Uporedni podaci pokazuju i da se drastično smanjuje broj mladih pa je za dva odsto između ova dva popisa smanjen broj mladih odnosno građana Blaca od 15 do 29 godine. Slično je i sa mlađima od 15 godina.

–Prošle godine sam završio srednju školu u Prokuplju. Imao sam nameru da ostanem ovde, ali ne mogu da pronađem posao. Nedostaje nam industrija i većina mladih koji žive u našoj opštini ili radi u prokupačkom „Leoniju“ ili kruševačkom „Krombergu“. Mi imamo samo pogon „Jumko“ koji ima pedesetak radnika– žali nam se mladi Blačanin.

Dodaje da povremeno leti naiđu sezonski poslovi, kao nedavno mesec dana na preradi paprike i višanja, ali je sve to trennutno i ne obezbeđuje sigurnost.

–Mi jesmo poljoprivredni kraj, ali niko više ne želi da se time bavi, jer nema sigurnog tržišta. Pogledajte cenu šljive, pa će vam sve biti jasno. Otkupa gotovo da nema, odnosno otkupljuje se po 200 do 300 gajbi dnevno, a šta je to kada imamo tri miliona stabala šljive– očajan je ovaj mladi čovek.

Za deset godina, odnosno od popisa iz 2011. godine do popisa iz 2022. godine opština Blace je izgubila oko 2.000 stanovnika. Sa 11.754 broj stanovnika je pao na 9.682 a trend je nastavljen i u poslednje četiri godine.

Iako je pokušao da ostane, odustao je, pa je konkurisao u Beogradu i od septembra se seli. I nije on jedini. Mnogo je mladih iz Blaca koji su izgubili volju da ostanu i žive u ovoj sredini.

–Nemamo nijedan noćni klub, nego idemo u Prokuplje ili Kuršumliju, pre Kuršumliju. Nemamo ni sportske klubove sem rukometnog i fudbalskog. Ima i odbojkaškog, ali je on slabiji. Prosto za nas mlade nema sadržaja– dodaje drugi Blačanin sa kojim smo razgovarali.

Kao ilustraciju navodi da Blace nema ni tržni centar na primer, niti neku prodavnicu nekog brenda, već za svaku kupovinu moraju do Porkuplja ili Kruševca, čak i Kuršumlije.

On će pokušati još ove godine da pronađe siguran posao, ali ukoliko to ne uspe, rešio je da ide preko.

–Moram da mislim na svoju buduću porodicu i moram da im na vreme obezbedim sigurnost. Ovako ne vredi. Blace je dobro samo za malu decu, jer je kao sredina koliko toliko sigurnija u odnosu na veće, ali ni za njih nema sadržaja– zaključuje mladić iz Blaca.

Nesigurnost, neizvesnost i nedostatak sadržaja i mogućnosti za rad su razlozi zbog kojih Blačani napustaju svoje rodno mesto iako bi najradije ostali.

Za deset godina, odnosno od popisa iz 2011. godine do popisa iz 2022. godine Blace je izgubilo 2.000 stanovnika, a prema nezvaničnim podacima i u ove četiri godine je na žalost nastavljen taj trend pada broja stanovnika.

Lokalna samouprava nema neki jasan plan kako da zadrži mlade, pa je trend starenja u ovoj opštini sve brži.
B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Mladima u Blacu nedostaju posao i kvalitetan sport se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Građani ovog sela i okolnih su očajni jer kako kaže ne mogu da dišu i da izlaze iz kuća. Sumnjaju da su požari na smetlištu namerni.

–Život nam se pretvorio u pakao i više ne znamo šta da radimo. Prošli put su jedva uspeli da spreče da vatra ne pređe na njive, kuće. Od jutros opet ozbiljno gori– kažu nam meštani.

Dodaju da je simptomatično što uvek kada količina smeća pređe realne granice, dolazi do zapaljenja.

Mi smo ranije pisali o ovom problemu, te se obraćali Javno komunalnom preduzeću „Blace“ koje je zaduženo za uslugu iznošenja smeća.

Osnovni problem je što po svoj prilici ovo preduzeće nema dozvolu da koristi smetlište, što potvrđuje i podatak da su nam po Zahtevu za informaciju od javnog značaja umesto dozvole poslali zapisnik o vanrednom inspekcijskom nadzoru republičkog inspektora za zaštitu životne sredine iz 2013. godine.

