„U poslednjih 15 meseci svedoci smo drastičnog pogoršanja položaja novinara i novinarki i medijskih slobodau Srbiji. Posebno su na udaru novinari i novinarke malih, lokalnih medija koji iza sebe nemaju velike redakcije. Oni su svakodnevno izloženi različitim vrstama pritiska. Zato je ovaj projekat prevashodno bio namenjen njima kako bi se što bolje informisali o svojim pravima, mehanizmima zaštite ali i kako bi stvorili jednu vrstu mreže solidarnosti lokalnih novinara i novinarki„, objasnio je na konferenciji za medije Slaviša Milenković, menadžer projekta.

Projekat „Zajednička akcija za bolju bezbednost novinara i novinarki lokalnih medija“ realizovan je na području pet okruga – Rasinskog, Raškog, Topličkog, Nišavskog i Pomoravskog .

„U prvoj fazi projekta radili smo analizu stanja bezbednosti na terenu. Organizovana su fokus grupa, onlajn istraživanje kao i analiza slučajeva napada na novinare i novinarke na ovom području. Pored toga, organizovali smo info sesije u svih pet okruga. Odziv je varirao od okruga do okruga. U Nišavskom, Rasinskom i Raškom okrugu se može oceniti kao zadovoljavajući dok je posebno teška situacija u Topličkom i Pomoravskom okruga gde ima jako malo nezavisnih medija i novinara“, dodaje Milenković.

U četvrtak je, kao završna aktivnost projekta, u Kruševcu održana javna debata-panel diskusija o bezbednosti lokalnih novinara i novinarki na kojoj su učestvovali novinari i novinarke iz Kraljeva, Kragujevca, Aleksinca, Niša, Brusa i Kruševca.

„Ovakvi skupovi su odlična prilika da se razmene informacije, sagleda situacija u različitim gradovima i , naravno, ojačaju veze između novinara i redakcija. U ovoj, izuzetno teškoj i kompleksnoj situaciji, kada su novinari izloženi različitim vrstama pritisaka, od uskraćivanja finansija, preko verbalnih do fizičkih napada, solidarnost  branše je od vitalnog značaja za opstanak profesije“, zaključuje Slaviša Milenković, menadžer projekta.

Ovo je bio drugi projekat koji je CINK sproveo u okviru mreže SafeJournalists.net. Prvi, “Jačanje bezbednosti novinara u Centralnoj i Južnoj Srbiji” je realizovan 2022. godine i trajao je devet meseci.

Izvor: KruševacPRESS

Članak CINK predstavio rezultate projekta o bezbednosti lokalnih novinara i novinarki se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

“SLAPP tužbe su nova tema za medije, organizacije civilnog društva i pravne stručnjake u našoj zemlji. Prema rezultatima našeg istraživanja čak 72% ispitanika nije čulo za nijedan slučaj SLAPP tužbi u svom gradu ili okrugu. Zato je ovaj projekat bio značajan da skrenemo pažnju javnosti jer se sve češće moćnici iz sveta politike i biznisa odlučuju na SLAPP postupke kako bi onemogućili novinare u njihovom radu i istraživanjima”, kazao je Slaviša Milenković, menadžer projekta.

Tokom realizacije projekta sproveden je niz aktivnosti koje su bile usmerene na novinare i novinarke, aktiviste civilnog društva i pravne stručnjake. Organizovana je kampanja među advokatima, održana su dva predavanja koja su vodili advokati i pravni stručnjaci, organizovana radionica za novinare i novinarke a sprovedena je i anketa među aktivistima civilnog društva i među novinarima o tome koliko su informisani.

