako bi održavale red.

Sistemska nebriga: Bez kontejnera i organizovanih akcija

Meštani Modrice suočavaju se sa sistemskim problemom odlaganja otpada. U selu nema postavljenih kontejnera, već se komunalni otpad iznosi petkom ispred kuća. Pored toga, kako navodi Mihailović, rešetkasti kavez za prikupljanje plastike za reciklažu nedavno je uklonjen zbog neodgovornih pojedinaca koji su u njega odlagali običan komunalni otpad.

Poseban problem predstavlja nepravilno i neredovno odnošenje smeća.

–Kamioni JKP-a povremeno uopšte ne ulaze u pojedine ulice, iako smatraju da vozila mogu neometano da prođu. Dešava se da u pojedinim ulicama đubre ostane neodnešeno po dve ili tri nedelje. Zbog toga su sugrađani, a neretko su to stariji ljudi, prinuđeni da nose đubre po 200 ili 300 metara od svojih kuća, iako svi uredno plaćamo odvoženje smeća po broju članova domaćinstva– ističe sagovornica.

Ona dodaje da problem nije u samom JKP-u, već u nedostatku naloga i razumevanja od strane Gradske uprave i mesne zajednice:

–Grad organizuje dve velike akcije odnošenja kabastog otpada godišnje, polećnu i jesenju, ali naše selo nije obuhvaćeno nijednom. Sekretar mesne zajednice nam je u usmenom komunikaciji odgovorio da to “ne može”. Trebalo bi da gradske službe pokažu više interesovanja i razumevanja za seoske sredine. Nemamo problem sa komunalnim preduzećem, već sa Gradskom upravom koja treba da izda odgovarajući nalog.

Kako se prijaviti za akciju odnošenja kabastog otpada?

Leto je vreme kada se najčešće sređuju kuće i dvorišta, pa je ova akcija od izuzetnog značaja za sve meštane Modrice. Prikupljanje kabastog otpada vršiće se direktno sa kapija prijavljenih domaćinstava. Prijava je obavezna i traje dok se ne popune kapaciteti, a meštani se mogu prijaviti putem telefona kod meštanke Tanje Mihailović ili kontaktiranjem članica grupe „Žene Modrice”.

Odnošenje je besplatno, a organizatorke akcije napominju da će se otpad odnositi isključivo od onih koji su se unapred prijavili, dok će svaki neprijavljen i neplanirano ostavljen otpad na javnim površinama biti odmah prijavljen nadležnim inspekcijskim službama.

Aktivistkinje grupe „Žene Modrice” poručuju da je cilj ove akcije podizanje svesti o očuvanju životne sredine, ali i jasan apel gradskim vlastima da seoske sredine ne smeju biti zapostavljene kada je u pitanju osnovna komunalna infrastruktura.

Akcija prikupljanja kabastog otpada u selu Modrica realizuje se zahvaljujući finansijskoj podršci organizacije „Okular” iz Ćićevca i razumevanju „Auto servisa Živković” iz Paraćina koje će taj otpad otpremiti na deponiju u Srnju.
J.P.

Izvor: KruševacPRESS

Članak “Žene Modrice” pokreću akciju prikupljanja kabastog otpada se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Svake godine u ovo doba, u domovima širom Kruševca i celog Rasinskog okruga vodi se ista, tiha i nimalo jednostavna borba. Maturanti pakuju velike snove u kofere, uvereni da se kvalitetna budućnost, vrhunsko znanje i cenjena diploma nalaze isključivo iza tabli koje označavaju ulazak u Beograd, Novi Sad ili Niš. Podrazumeva se, gotovo kao neko nepisano pravilo i stvar prestiža, da je fizički odlazak iz rodnog mesta jedini pravi korak ka uspehu i osamostaljivanju.

Ali… Da li je to uvek najbolja i najpametnija odluka?