Sem tog zapisnika, ne postoji ni jedan dokument koji bi potvrdio da se zakosnki postupa u slučaju ovog smetlišta.

Kako dozvolu i dalje nismo dobili na uvid, žalili smo se Povereniku na ćutanje JKP „Blace“.

Tekst i foto: B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Ponovo gori deponija Međuhana kod Blaca se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Posebno su građani, barem po reakcijama na koje smo naišli,ljuti što se daje 3,5 miliona iz budžeta za tri koncerta,od kojih najviše negodovanja izazvala najava da će jedne od večeri da peva i Jelena Karleuša.

–Ukusi su različiti, a mi se trudimo da sve pokrijemo. Neko ne voli Amadeus bend, neko Karleušu. Smatramo da će se ovih izdvojenih 3,5 miliona dinara dvostruko vratiti, jer je na primer interesovanje za prodajne štandove nikada veće– objasnio je predsednik Opštine Blace Ivan Burgić.

Uz to, računa Burgić, koncerti su besplatni, te ako se uzme u obzir da bi eventualno Blačani morali da posete neku drugu sredinu kako bi bili na nekom koncertu, ovo je manji trošak?

Blačani sa kojima smo razgovarali razočarani su jer Karleušu nisu baš želeli da slušaju. Odluka da ona peva je ključni razlog negodovanja.Ipak, nezadovoljstvo se svodi na tiho komentarisanje.

–Ne verujem da je neko glasao za nju, a i ako jeste to je mali broj. Zbog čega su onda uopšte pokretali anketu na sajtu Opštine Blace ako nisu uvažili njene rezultate– pitaju Blačani.

I na to Burgić ima odgovor. Kazao nam je ranije da je problem dostupnost izvođača i da se to svakoga dana menja, pa su morali da kalkulišu.

–Ne čekaju izvođači samo nas, već svakodnevno imaju angažovanja-dodao je Burgić.

Koristi od “Šljivijade” koja postoji već 25 godina ima Blace jer je to najposećenija godišnja manifestacija, a hoće li biti isplativija od utrošenog novca za organizaciju, znaće se kada se završi i sumiraju prihodi i rashodi.

Program počinje u četvrtak, 27.avgusta kada je uveče i koncert grupe “Magla bend”. Svečano otvaranje manifestacije zakazano je za petak, 28. avgusta i za kraj tog dana je koncert grupe “Amadeus bend”, a završava se u subotu 29. avgusta koncertom Jelene Karleuše.

Završnog dana biće upriličena dodela nagrada najuspešnijim učesnicima u svim takmičarskim kategorijama.

B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak „Dani šljive“ u Blacu: Koncert Jelene Karleuše podelio građane! se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

–Trenutno najveći problem je nedovoljna pokrivenost seoskih sredina mobilijarom za smeće, odnosno kanti i kontejnera. Napravili smo plan, koji ćemo od septembra počnemo da realizujemo. Treba ljude odvići od bacanja smeća na nelegalnim deponijama i postaviti kontejnere na mestima gde će svima lako biti dostupni– kazao nam je predsednik Opštien Blace Ivan Burgić.

On dodaje da su što se tiče kanti i kontejnera skoro spremni, s obzirom da već imaju 950 kanti po 240 litara i 100 kontejnera.

–Planirali smo i lokacije za reciklažna dvorišta i jedno će biti u dvorištu Javno komunalnog preduzeća Blace. Kako će projekat da se odvija u fazama, imamo vremena da pripremimo ono što neće biti predviđeno u startu– siguran je Burgić.

On objašnjava da će projekat da reši problem sa smećem u opštini i da se na njega već godinama čeka.

Opština Blace deceijama unazad ima problem sa odlaganjem smeća i za to se koristi smetlište u Međuhani, ali je upitno da li JKP Blace koje obavlja uslugu iznošenja smeća ima dozvolu za smetlište.

Mi smo po zahtevu za pristupu informaciji od javnog značaja uputuli pitanje JKP Blace u vezi dozvole za smetlište u Međuhani, ali umesto dozvole smo dobili rešenje inspektora za zaštitu životne sredine iz 2013. godine. Kako ovo javno preduzeće ćuti na naš Zahtev, obratili smo se Povereniku i uložili žalbu na ćutanje.
B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak BLACE: Najveći problem – nedovoljna pokrivenost sela kantama i kontejnerima se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Kako kaže Gordana Kitanović, rukovodilac Odeljenja za upravljanje kapitalnim projektima Opštine Blace reč je o većem projektu koji podrazumeva i izradu istog postrojenja u Brusu.