“Nekoliko stvari se iskristalisalo kao zaključak na kraju projekta. Pre svega, jako je važna solidarnost sa novinarima i aktivistima koji su meta SLAPP tužbi. Ta solidarnost je od izuzetnog značaja ne samo zbog rešavanja praktičnih problema kao što je adekvatna pravna ili finansijska pomoć već i zbog psihičkog pritiska koji trpe žrtve. Takođe, u perspektivi bi trebalo više raditi sa advokatima, bilo preko komore ili sekcija po gradovima, kako bi što više njih bilo upoznato sa SLAPP postupcima i osposobljeno da se uključe u odbranu novinara i aktivista”, zaključio je Slaviša Milenković.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Završen projekat za podizanje kapaciteta za odbranu od SLAPP postupaka se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Ovaj projekat je realizovan u proteklih godinu dana u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE.

“Cilj zagovaranja bio je da Skupštini Grada Kruševca podnesemo predlog Odluke o pristupanju izradi Strategije razvoja Grada Kruševca za period 2025.-2030. godina. Ovaj dokument je predat nadležnima 19. avgusta i sada čekamo njihovu reakciju. Predlog Odluke je, takođe, dostavljen i odbornicima u lokalnom parlamentu. Neki od njih su nam se javili i izrazili želju da organizujemo sastanak kako bi ih detaljnije informisali o predlogu”, kazao je Slaviša Milenković, menadžer projekta.

U sklopu projekta realizovano je nekoliko zanimljivih aktivnosti. Sprovedeno je terensko istraživanje o potrebama društveno osetljivih grupa za uslugama socijalne zaštite, njihovoj dostupnosti i postojećim resursima na uzorku od 200 osoba. Organizovan je i sastanak sa odbornicima u Skupštini grada kao i info sesija sa predstavnicima udruženja građana koja okupljaju pripadnike  društveno osetljivih grupa.

“Pored ostalog organizovali smo i jednodnevnu obuku za predstavnike i predstavnice udruženja građana o važnosti javnog zagovaranja i učešća u donošenju odluka na lokalnom nivou. Sproveli smo i nekoliko javnih akcija – podela materijala na štandovima i u zgradama radi boljeg informisanja i motivisanja građana. Istakao bih i serijal tekstova o problemima ranjivih grupa kao i kampanju na društvenim mrežama”, dodao je Milenković.

On je naglasio da je ovo bio prvi projekat javnog zagovaranja koji je CINK sproveo.

“Iskustvo koje smo stekli radeći na ovom projektu je neprocenjivo. Naši članovi prošli su nekoliko obuka koja je organizovala Trag fondacija i stekli nova znanja. Posebno bih istakao jačanje veza sa organizacija koje okupljaju pripadnike i pripadnice društveno ranjivih grupa. U ovom periodu mi smo realizovali još nekoliko projekata koji su se na nešto drugačiji način bavili ranjivim grupama. Na taj način smo obezbedili mnogo bolju vidljivost njihovih problema u javnosti. Naravno, mi ćemo ovom problematikom nastaviti da se bavimo i dalje jer smatramo da je to od izuzetne važnosti za našu zajednicu”, zaključio je Slaviša Milenković, predsednik UO CINK-a i menadžer projekta “Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu”.

Izvor: KruševacPRESS

Članak SUMIRANI REZULTATI PROJEKTA JAVNOG ZAGOVARANJA: Za bolji položaj ranjivih grupa se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

 Na završnoj konferenciji za medije predstavljeni su rezultati istraživanja sprovedenog kao deo projektnih aktivnosti. U istraživanju je analizirana zastupljenost društveno ranjivih grupa u produkciji lokalnih medija u četiri okruga Centralne Srbije. CINK je analizirao 10 lokalnih medija – portala: Odjek (Kruševac), Grad (Kruševac), Radio-televizija Kruševac – RTK iz Rasinskog okruga, Južne vesti (Niš), Gradski portal 018 (Niš) i Alpress (Aleksinac) iz Nišavskog okruga, Pressek i Puls Šumadije (Kragujevac) iz Šumadijskog okruga i Lokalni (Paraćin) i Central Media (Jagodina) iz Pomoravskog okruga.