Izbor visoke škole ili visokoškolske ustanove jeste jedna od prvih velikih prekretnica u životu mladih ljudi, ali istovremeno predstavlja i ozbiljan test za budžet, organizaciju i stabilnost cele porodice. Dok se emocije mešaju sa očekivanjima, retko ko na samom početku napravi hladnu, racionalnu matematiku. Kada se podvuče crta pod sve mesečne izdatke i izazove koje nosi život u velikom gradu, pitanje nastavka školovanja prestaje da bude samo geografsko i postaje ekonomsko, emotivno, ali pre svega praktično pitanje.

Troškovi života u velikom gradu: Surova matematika bez ulepšavanja

Odlazak na studije van svog grada nosi sa sobom izdatke koji veoma brzo i nezaustavljivo prevazilaze sve početne procene i roditeljske računicu. Kada se sa strane sklone ružičaste naočare entuzijazma, ostaje gola statistika svakodnevnih finansijskih pritisaka.

• Stan i režije: Cene zakupa nekretnina u velikim univerzitetskim centrima dostižu rekorde. Čak i kada studenti dele prostor sa koleginicama ili kolegama, mesečni udeo za stanarinu i prateće komunalne račune predstavlja ogromno opterećenje za prosečnu porodičnu platu. Mesto u studentskom domu jeste finansijski najpovoljnija opcija, ali su kapaciteti striktno ograničeni i često nedostupni mnogim odličnim đacima.

• Hrana i svakodnevne potrebe: Priprema obroka, nabavka namirnica i svakodnevni život van doma zahtevaju ozbiljno planiranje i budžet. Iako je ishrana u studentskoj menzi najjeftinija alternativa, vanmenzijski obroci, kafa sa kolegama, nepredviđeni troškovi i svakodnevne sitnice neprimetno iscrpljuju mesečni džeparac već sredinom meseca.

• Prevoz i putovanja: Gradski prevoz u prenaseljenim centrima nije samo finansijska stavka, već i ozbiljan organizacioni izazov. Pored mesečnih karata za vožnju po gradu, troškovi redovnog odlaska kući vikendom dodatno opterećuju novčanik i stvaraju neplanirane rupe u budžetu.

• Vreme kao skriveni trošak: O stavci vremena se uvek najmanje govori, a ona nosi najveću cenu. Sat ili dva dnevno provedena u saobraćajnim gužvama, na stajalištima ili u pretrpanim autobusima na putu od stana do amfiteatra jesu sati koji su trajno izgubljeni. To je vreme koje je moglo biti uloženo u učenje, sport, odmor ili kvalitetan društveni život. U rodnom gradu, to vreme ostaje u rukama studenta.

Prednosti studiranja u svom regionu: Pametan izbor za stabilnu budućnost

Ostanak u Kruševcu tokom akademskih studija više nije rezervna opcija niti kompromis – to je promišljena, strateška odluka koja donosi niz konkretnih prednosti, kako za samog studenta, tako i za celokupno domaćinstvo.

1. Znatno manji troškovi i očuvanje kućnog budžeta

Kada nema stavke skupog zakupa stana, visokih depozita i dupliranih troškova života, studiranje postaje neuporedivo priuštivije. Novac koji bi otišao na stanarine i prevoz u drugom gradu, u sopstvenom domu ostaje sačuvan ili se može usmeriti u dodatne edukacije, kurseve jezika, stručne sertifikate i putovanja.

2. Nezamenljiva podrška porodice

Prelazak iz srednjoškolskih klupa na fakultet donosi potpuno nov sistem rada, obimno gradivo i visoka očekivanja. Kada na taj akademski pritisak dodate obavezu da sami kuvate, perete, brinete o računima i samostalno se nosite sa bolestijicama ili uobičajenim svakodnevnim problemima, nivo stresa se duplira. Topao dom, pripremljen obrok i oslonac porodice pružaju neophodnu sigurnost u ključnim momentima ispitnih rokova.

3. Manje stresa i lakše prilagođavanje

Prilagođavanje na novu sredinu, nepoznate ulice i otuđenost velikog grada zahtevaju ozbiljnu energiju i vreme. Studiranjem u poznatom okruženju, student zadržava svoj dotadašnji ritam, stabilnu mrežu prijatelja, sportske i rekreativne navike, što direktno utiče na bolju fokusiranost, veću produktivnost i postiže se značajno bolji uspeh na ispitima.