–Kada počne da radi, kao i slična fabrika u Brusu, biće rešen višedecenijski problem zagađenja u ovim mestima, reke Rasine i jezera Ćelije– naglasila je Kitanović.

Trenutno se vrše finalna testiranja nakon kojih će biti obavljen tehnički pregled i objekat pušten u probni rad. Trajanje probnog rada će biti tri meseca, nakon čega se očekuje primopredaja objekta, izdavanje upotrebne dozvole i puštanje u rad.

Postrojenje će u početku prečišćavati sve komunalne i industrijske vode naselja Blace kao i otpadne vode iz septičkih jama, odnosno objekata koji nisu priključeni na kanalizaciju. U budućnosti će biti moguće proširenje i na susedna naselja, kroz eventualne nove projekte.

Radovi se finansiraju sredstvima Evropske unije i Republike Srbije. Ugovorena vrednost radova je 11.483.904,83 eura a obuhvata dva postrojenja, u Brusu i Blacu.

–Tačna vrednost će biti poznata tek po završetku svih aktivnosti  i okončanju plaćanja ali ne očekujemo značajna odstupanja od ugovorene vrednosti– objasnila je Kitanović.

Ostalo je još vrlo malo radova, ali oni ne ometaju probni rad. Reč je o ozelenjavanju i obeležavanju fabrike i slično.

Osamdesetih godina prošlog veka, Blace je imalo postrojenje za prečišćavanje otpadnih voda, ali zbog visokih troškova ono je radilo samo nekoliko godina. Od tada sve otpadne vode otiču u reku, pa je reka Blatašnica postala kolektor otpadnih voda. Dalje, kako se Blatašnica uliva u jezero Ćelije, sve otpadne vode zapravo završavaju u tom jezeru.

Konačnim puštanjem u rad ove fabrike za prečišćavanje otpadnih voda rešiće se problem zagađenja i Blatašnice ali i jezera Ćelije.

B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak ZAVRŠENA FABRIKA OTPADNIH VODA U BLACU: Rešenje višedecenijskog problema se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Do juna je u školi bilo pet đaka, jedan treći razred i ostali u višim razredima, ali su roditelji tog učenika, koji imaju i starije dete koje je pohađalo šesti razred, podneli zahtev da deca pređu u matičnu školu u Blacu.

– Kako više neće biti učenika nižih razreda morali smo da zatvorimo i ovu školu, jer po zakonu bez njih nema ni nastave u višim razredima. Povlačenje, odnosno gašenje ove isturene škole će dovesti do tehnoloških viškova, ali vrlo malo – objašnjava direktorka OŠ “Stojan Novaković”, Marija Ćurčić.

Dodaje da je u školi određen broj nastavnika na određeno vreme, pa će se vrlo malo tehnološkog viška pojaviti:

– Najveći problem je bio učitelj, ali to se pokriva. Nekolicina nastavnika izgubiće 10 ili 20 odsto časova, mada oni mogu da se prebace u srednju školu. Biće bodovanja.

Školska zgrada u Gornjoj Draguši, na koju je sada stavljen katanac, renovirana je pre nekoliko godina tako da je u solidnom stanju, ali negativni prirodni priraštaj posebno, u seoskim sredinama, doveo je do sve manjeg broja dece i gašenja isturenih odeljenja.

Primera radi, na poslednjem popisu 2022. godine u blačkoj opštini živelo je 9.682 stanovnika. Već u 2023. godini broj se smanjio na 9.567, da bi 2024. godine bilo još manje, 9.404 stanovnika. Od tog broja je svega 15 odsto dece do 17 godina, odnosno u 2024. godini u blačkoj opštini  živi 2. 418 deteta do 17 godina, a svega 656 deteta do 14 godina, što su zvaniči podaci Republičkog zavoda za statistiku.

Nažalost, iz godine u godinu sve je drastičnija razlika u blačkom kraju između novorođenih i umrlih, pa je tako u 2024. godini bilo 60 novorođenih, a čak tri puta više umrlih, odnosno 181.

Tako je do nedavno bilo 16 isturenih škola OŠ “Stojan Novaković”, a od septembra biće ih samo 12.