 “U posmatranom i analiziranom periodu u svih deset medija objavljeno je ukupno 110 medijskih priloga. Najviše priloga objavljeno je na Gradskom portalu 018 i Alpressu, po 19, a najmanje na portalu Lokalni.rs (Paraćin), samo jedan. U proseku objavljeno je 11 medijskih priloga po mediju, odnosno 5,5 priloga po mediju na mesečnom nivou. Dakle, možemo reći da su lokalni mediji u ovom periodu objavljivali u proseku po jedan medijski prilog nedeljno o društveno ranjivim grupama”, naglasio je Slaviša Milenković, predsednik Upravnog odbora CINK-a i menadžer projekta.

On je istakao  da je najviše medijskih priloga, od ukupno 110, objavljeno o mladim i osobama sa nekim vidom invaliditeta, po 30 (27,27%). O ženama je objavljeno ukupno 20 priloga (18,18%), o deci 14 (12,74%), starijim osobama 11 (10,01%), Romima dva (1,82%) i “ostalima” tri. Kao kuriozitet Milenković je naglasio činjenicu da u istraživanju nije registrovan nijedan prilog o pripadnicima LGBT zajednice.

“Kada je reč o novinarskim formama koje su korišćene ubedljivo najviše medijskih priloga su izveštaji sa različitih događaja, čak 71 (64,54%). Ukupno 21 medijski prilog (19,09%) smo klasifikovali kao vest/proširena vest a objavljeno je i 11 reportaža (10%). Samo sedam tekstova (6,36%) je svrstano u grupu problemskih tekstova odnosno analiza stanja”, kazao je Milenković.

U 80 slučajeva (72,72%) povod za objavljivanje određenog medijskog priloga je bio neki događaj (radionica, tribina, poseta funkcionera…) a u devet slučajeva (8,18%)  neka prigoda (poput Svetskog dana borbe protiv šećerne bolesti i slično). Ukupno 18 medijskih priloga (16,36%) objavljeno je u okviru medijskih projekata koji su finansirali različiti donatori, najčešće lokalne samouprave.

Zaključak istraživanja jeste da je neophodna mnogo bolja komunikacija između medija i organizacija civilnog društva kako bi ranjive grupe dobile više prostora u medijima.

Inače, pored istraživanja, u sklopu projekta koji je realizovan u okviru regionalnog projekta Western Balkan Media for Change, organizovane su dve radionice – za novinare i novinarke lokalnih medija odnosno organizacije civilnog društva koje okupljaju društveno osetljive grupe. takođe je publikovano 12 tekstova u kojima su tretirani problemima pripadnica i pripadnika društveno osetljivih grupa.

Izvor: KruševacPRESS

Članak CINK predstavio rezultate istraživanja lokalnih medija se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

SLAPP predstavlja akronim od engleskog naziva „Strategic lawsuit against public participation“, što u bukvalnom prevodu znači „Strateške tužbe protiv učešća javnosti“.

“Dug naziv, ali tema je jako interesantna pogotovo kada je reč o nevladinom sektoru i novinarima. Inače, projekat smo dobili u okviru konkursa Anti-SLAPP inicijativa Srbija „Jačanje otpornosti civilnog društva i medija“. Radi se obično o masovnim tužbama koje izlaze iz javnog istupanja tuženog povodom pitanja od javnog interesa. Na meti SLAPP postupaka su najčešće organizacije građanskog društva ili mediji. Pojam SLAPP tužbi se ne odnosi samo na parnične postupke zbog povrede časti i ugleda, već i na druge postupke kao što su postupci za zaštitu podataka o ličnosti, postupci za zaštitu prava intelektualne svojine, pa čak i privredni sporovi”, kazao je na konferenciji za medije Slaviša Milenković, predsednik CINK-a i nastavio.

“Glavni cilj tužioca u SLAPP postupcima nije toliko da pobede u sudskom sporu, već da se na neki način ograniče i ućutkaju oni koji su pokrenuli određenu temu, da se tuženi zastraši ili da se dovede u situaciju da ekonomski ne može da funkcioniše u slučaju presude. U poslednjih nekoliko meseci su bili aktuelni slučajevi protiv beogradskih medija, kao što je KRIK, ali bilo je slučajeva i u našem okrugu protiv pojedinih novinara gde su ih drugi pojedinci praktično „obasipali“ tužbama”, pojasnio je Milenković.