Poljoprivredni fakultet u Kruševcu: Logičan odgovor na potrebe lokalne privrede

Da bi jedan grad rastao i razvijao se, nisu mu potrebne samo građevine, već obrazovani, stručni i motivisani ljudi koji u njemu ostaju da žive, rade i stvaraju. Rasinski okrug je istorijski, geografski i ekonomski prepoznat kao gigant poljoprivrede, voćarstva, vinogradarstva i prehrambene industrije.

Upravo tu Poljoprivredni fakultet u Kruševcu ulazi u priču kao potpuno prirodno, logično i prekopotrebno rešenje.

Savremena poljoprivreda već dugo nije samo rad na njivi. To je visoka tehnologija, primena digitalnih sistema, pametno upravljanje resursima, organska proizvodnja, precizno prehrambeno inženjerstvo i vrhunski menadžment u agro-biznisu. Poljoprivredni fakultet u našem gradu nudi modernizovane studijske programe. Usklađene sa zahtevima današnjeg tržišta rada, omogućavajući mladima da steknu najsavremenija teorijska i praktična znanja u neposrednom okruženju.

Studiranje na ovom fakultetu donosi i ogromnu prednost u vidu direktne povezanosti. Sa lokalnom privredom i vodećim poljoprivrednim kombinatima, destilerijama, vinarijama i prehrambenim gigantima našeg kraja. Umesto borbe u prenaseljenim metropolama gde stotine diplomaca konkuršu na jedno mesto, studenti u Kruševcu tokom studija grade mrežu kontakata. Obavljaju stručnu praksu u realnom sektoru i praktično obezbeđuju sebi zaposlenje i pre sticanja zvanične diplome.

Odluka koja gradi stabilnu budućnost

Pred maturantima i roditeljima nalazi se period u kom emotivne želje treba uskladiti sa realnim činjenicama. Mogućnost izbora je velika stvar, ali je pravi izbor uvek onaj koji daje najbolji odnos uloženog truda, finansijske stabilnosti i krajnjeg rezultata – dobijanja primenjivog, cenjenog i odmah naplativog znanja.

Kruševac je izrastao u pravi akademski centar. Poljoprivredni fakultet stoji kao otvoren poziv svim mladim ljudima koji žele da grade karijeru u industriji koja nikada ne gubi na značaju. Fakultet je alat, a okruženje pruža stabilan okvir. Uspeh nikada nije bio uslovljen poštanskim brojem mesta u kom se polažu ispiti, već motivacijom i radom samog pojedinca.

Nije najvažnije gde studiraš. Važno je šta naučiš.

Članak Da li zbog fakulteta zaista mora da se ode iz svog grada? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Na području Grada Kruševca u posmatranom periodu se rađalo u proseku između 900 i 1.000 beba godišnje. Izuzeci su bili 2017. i 2023. godina kada je rođeno 1.028 odnosno 1.057 beba.

Najviše umrlih je, očekivano,  registrovano 2021. godine kada je na vrhunci bila epidemija kovida – 2.525. Godinu dana ranije zabeleženo je 2.007 umrlih dok se u ostalim godinama broj umrlih kreće između 1.700 i 1.965.

Kakava je situacija na nivou Rasinskog okruga? Podaci su, u odnosu na Kruševac, još porazniji.

Broj živorođenih se kreće u rasponu od 1.500 do 1.772, koliko je bilo 2017. godine. Najviše umrlih bilo je 2021. godine, 5.014. Više od 4.000 umrlih registrovano je 2020. i 2022. godine.

U periodu od 2015. do 2025. godine Rasinski okrug je izgubio 23.476 stanovnika! To je više nego što je, na primer, opština Aleksandrovac imala stanovnika na popisu 2022. godine!

