Na imanju porodice Karajović u Čitluku nalaze se bazen, mali košarkaški teren, prostor za fudbal, ali i sto za stoni tenis. Tokom jula održane su tri inkluzivne radionice:

– Tokom jula održane su tri inkluzivne radionice na imanju porodice Karajović u Čitluku kod Kruševca. Radionice su održane u saradnji sa Udruženjem za pomoć osobama sa autizmom Kruševac, Asocijacijom „Autizam Srbija“ i Centrom za igru i učenje „NevenAvanture“. Pokrovitelj ovih događaja je Ministarstvo za rad, boračka i socijalna pitanja Republike Srbije – kaže Nevena Tatić Karajović.

Sagovornica otkriva i šta su sve učesnici inkluzivnog studija imali priliku da nauče:

– Radionicama su prisustvovali deca i mladi sa autizmom, članovi udruženja, njihovi roditelji, kao i ja, kao ABA terapeut i vlasnik centra. U okviru programa održavane su vežbe u vodi, prilagođene mogućnostima učesnika. Radilo se na početnim elementima plivanja – disanju u vodi, pokretima ruku uz pomoć daske za plivanje, a zatim i pokretima nogu. Vežbalo se i početno plivanje uz držanje za dasku. Svako je ponavljao elemente u skladu sa svojim mogućnostima, dok su instruktor i roditelji pomagali deci.

Predviđene su još tri radionice za mesec avgust:

– Na kraju svake radionice priređeno je posluženje uz muziku i igranku. Predviđene su još tri radionice za mesec avgust. Osim plivanja, u okviru projekta Udruženje sprovodi i aktivnosti usmerene na razvoj životnih veština, kao i streličarstvo.

Za sreću je potrebno malo, poručuje Nevena Tatić Karajović:

– Veliko mi je zadovoljstvo što možemo da ugostimo naše drugare iz udruženja. Na istom mestu i u isto vreme plivamo, vežbamo, rashladimo se i učimo. Za sreću je potrebno malo, a to malo ovoj deci znači mnogo. Hvala svima koji su pomogli u održavanju radionica.

Zainteresovani roditelji dece sa autizmom mogu dobiti više informacija putem profila @NevenAvanture na Fejsbuku i Instagramu.

L. K.

Foto: privatna arhiva

Izvor: KruševacPRESS

Članak Inkluzivni studio u Čitluku: Učenje kroz igru, plivanje i druženje se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Uvođenje individualnog obrazovnog plana (IOP) za osobe sa smetnjama u razvoju predstavlja ključni korak u procesu inkluzivnog obrazovanja i podrazumeva specijalizovani obrazovni plan koji se prilagođava potrebama svakog učenika, omogućavajući mu da ostvaruje svoj puni potencijal unutar obrazovnog sistema.

Kako je u Srbiji ovaj plan u školama uveden od 2009. godine i kako su sve osnovne i srednje škole u zakonskoj obavezi da ga primenjuju, veliki broj nastavnika se i danas suočava sa mnogim izazovima njegove primene.

Dragana Kuzmanović, nastavnica matematike, ističe da primena individualnog obrazovnog programa predstavlja veliki izazov ali je ujedno i prilika da kao nastavnica da veliki doprinos u razvoju inkluzije i pruži adekvatnu podršku učenicima koji nastavu prate po ovom programu. Ističe da je matematika često povezana sa logikom i smatra da nastava treba da bude prilagođena tako da učenici sa smetnjama u razvoju ne budu zanemareni već da imaju mogućnost aktivnog učešća u učenju na način koji im odgovara.

“Iako je ponekad naporno jer zahteva posebnu pripremu, planiranje i prilagođavanje zadataka, ujedno je i velika satisfakcija  jer vidim napredak i angažovanost učenika koji bi možda u redovnom obrazovnom sistemu ostali nepodržani, bez prilike za razvoj” dodaje Dragana.

Povećava se broj dece kojima je potrebna pomoć

U osnovnoj školi u kojoj radi trenutno je 36 učenika koji nastavu slušaju po ovom programu i primećuje da u poslednjih nekoliko godina sve je veći broj dece kojima je potrebna dodatna podrška pri učenju. Naglašava i važnost obuka i smatra da su one ključne jer svaki nastavnik mora da ima specifično znanje i veštine kako bi uspeo svakom detetu da priđe iz ugla koji je njemu potreban i ujedno ukazuje na  nedostatak nedovoljnog broja stručnih radnika.

“To nisu samo teorijska znanja o metodama rada već i sposobnost da se prepoznaju specifične potrebe svakog učenika i prilagode nastavni materijali. Kada nastavnik kontinuirano prati različite obuke, može da primeni individualno obrazovni program na način koji je stvarno koristan učenicima, a ne da samo bude formalnost i da njegova primena na kraju školske godine nema nikakvog efekta na đaka koji je i najbitniji. Pored toga, broj stručnih lica, kao što su psihologi, logopedi i defektolozi, nije uvek dovoljan da bi se pružila adekvatna podrška svim učenicima. To znači da su u mnogim slučajevima nastavnici ti koji  moraju uložiti dodatne napore kako bi u potpunosti odgovorili na specifične potrebe svakog učenika”, ističe Dragana.