Tekst: B. R. 

Izvor: KruševacPRESS

Članak Blace: Zatvorena još jedna seoska škola se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Reč je o katastarskoj parceli 7027 na kojoj je 11 objekta, odnosno poljoprivredna zgrada i 10 pomoćnih objekata. Ukupna površina je 2. 330 kvadrata, ali u obrazloženju odluke se navodi da je većina objekata zapravo nepostojeća ili zbog dotrajalosti predstavlja opasnost i ekološki rizik.

Za uređenje, odnosno krčenje ovog prostora iz budžeta Blaca je opredeljeno pola miliona dinara, a o daljem uređenju za sada se nisu zvanično izjašnjavali u Opštinskoj upravi.

Ipak, mi smo saznalli da je već jedno privatno lice podnelo predlog da on taj prostor iskoristi za rekreaciju i sport.

–Da, ka nama je stigao predlog gospodina Nenada Radivojevića, ali je rano da odlučujemo o tome, jer još uvek to zemljište nije preneto Opštini Blace. Očekujemo da se to desi ovih dana – potvrdio nam je predsednik Opštine Blace Ivan Burgić.

On kaže da Radivojeviću, koji je otac poznate blačke teniserke  Lole Radivojević, ništa nisu odgovorili, jer Opština još uvek nije vlasnik.

– Ako se i da taj prostor kada postane naš, biće verovatno pokriven ugovorom o javno- privatom partnerstvu. Nećemo ga otuđiti zauvek, odnosno prodati, već ustupiti – obećava Burgić.

Kao opravdanje što tek sada traže ovaj prostor od Republike Srbije u odluci se navodi da je Planom razvoja opštine Blace za period 2022-2029. godine („Sl.list opštine Blace“, br.2/2022) određen kao jedan od prioriteta koji imaju potencijal za razvoj turizma.

B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Blace tražilo od države da prenese svojinu nad zemljištem, pa planiraju da je daju privatniku? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Posao iznošenja smeća je bio poveren Javnom komunalnom preduzeću „Blace“ iz Blaca. Usluga se naplaćivala oko 180 dinara po članu domaćinstva, postavljeni su kontejneri u selima, ali ih je nedovoljno. Domaćinstva nisu imala kante, a u nekim selima je kontejner bio udaljen od domaćinstva i više od kilometar. Ni to nije smetalo Blačanima da plaćaju uslugu, ali imali su zamerke na broj članova domaćinstva. Tako je sve počelo.

U februaru je, zbog pritužbi, rešenjem Opštinskog veća Blace obustavljena naplata usluge iznošenja smeća u seoskim sredinama.

– Građani su dovedeni u zabludu jer su plaćali uslugu koju zapravo nisu dobijali. Sada se postavlja pitanje kada će da se vrati novac za one mesece koje su redovno platili, a usluga nije bila adekvatna. Najvažnije je pitanje ko je pravio spiskove po kojima su određivali sumu novca koju treba da plati jedno domaćinstvo – pita narodna poslanica Stranke slobode i pravde iz Niša Jelena Milošević, kojoj su se građani obratili jer sumnjaju da je čitav proces urađen bez stvarnog plana i realnih mogućnosti.

Pod pritiskom pritužbi obustavljena je naplata, ali povraćaja novca neće biti. To nam je potvrdio v.d. direktora Javno komunalnog preduzeća „Blace“  Zoran Mitrović. On je kazao da je zaista pristiglo puno primedbi na broj upisanih članova domaćinstva u blačkim selima.

– Te spiskove su radili saveti mesnih zajednica. Računalo se da ljudi koji su u tim savetima tačno znaju ko zaista tu živi, ali se ispostavilo da spiskovi nisu baš tačni. Sada se radi revizija spiskova, a građani moraju da potpišu izjavu pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću da ne žive u tom domaćinstvu – objasnio nam je Mitrović.

Dodaje da je istina da su u nekim selima kontejneri prilično udaljeni, ali da, kako kaže, radnici koji skupljaju smeće imaju obavezu da pokupe i sve džakove koje zateknu ispred dvorišta, kada prolaze smećarom.

– Sve će se to regulisati kada se bude realizovao sporazum o Regionalnoj deponiji. Svi će dobiti i kante, koje će doći iz donacija – najavio je on.