U narednom tekstu objavićemo detaljnu analizu za ostale opštine Rasinskog okruga.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Tekst preuzet sa KruševacPRESS

Članak Za 11 godina Rasinski okrug izgubio 23.476 stanovnika! se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Prema najnovijim podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, iz juna 2026. godine, u Rasinskom okrugu ima  14.190 nezaposlenih  lica od kojih su 8.145 žene.

U poslednjih godinu dana nije bilo puno oscilacija kada je reč o broju nezaposlenih. U maju 2025. godine ne evidenciji je bilo 14.342 lica a, recimo, u oktobru 2025. godine 13.990 lica.

Najviše nezaposlenih osoba je sa četvrtim stepenom stručne spreme, 3.989.

Inače, najviše nezaposlenih je među osobama koje su starije od 50 godina. Evidentirane su 2.064 osobe starosti od 50 do 54 godine, 2.095 od 55 do 59 godina i 2.036 osoba starijih od 60 godina.

U junu 2026. godine u Rasinskom okrugu prijavljena je potreba za 1.806 radnika što je značajno povećanje u odnosu na jul, avgust i septembar 2025. godine kada se ta brojka kretala u rasponu od 250 do 290 mesta.

Kakvo je stanje u opštinama Rasinskog okruga? Najviše nezaposlenih je, naravno, u Kruševcu, 6.338 osoba. Potom slede Trstenik sa 2.884, Aleksandrovac 2.205, Brus 1.316, Varvarin 849 i Ćićevac 598 osoba.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku u Rasinskom okrugu je u prvom kvartalu 2026. godine bilo 67.479 zaposlenih osoba. Najviše ih je bilo u Kruševcu – 39.998, Trsteniku 10.636, Aleksandrovcu 6.465, Brusu 4.227, Varvarinu  3.700 i Ćićevcu 2.452 osobe.

Kakve podatke dobijamo kada uporedimo broj nezaposlenih i broj zaposlenih u gradovima Centralne Srbije koji su, kao i Kruševac, središta okruga? Prema stopi nezaposlenosti Kruševac je, sa 13,68%, u daleko lošijem položaju nego Užice, Čačak, Smederevo, Valjevo. Veću stopu nezaposlenosti, 17,78%, ima samo Jagodina.

U opštinama Rasinskog okruga situacija je znatno lošija nego u Kruševcu. Stopa nezaposlenosti u Aleksandrovcu je čak 25,4% a u ostalim mestima iznad 20% osim Varvarina gde je 18,7%.

Izvori podataka: Republički zavod za statistiku, Nacionalna služba zapošljavanja 

Izvor: KruševacPRESS

Članak KRUŠEVAČKA REALNOST: Mladi odlaze, stari na birou se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Sa ovog lokaliteta uklonjeni su gusti korov i nagomilani otpad koji su prekrivali ostatke turskog amama, a rešen je i problem sa nekontrolisanim izlivanjem vode koja je danima plavila okolni kameni plato.

Podsećamo, naš medij je nedavno pisao o sramnom izgledu ovog istorijskog objekta, koji je umesto turističke atrakcije postao ruglo prepuno smeća, ustajale vode i žabokrečine.

Naš portal tada se obratio Narodnom muzeju Kruševac, odakle nam je rečeno da je u planu sanacija svih starih česmi na teritoriji grada što je, kako su naveli u toj ustanovi, bila i tema sastanka sa Zavodom za zaštitu spomenika kulture Kraljevo.

–Stanje svih česmi nam je poznato i redovno ga evidentiramo. Održavanje javnih površina je u nadležnosti JKP Kruševac. Kada navedeni prostori budu uređeni moći ćemo da izvršimo sveobuhvatniju analizu stanja česama i predložimo mere tehničke zaštite i konzervatorsko-restauratorske radove u saradnji sa nadležnim Zavodom-naveli su u Narodnom muzeju, uz napomenu da je nakon tih koraka neophodno izdvojiti i sredstva iz budžeta.