Prema podacima iz nacionalnog izveštaja o inkluzivnom obrazovanju iz 2022. godine, kontinuirano se povećava broj učenika koji ostvaruju pravo na individualni obrazovni plan, smanjuje se broj učenika osnovnoškolskog uzrasta u školama za obrazovanje dece sa smetnjama u razvoju jer im obrazovanje u redovnim školama postaje dostupno i kvalitetno, dok obuhvat učenika sa smetnjama u razvoju i invaliditetom srednjim obrazovanjem raste kako bi se kvalifikovali za tržište rada.

Po individualizovanom programu nastave i učenja, koji je jedinstven za svakog učenika, u osnovnim školama se obrazuje 17.000 učenika. Povećan je broj ličnih pratilaca i ovu uslugu koristi preko 1.800 dece sa smetnjama u razvoju i invaliditetom, a podršku učenicima pruža i 260 pedagoških asistenata u školama.

Stid zbog nasilja

Pored svog posla Dragana je angažovana i u različitim udruženjima građana čiji je akcenat na inkluziji i ističe da joj je to znatno pomoglo jer je na radionicama deca ne doživljavaju kao nastavnicu i otvoreniji su da pričaju o različitim problemima koje imaju a koji su prvenstveno fokusirani na njihovu socijalizaciju i društvenu isključenost. Smatra da je to jedan od ključnih izazozova sa kojim se ovaj program suočava i da se ona i njene kolege trude da ga prevaziđu. Svesna je činjenice da roditelji imaju ključnu ulogu u tome kako će jedan đak videti drugog i kako će se prema njemu ophoditi i da je ključ uspeha saradnja škole, roditelja i nastavnika.

„Na jednoj fokus grupi, koju sam organizovala u saradnji sa kolegom iz udruženja, učestvovalo je deset bivših učenika koji su nastavu pohađali prema individualnom obrazovnom programu. Svako od njih je barem jednom tokom školovanja doživeo neki oblik verbalnog nasilja ili diskriminacije, ali nijedan od njih nije bio spreman da prijavi takve stvari nastavniku zbog stida. Zato sam odlučila da u svojoj učionici postavim kutiju u koju će svako dete moći da stavi papir sa opisom svog problema, ukoliko se oseća nelagodno da o tome otvoreno govori. Nakon toga, u saradnji sa školskim psihologom i drugim stručnim licima, preduzimam odgovarajuće korake kako bih rešila situaciju, a učeniku ostavim odgovor sa rešenjem problema. Ovaj pristup omogućava učenicima veću slobodu da podele svoj problem ne plašeći se osude vršnjaka. Iako u mnogim slučajevima nastavnici i učenici pružaju podršku, potrebno je mnogo rada na razbijanju predrasuda i stvaranju atmosfere gde se različitosti poštuju”,  ističe ova agilna nastavnica matematike.

Kako je tema veoma osetljiva Dragana naglašava značaj edukacije za roditelje i učenike, kako bi se podigla svest o tome da su svi ljudi jednaki i da je važna međusobna podrška i druženje. Barijere i predrasude mogu se prevazići samo kada smo dovoljno informisani i kada jedni u drugima prepoznamo ljude, a ne nešto što nas čini različitim ili nas izdvaja od ostalih.

Ponosno ističe saradnju sa svojim kolegama u ustanovi u kojoj radi ali i drugim institucijama kao i to da su česte konsultacije oko učenika i kontinuirano praćenje njihovog napretka. Najbolji rezultat je  kada đak prevaziđe njena očekivanja.

“Inkluzija se ne završava u učionici, već je važno povezati školu sa širim društvom i institucijama koje se bave pitanjem osoba sa smetnjama u razvoju. Saradnja sa institucijama kao što su Centar za socijalni rad, organizacije civilnog društva, Crveni krst i drugim obrazovnim ustanovama omogućava učenicima dodatnu podršku i resurse koji im mogu pomoći u daljem razvoju. Naša škola je otvorena za saradnju jer verujemo da zajednički rad sa partnerima doprinosi boljoj uključenosti naših učenika u širu društvenu zajednicu”, dodaje Dragana.

Individualno obrazovani program nosi jasnu poruku da svaki učenik zaslužuje jednaku priliku za učenje, razvoj i napredak bez obzira na izazove. Niko ne treba da bude zapostavljen i svako  treba da ima šansu da dođe do uspeha. Inkluzivno obrazovanje donosi i brojne prednosti kako za učenike sa smetnjama u razvoju tako i za njihove vršnjake kroz razvijanje empatije,prihvatanje različitosti,poštovanje ljudi bez obzira na njihove sposobnosti i razumevanje važnosti socijalne odgovornosti.

“Ponosna sam na svaki korak svojih učenika, uzajamnu ljubav i zajedničko poverenje, jer samo tako  jedni druge činimo najboljima!” zaključuje Dragana Kuzmanović.

Izvor: KruševacPRESS

Članak INDIVIDUALNI OBRAZOVNI PLAN: Inkluzija se ne završava u učionici! se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.