Inače, ovaj projekat je započeo 1. decembra i trajaće do kraja septembra naredne godine a biće realizovan na području četiri okruga Centralne Srbije – Rasinskog, Pomoravskog, Šumadijskog i Nišavskog. Projektne aktivnosti namenjene su, pre svih, medijima i novinarima, aktivistima i organizacijama građanskog društva i advokatima.

Od sredine januara je planirano sprovođenje kampanje među advokatima za učešće na treninzima kao i istraživanje o SLAPP postupcima protiv organizacija civilnog društva i medija na nekom uzorku od 50 osoba koje su angažovane u civilnom sektoru i medijima.

“Organizovaćemo dva onlajn savetovanja za advokate koji žele da se bave SLAPP postupcima kao i jednodnevnu radionicu da ojačamo kapacitete organizacije civilnog društva i medija iz ova četiri okruga kako bi se borili protiv SLAPP postupaka, ali i da se stvori jedna neformalna, anti-SLAPP mreža na području Centralne Srbije”, dodao je Milenković.

Članak NOVI PROJEKAT CINK-A: Kako se boriti protiv SLAPP postupaka? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

CINK je ovaj projekat  dobio na konkursu za sufinansiranje projekata stručne edukacije, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja koji je početkom godine raspisalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

„Cilj projekta bilo je jačanje stručnih kapaciteta i etičkih standarda novinara i novinarki lokalnih medija za izveštavanje o pripadnicima i pripadnicama društveno osetljivih grupa  – dece, nacionalnih i etničkih manjina, LGBT+ osoba, osoba sa invaliditetom, starih osoba…Pozivi su bili upućeni koleginicama i kolegama iz Centralne Srbije a odziv je bio solidan jer smo, pored Kruševca, imali učesnike i učesnice iz Aleksinca, Doljevca, Kragujevca i Paraćina. Osnovni problem lokalnih medija je što imaju jako malo kadrova i zato im je teško da odvoje dva ili tri dana za stručno usavršavanje“, istakla je na konferenciji za novinare Slavica Tomić, menadžerka projekta.

Na skupu je učestvovalo sedmoro predavačica i predavača. Dopisnica agencije BETA Jelena Božović govorila je o izveštavanju lokalnih medija o osetljivim grupama i poznavanju i poštovanju Kodeksa novinara Srbije. Novinarka portala Odjek Danijela Pavlović održala je predavanje o značaju uloge medija u prevenciji govora mržnje dok je Turkijan Redžepi, urednik portala Roma Vorld iz Niša, istakao brojne primere stereotipnog izveštavanja o Romima i Romkinjama.

Darija Stjepić, novinarka Novosadske novinarske škole, objasnila je koji su etički standardi u izveštavanju o starijim osobama i osbama sa invaliditetom dok je njena koleginica Marina Grnja Klaić pričala o izveštavanju o ženama i LGBT populaciji. Tedora Koledin, novinarka portala Fejk Njuz Tragač, podsetila je na primere dobre i loše prakse u izveštavanju o deci i pripadnicima nacionalnih manjina dok je novinarka i aktivistkinja Snežana Jakovljević iz Udruženja žena „Peščanik“ analizirala saradnju civilnog sektora i lokalnih medija u Kruševcu i okolini.

„Ovim seminarom  smo nastavili niz događaja koje organizujemo a kojima se bavimo društveno ranjivim grupama. U narednim mesecima očekuju nas još dva projekta u kojima će u fokusu biti društveno ranjive grupe i verujem da ćemo njihovom realizacijom doprineti boljoj vidljivosti i kvalitetnijem izveštavanju o ovim  grupama“, istakao je Slaviša Milenković, predsednik Upravnog odbora Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK.