Ipak, nije precizirao tačan datum kada će do toga doći, niti kada će lokalna samouprava, koja je inicirala ovu uslugu kao osnivač Javno komunalnog preduzeća „Blace“, da ukine rešenje o obustavi naplate.

– Mi i dalje obavljamo uslugu, odnosno iznosimo smeće predviđenom dinamikom. Ukoliko se ne obnovi naplata, mi ćemo kao preduzeće imati gubitke – upozorio je on.

Mitrović kaže da se novac za period kada su se naplaćivale usluge neće vratiti, jer je preduzeće uslugu  sprovelo.

Tekst i foto: B. Roganović

Izvor: KruševacPRESS

Članak Netačni spiskovi zaustavili naplatu iznošenja smeća u blačkim selima: Pare se, ipak, ne vraćaju se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Kamere su postavljene novembra prošle godine na dve lokacije u samom Blacu i u selu Trbunje. Na tim lokacijama su građani ranije napravili ogromne divlje deponije.

– Slovima, niko od kako smo postavili kamere nije bacio smeće. Prostori su gotovo neprepoznatljivi u odnosu na period pre novembra – kaže komunalna inspektorka Opštine Blace Vesna Janković, koja je bila zadužena za ovaj projekat.

Ona objašnjava da je Ministarstvo za zaštitu životne sredine finansiralo postavljanje video- nadzora na ovim lokacijama, po projektu koji je blačka opština podnela.

– Pre nego što smo ih postavili, očistili smo te prostore i evo oni su i dalje bez smeća – dodaje ona.

Ipak, primetno je da su se na nekim novim lokacijama stvorile nove divlje deponije. Kako je najavila Jankovićka, kreće se sa pojačanim kontroloma i kažnjavanjem.

Za fizička lica je kazna za nepropisno odlaganje smeća je 10.000 dinara, a ako se napiše prekršajni nalog, kazna je višestruko viša.

– Moramo na sve načine da zaštitimo sredinu i okruženje. Razmišljamo i da na drugim lokacijama postavimo kamere, jer je ta mera dala rezultate – dodaje ona.

U Blacu smeće iznosi Javno komunalno preduzeće Blace. Trenutno postoji deponija u selu Međuhana, koja nije sanitarna, ali koja služi za odlaganje svih vrsta otpada.

Blačani čekaju da se konačno završi projekat Regionalne deponije Srnje kod Kruševca, koja bi, prema ranijim najavama, trebalo da bude završena do kraja ove godine.

Tekst i foto: B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak BLACE: Postavljene kamere sprečavaju nastajanje novih deponija se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

– Biće ove godine, nadam se. Tačno vreme može samo Bog da odredi, a mi možemo da se nadamo – kazao nam je predsednik Skupštine Blace Dejan Mijajlović, koji je i inicirao izgradnju.

Prema njegovim rečima, idejni projekat postoji, ali koliko će koštati krst nije želeo da kaže.

– On neće koštati ništa građane Blaca, odnosno ne finasira se iz budžeta, već od donacija. Videćemo da li će biti potrebno da javno zamolimo ljude da doniraju novac, ili ćemo uspeti sami između nas da prikupimo – dodao je Mijajlović.

Ipak, krst se delimično finansira iz sredstava građana Blaca, odnosno iz lokalnog budžeta. Betonska konstrukciju koja je napravljena i od koje se dalje nije mrdnulo, plaćena je sedam miliona dinara iz budžeta.

U prvim mesecima izgradnje radovi nisu napredovali, iako je planirano da se ona završi za 55 dana, jer je moralo da se poseče višedecenijsko drveće u parku.

Protiv toga su ustali Blačani, organizovali proteste, sprečavali radove, ali na kraju su se povukli i betonska konstrukcija je napravljena.

Kako su tada naglašavali građani i građanke, krst se ne uklapa u ambijent.

Posebno su zamerali lokaloj vlasti to što je isekla jedini drvored u Blacu, koji je star sedamdesetak godina.

Njihove primedbe nisu uticale na to da lokalnu vlast odustane od projekta. Predstavnici vlasti su tada objašnjavali da će on unaprediti izgled centra ove varošice.

Govorili su da su ponosni na ideju i realizaciju, a sada su se, posle seče drveća i postavljanja betonske osnove, potpuno ućutali.

Tekst i foto: B.R.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Blace: U centru varošice betonska skalamerija umesto obećanog krsta se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.