Sa druge strane, od Javnog komunalnog preduzeća „Kruševac“, kojem smo uputili pitanja o tome kada je u planu čišćenje izvorišta, uklanjanje smeća i ispumpavanje ustajale vode, nismo dobili nikakav zvaničan odgovor.

Ipak, iako je pisani odgovor JKP-a izostao, reakcija na terenu nije. Radnici ovog preduzeća su nakon našeg interesovanja i pritiska javnosti izašli na teren i očistili prostor, čime je ovom istorijskom lokalitetu vraćen dostojanstven izgled. Nadamo se da će se sa redovnim održavanjem nastaviti, kako Lazareva česma ne bi ponovo postal žrtva nemara.

J.P.

Izvor: KruševacPRESS

Članak NAKON PISANJA MEDIJA: Lazarevoj česmi i turskom amamu vraćen izgled kakav zaslužuju se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Poseban utisak, sudeći po reakcijama publike, ostavili su mladi virtuozi na harmonici, brat i sestra Pavle i Anđela Filipović iz Zalogovca, koji su izveli tradicionalna kola i igre našeg kraja. Nastupili su i veterani KUD-a „Stanislav Binički“ iz Jasike, kao i Milica Lazić, vokalna solistkinja KUD-a „Bistrica“ iz Dvorana.

Jedan od organizatora, Miloš Stojadinović, kaže da je manifestacija prilika za okupljanje i da upravo kroz nju selo živi.

– Ovakve manifestacije su prilika za okupljanje i podsećanje koliko je važno čuvati svoje korene i prenositi tradiciju na mlađe generacije. Po meni, ovo je prilika da se za selo čuje, da selo živi, da ima dušu i da je to zavičaj i mesto kome uvek treba da se vraćamo.

Za organizaciju manifestacije zaslužan je i meštanin Verkan Gvozdenović, kome ovaj događaj pričinjava veliko zadovoljstvo.

– Srećan sam kada vidim sve te ljude koji su se okupili i koje spaja ljubav prema našem selu, našem Pasjaku. To je dobra prilika da pokažemo koliko volimo, čuvamo i negujemo naše selo i šta ono znači za svakog od nas.

Voditeljka programa i prijatelj manifestacije Lidija Užarević podsetila je prisutne na jedno od predanja o tome kako je selo Pasjak dobilo ime.

– Meštani kažu da je selo ime dobilo po potoku koji i danas protiče kroz selo. Potok je, pak, dobio ime po tome što je nekada, kao i danas, bio stecište pasa iz cele okoline. Otuda naziv Pasji potok, a zatim i ime sela – Pasjak.

Andrijana Gvozdenović, učesnica manifestacije od njenog osnivanja, kaže da je cilj bio da se probudi stara duša Pasjaka.

– Volela bih da naglasim da je ova manifestacija ujedinila ljude i doprinela zajednici. Doprela je do svake osobe, od najmlađih do najstarijih. Želeli smo da približimo kulturu i ujedinimo ljude. Ona je probudila „staru dušu“ Pasjaka, koja se vremenom izgubila.

Andrijana podseća i da manifestacija nosi naziv po pesmi koju je napisao njen rođak.

– Kada smo osmišljavali naziv manifestacije, moj rođak Miloš Stojadinović, dok je prikupljao građu za hroniku sela, u saradnji sa mojom sestrom i sa mnom napisao je pesmu „Selo moje, zavičaju mio“. Dugo smo razmišljali o nazivu, a meni je upravo ovaj bio najupečatljiviji, jer budi toplinu, radost i želju za povratkom našim korenima.

Redovni posetilac ove svetkovine Ivan Bogićević smatra da je manifestacija posebna zbog iskrene želje i truda organizatora i domaćina:

– Neverovatno, ali istinito, ova manifestacija stigla je do svog devetog izdanja. U početku sam mislio da je grad prezasićen manifestacijama, ali sam se obradovao što se ovako nešto dešava u Pasjaku, malom selu u kojem gotovo da nema kulturnih događaja. Posebno mi je drago što je jedan od organizatora Verkan Gvozdenović, koga gotovo svi Kruševljani poznaju. Manifestacija je nastala iz iskrenih pobuda.Verkan je želeo da svom selu ostavi nešto lepo i to se prepoznaje svih ovih godina.