Izvor: KruševacPRESS

Članak CINK SUMIRAO REZULTATE: Za kvalitetnije izveštavanje o ranjivim grupama se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Jelena Božović, urednica portala Odjek i dopisnica agencije BETA, otvorila je seminar predavanjem o temi “Lokalni mediji i izveštavanje o društveno osetljivim grupama”.

“Prvi nacionalni Kodeks novinara Srbije usaglašen je tek 2006. godine od strane dve najveće nacionalne novinske asocijacije, Udruženja novinara Srbije i Nezavisnog udruženje novinara Srbije. U većini zemalja, pa i u Srbiji, etički kodeksi nemaju obavezujuću pravnu snagu i nisu podložni sankcionisanju u pravnom smislu, u slučaju narušavanja. To znači da bez profesionalne volje za poštovanjem etičkih normi, ali i bez društvenog okruženja koje je opredeljeno da osudi, odnosno ne podrži medijske kuće koje nepoštuju opšte vrednosti profesije, novinarski kodeks nema suštinsku vrednost.”

Lokalni mediji u Srbiji, u izveštavanju o osetljivim grupama, često imaju ograničavajuće faktore, poput malog broja članova redakcije, nemogućnost odlaska na neophodne edukacije, problem cenzure i autocenzure.

Kao primere loše prakse Božovića je navela  zloupotrebu dece, pogotovu u političkim kampanjama, zloupotrebu predstavnika određenih udruženja osoba sa invaliditetom, koje su sa političkih skupova pozivale članove udruženja da podrže određenu opciju, a mediji o tome izveštavali.

“Moglo bi se reći da je, što se lokalnih medija tiče, najveća pogreška kod izveštavanja o društveno osetljivim grupama, to što se većina njih uopšte ili nedovoljno bave tim temama, a kada se bave rade to na pogrešan način. Mediji koji su pod uticajem vladajuće političke strukture su, pre svega, okrenuti izveštavanju o aktivnostima političara i političarki, o tome šta je urađeno, uređeno, dakle promotivno. U tim situacijama pripadnici društveno osetljivih grupa su, najčešće, instrument preko koga se vrše pohvale onih koji su na vlasti”, kazala je Jelena Božović.

Povodi za izveštavanje o osetljivim društvenim grupama su najčešće datumi značajni za tu grupu, potom projektno izveštavanje, kada su osetljive društvene grupe deo projekata civilnog društva ili samog medija ili pak kao deo društvene odgovornosti koji kompanije plasiraju medijima:

Danijela Pavlović, dopisnica novinske agencije FoNet održala je predavanje na temu “Značaj medija u prevenciji govora mržnje”.

“Rezultati istraživanja nevladine Mreže za izveštavanje o različitosti pokazuju da su žene prve na meti govora mržnje u medijima i na društvenim mrežama u Srbiji, govor mržnje dominantan je i prema pripadnicima LGBT zajednice kao i prema nacionalnim manjinama. Oko 12 odsto govora mržnje usmerenog je protiv političkih i ideoloških protivnika. U prethodne dve godine imamo neprestanu kampanju targetiranja političkih protivnika. To su nekad opozicioni političari, ali su vrlo često i novinari i novinarke, aktivisti i aktivistkinje, nekad čak i obični ljudi koji su samo išli na proteste”, kazala je Pavlovićeva.

Novinari imaju veliku odgovornost u oblikovanju javnog mnjenja a njihova je moralna obaveza da se bore protiv te opasne pojave, jer mediji imaju moć da oblikuju stavove i uverenja ljudi, i negativne i pozitivne:

“Kao novinari, moramo biti svesni snage reči koje koristimo. Na nama je da doprinesemo stvaranju društva u kojem mržnja nema mesto, i da umesto toga promovišemo dijalog, razumevanje i poštovanje među različitim grupama ljudi. Čak i ako smo sto posto sigurni da govor mržnje koji smo postavili u nekom svom tekstu nikada neće biti sanksionisan, moramo da se držimo moralnih normi i da budemo svesni težine svake svoje napisane ili izgovorene reči”, zaključila je Danijela Pavlović.

Članak Koliko lokalni mediji poštuju etičke standarde u izveštavanju o osetljivim grupama? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Cilj projekta je zagovaranje donošenja Odluke o pristupanju izradi Strategije razvoja socijalne politike Grada Kruševca za period 2025.-2030. godina, do jula 2025. godine.

“Za našu organizaciju ovaj projekat je od izuzetnog značaja. Pre svega, ovo je prvi projekat javnog zagovaranja koji će CINK sprovoditi. Do sada smo realizovali projekte drugačijeg tipa a sada ćemo raditi i na projektu javnog zagovaranja što je veoma važno za razvoj naše organizacije. Ovo je i prvi projekat na kojem sarađujemo sa Trag Fondacijom zbog čega smo jako zadovoljni jer verujemo da će nam ta saradnja omogućiti da napredujemo kao organizacija”, istakao je Slaviša Milenković, predsednik Upravnog odbora Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i menadžer projekta.

Projekat “Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu” zvanično je započeo 1. septembra 2024. godine i trajaće 12 meseci, do 31. avgusta 2025. godine.

Planom aktivnosti predviđeno je terensko istraživanje o potrebama društveno osetljivih grupa za uslugama socijalne zaštite,njihovoj dostupnosti i postojećim resursima, organizovanje radnih sastanaka sa donosiocima odluka, održavanje info sesije sa predstavnicima/ama udruženja građana koja okupljaju pripadnike/ce društveno osetljivih grupa, realizacija jednodnevne obuke za 12 predstavnika/ca udruženja građana o važnosti javnog zagovaranja i učešća u donošenju odluka i javni događaji u cilju podizanje nivoa svesti i znanja.

“Takođe je predviđena i informativna kampanja u lokalnim medijima kako bi ovu temu učinili što vidljivijom u javnosti. Ono što je zanimljivo to je da se mi problematikom društveno osetljivih grupa bavimo i na seminaru koji će biti održan naredne sedmice a koji je namenjen novinarima i novinarkama lokalnih medija iz Centralne Srbije”, dodaje Milenković

Projekat Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu  realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovoran Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.#EUzaTEBE

Članak CINK započeo realizaciju projekta javnog zagovaranja zaštite ranjivih grupa se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

U zavisnosti od toga kojom ranjivom grupom se bavi njihova organizacija učesnice debate su naglašavale određenu vrstu problema.

Po rečima Ane Tomić iz Edukativnog centra u Kruševcu postoje dva medija civilnog društva koji su veoma otvoreni za sve organizacije civilnog sektora što nije slučaj sa tradicionalnim medijima.

“Mladi sa kojima mi većinski radimo su populacija kojoj je potrebna podrška. Radimo sa mladima iz dodatno osetljivih grupa koji su potuno nevidljivi u tradicionalnim medijima. Ako i dođemo do toga da se sa njima razgovara to je odlazak u drugu krajnost. Afirmativno, u stilu “Joj, oni su nešto uradili”.  

O mladima se u medijima izveštava ili kada su problem ili afirmativno a između imamo jedan čitav nevidljivi spektar svakodnevnog života mladih kojih imamo veliki broj. Da čujemo njih šta misle o temama koje su im važne, da oni govore, da kažu šta je problem? Kada pričaju mladi od 16,17 godina njima je nezaposlenost gorući problem jer ne mogu  jako dugo da budu ekonomski nezavisni. Ako ne studiraju do kakvih poslova dolaze i slične teme”, govori o svom iskustvu Ana Tomić.

Po mišljenju novinarke i aktivistkinje Snežane Jakovljević “nevladine organizacije nemaju kapacitete a ni vremena da komuniciraju sa medijima jer imaju da urade milion drugih stvari”.