Na kraju večeri publici se predstavio i meštanin Toplica Živković, polufinalista televizijskog takmičenja „Nikad nije kasno“. Izveo je pesmu „Siroma sam, al’ sam lep“, čime je, uz dug aplauz publike, na lep način zaokružen program devete manifestacije „Selo moje, zavičaju mio“.

Podsećanja radi, inicijator i osnivač manifestacije, kao i hroničar ovog kraja i Kruševca, jeste meštanin Miloš Stojadinović. U organizaciji mu se pridružio Verkan Gvozdenović, takođe meštanin i radnik u kulturi.

Vremenom su se uključili i drugi pojedinci, organizacije, ustanove i institucije, pa domaćini svake godine manifestaciju „Selo moje, zavičaju mio“ posvećuju određenom događaju, prazniku, godišnjici ili drugom značajnom povodu. Na taj način manifestacija neguje tradiciju, duhovnost i kulturni identitet ovog kraja.

foto: Miloš Stojadinović

L.Kijačić

Izvor: KruševacPRESS

Članak „Selo moje, zavičaju mio“ manifestacija koja je spojila generacije se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Vesna je rodom iz Mladenovca, živi u selu Modrica, nadomak Kruševca. Njena primanja sastoje se od penzije pokojnog supruga i tuđe nege, koja nisu dovoljna za pristojan život. Želja joj je da ćerki pruži bolje uslove za život:

– Moja ćerka ima šest godina, rođena je sa Daunovim sindromom. Suprug mi je poginuo pre nekoliko godina, od tada se sama staram o njoj. Nisam u stanju da radim, zato što moja ćerka ne može da hoda i jede samostalno, ne ume da govori, briga o njoj traje celog dana.

Skromna primanja nisu dovoljna za pristojan život, objašnjava Vesna:

– Od primanja imam suprugovu penziju, a primam i tuđu negu, ali kada imate dete sa posebnim potrebama, to nije dovoljno. U kući u kojoj živim ima buđi, vlage, bubašvaba i miševa, od nameštaja i tehnike sve je staro. Mašina za veš mi ne radi, perem sve na ruke. Žao mi je što mi dete živi sa bubama i u takvim uslovima.

Ovoj porodici značila bi pomoć svake vrste:

– Račun za struju mi je oko 200 hiljada, nisam imala da plaćam. Mnogo para dajem na račune, kad dođe kraj meseca, ništa mi ne ostane. Ipak, prioritet mi je dete, da njoj pružim bolje uslove. Mene je sramota da tražim, nisam tako naučena, ali zarad deteta, molim sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu. Značilo bi mi ako neko ima polovnu veš mašinu, hranu ili bilo šta što bi stvorilo bolje uslove za život. Ne želim luksuz, već samo osnovno.

Ova samohrana majka objašnjava i zašto je odustala od traženja pomoći nadležnih:

– Obraćala sam se institucijama, ali znate kako to ide. Jedni vas upućuju na druge i u krug, a moja ćerka ne može da ide autobusom, plaši se ljudi, smeta joj gužva. Ona, kao što rekoh, ne može da hoda, pa sve to bude naporno i neizvodljivo. Moram da zovem taksi, a on je takođe skup, tako da sam odustala.

Vesna povremeno prodaje garderobu na Fejsu,. Ipak, kako kaže, to nije siguran izvor prihoda:

– Povremeno, kada se nakupi, staru garderobu prodajem na Fejsu, tu se zaradi neki dinar više, ali ni to nije sigurno. Sve što radim, radim zbog deteta, moram da se borim za nju.

Vesni i Srni možete pomoći novčanom uplatom na broj računa:

205900103226095058, NLB banka

Izvor: KruševacPRESS

Članak Život na rubu egzistencije: Samohranoj majci iz Modrice potrebna pomoć se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.