“Kada izveštavamo o manjinama nama je bitno da znamo šta je cilj? Da li je to povećanje vidljivosti, da li je to bolja uklopljenost u zajednicu ili su to neke druge teme? Za mene je jako važno razvijanje solidarnosti sa manjinskim grupama jer smo mi društvo koje nije dovoljno solidarno, koje nema osećaj za druge. Mladi ljudi danas manje znaju  jer se u društvu promoviše konzervativizam . Imamo iskustvo rada sa mladim ženama i meni je važno da kada je neko napadnut , bilo gde u Srbiji, da mi iz Kruševca ovde reagujemo. Zato je važna solidarnost kada izveštavamo o manjimana. Važno je i kako izveštavamo o manjinama. Često tekst bude afirmativan ali se koriste stereotipne fotografije. Zato treba voditi računa o detaljima”, naglasila je Snežana Jakovljević.

Slađana Milenković  iz Društva za mentalno nedovoljno razvijene osobe govorila je o problemima sa kojima se suočava njena organizacija, sa  oko 80 članova i članica, u pokušaju da obezbedi bolju vidljivost u zajednici.

“Iskreno rečeno imamo  ogromnu sreću da smo prihvaćeni u medijima jer su oni jako bitni. Nažalost, na konkursima Ministarstva kulture na koje konkurišemo ne možemo da dobijemo sredstva. Odbijaju nas uz obrazloženje da nismo inovativni. Kako da budemo inovativni sa licima koja imaju 15 minuta pažnje? Takve osobe ne možemo da vodimo ni na  manifestacije jer će neko da se sruši od napora a onda ću ja da odgovaram kao odgovorna osoba”, kazala je Milenkovićeva.

Ona je podsetila da se mentalna retardacija više ne zove posebne potrebe već intelektualne teškoće.

“Za nas je važna proslava Svetskog dana mentalnog zdravlja jer tada dobijemo više pažnje. Međutim, pre svakog obeležavanja nas zovu da nam kažu šta treba da pričamo novinarima. Niko ne zna koliko je teško porodicama koje imaju takve osobe. To je stanje od rođenja pa dokle ta osoba živi. Država nije povećala nadoknadu za tuđu negu i pomoć zbog nekih kojih su je zloupotrebili. Zbog takvih sada roditelji moraju da izvodi svake godine decu na komisiju da bi potvrdili da je to lice nesposobno”, apostrofirala je jedan od problema Slađana Milenković iz Društva za mentalno nedovoljno razvijene osobe.

Članak CIVILNI SEKTOR I MEDIJI: Neophodno je razvijati solidarnost sa ranjivim grupama se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

CINK je ovaj projekat  dobio na konkursu za sufinansiranje projekata stručne edukacije, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja. Konkurs je početkom godine raspisalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

„Cilj projekta je jačanje stručnih kapaciteta i etičkih standarda novinara lokalnih medija za izveštavanje o pripadnicima i pripadnicama društveno osetljivih grupa  – dece, nacionalnih i etničkih manjina, LGBT+ osoba, osoba sa invaliditetom, starih osoba…Verujemo da je tema zanimljiva i da će privući veliki broj novinara i novinarki iz Centralne Srbije. Skup se održava od 9. do 11. oktobra u Kruševcu, u hotelu „Golf“, a u toku je prijavljivanje zainteresovanih“, kazala je na konferenciji za novinare Slavica Tomić, menadžerka projekta.

Predviđeno je da tokom trodnevnog seminara bude održano 12 predavanja a svaka od ranjivih grupa biće posebno tretirana.

„Ovim seminarom CINK, na neki način, nastavlja kontinuitet u organizovanja stručnih skupova namenjenih novinarima i novinarkama lokalnih medija i organizacijama civilnog društva a koji tretiraju ranjive društvene grupe. Pre četiri godine organizovali smo stručni skup koji se bavio izveštavanjem o Romima i Romkinjama a 2021. godine tema nam je bilo izveštavanje o žrtvama rodno zasnovanog nasilja“, objašnjava Slaviša Milenković, predsednik Upravnog odbora Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK.

Članak Stručni seminar za izveštavanje o društveno ranjivim grupama se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.