Prepoznavanje potrebe da se mladima iz alternativne brige pruži dodatna podrška tokom procesa osamostaljivanja i uključivanja u zajednicu bio je, prema rečima  Đorđa Živkovića, omladinskog radnika Edukativnog centra, glavni motiv za pokretanje projekta:

– Mladi koji izlaze iz doma ili hraniteljskih porodica često se veoma rano suočavaju sa velikim životnim odlukama i odgovornostima, a neretko nemaju dovoljno sistemske i dugoročne podrške. Kroz projekat smo želeli da stvorimo prostor u kome mladi mogu da razvijaju životne veštine, steknu veće samopouzdanje, učestvuju u donošenju odluka i aktivno govore o svojim potrebama.

Najčešći izazovi mladih odnose se na  pronalaženje zaposlenja, rešavanje stambenog pitanja, finansijsku stabilnost i nedostatak kontinuirane podrške nakon izlaska iz Sistema.

– Važno je naglasiti da osamostaljivanje predstavlja izazov za većinu mladih nakon završetka srednje škole, ali je situacija posebno osetljiva kod mladih iz alternativne brige, jer često nemaju dovoljno razvijenu mrežu podrške na koju mogu da se oslone. Mladi često ističu da im, pored finansijske pomoći, nedostaje i mentorska podrška, jasne informacije o pravima i dostupnim uslugama, kao i osećaj sigurnosti tokom tranzicije u samostalni život – ističe Živković.

On navodi da je veoma bitna i podršla lokalne zajednice kao i saradnja između institucija, organizacija i lokalne zajednice:

– Lokalna zajednica poseduje određene resurse i stručnjake koji rade sa mladima, ali postoji prostor za dodatno unapređenje saradnje i razvoja konkretnih mehanizama podrške. Jedan od važnih koraka jeste upravo povezivanje institucija, škola, organizacija civilnog društva i stručnih radnika kako bi podrška bila kontinuirana i dostupna mladima i nakon izlaska iz sistema alternativne brige. Saradnja između institucija, organizacija civilnog društva i lokalne zajednice od ključnog je značaja, jer nijedan sektor ne može samostalno odgovoriti na sve potrebe mladih. Institucije poseduju stručnost i mehanizme podrške, dok organizacije kroz omladinski rad i neformalno obrazovanje često mogu da pruže dodatni prostor za osnaživanje, razvoj veština i izgradnju poverenja sa mladima.

Prema njegovim rečima cilj nije samo ukazivanje na probleme, već pokretanje konkretnih koraka koji mogu doprineti kvalitetnijem procesu osamostaljivanja mladih.

Iako je finansijska podrška jako bitna, Sofija Milosavljevic, učesnica projekta, smatra da je ipak mentalna i psihološka podrška najvažnija. Ona ističe da mladi danas nisu dovoljno glasni pre svega zbog toga što ih je sramota da iznesu svoje probleme, te su stoga ovakvi projekti prilika da saznaju da nisu sami i da imaju  gde da zatraže pomoć. Donosiocima odluka poručila je da mladi žele da ih oni malo više “čuju”.

Strahinja Vesković, učesnik projekta, kazao je da mladima u trenucima osamostaljivanja najpotrebnije malo više razumevanja, te da im je potrebna šansa za posao iako nemaju prethodnog iskustva. On je mlade poredio sa ljudima pred penzijom koji teško dolaze do posla.

– Mladima treba malo više razumevanja i malo manje pritiska – zaključio je Strahinja.

Projekat „Jaki mladi – nove perspektive“ realizuje se i u drugim gradovima u Srbiji, među kojima su Kragujevac, Požega, Sombor, Beograd i Zaječar. U okviru projekta u različitim lokalnim zajednicama sprovedene su zagovaračke inicijative usmerene na unapređenje položaja mladih iz alternativne brige. Projekat „Jaki mladi – nove perspective” u Srbiji sprovodi Fondacija SOS Dečija sela Srbija u saradnji sa partnerskim organizacijama, među kojima je i Edukativni centar – Kruševac.

Kroz dvadeset tri radionice u okviru projekta prošlo je devedeset troje mladih, deo radionica se odnosio na razvoj životnih veština a drugi deo na veštine zapošljavanja, dok je preko šezdeset mladih ljudi prošlo kroz omladinski klub i pričalo o temama važnim za mlade.

Završna prezentacija projekta  u organizaciji “Edukativnog centra  – Kruševac nosila je naziv Podrška koja traje: Razgovor o mladima i osamostaljivanju“ a odžana je nedavno u maloj salu Kruševačkog pozorišta.

M.M.D.

Fotografije: Edukativni centar Kruševac

Izvor: KruševacPRESS

Članak Mladi očekuju da ih institucije bolje čuju se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Postojeći institucionalni okvir

Trenutno, ključni zakon u ovoj oblasti je Zakon o zaštiti podataka o ličnosti koji je usklađen sa evropskom Opštom uredbom o zaštiti podataka (GDPR). Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ima značajnu ulogu u nadzoru primene ovog zakona. I to sa mandatom da štiti prava građana i osigura transparentnost rada institucija. Međutim, usklađivanje sa zakonom, kao i svest o njegovim zahtevima, još uvek nisu na zadovoljavajućem nivou.

Nedostaci trenutnog okvira

Iako je zakonski okvir postavljen, nedostaci se ogledaju u nespremnosti institucija da se adekvatno prilagode zahtevima zakona. To se najviše manifestuje u nedovoljnoj tehničkoj opremljenosti, neujednačenim postupcima obrade i čuvanja podataka. Možda, najviše, i u nedostatku svesti zaposlenih o značaju i metodama zaštite podataka o ličnosti.

Predlozi za unapređenje

Postoji nekoliko stvari koje se mogu uraditi u cilju unapređenja postojećeg stanja u ovoj oblasti. To su:

Jačanje kapaciteta Poverenika – Povećanje resursa Poverenika omogućilo bi efikasniju kontrolu, veću edukativnu ulogu i brže reagovanje na kršenja zakona. Osnaživanje tela poput Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti sa više resursa i ovlašćenja može doprineti efikasnijem nadzoru i sprovođenju zakona.

Neprestana edukacija – Redovni treninzi i radionice za zaposlene u institucijama su neophodni kako bi se povećala svest o važnosti zaštite podataka o ličnosti, kao i o metodama koje se mogu koristiti za njihovu zaštitu je ključna.

Tehničko unapređenje – Implementacija savremenih IT rešenja koja podrazumevaju najviše standarde sigurnosti. Ona bi morala da uključuju enkripciju, anonimizaciju i sistematske sigurnosne nadogradnje.

Sistematska kontrola – Redovno sprovođenje internih i eksternih revizija sistema zaštite podataka u institucijama može značajno unaprediti postojeće standarde.

Izgradnja kulture odgovornosti – Jasno postavljanje odgovornosti na svim nivoima organizacije doprinelo bi većoj posvećenosti pravilima zaštite podataka. Promovisanje kulture transparentnosti unutar institucija i postavljanje jasnih linija odgovornosti.

Saradnja sa privatnim sektorom – Partnerstva sa kompanijama koje se bave zaštitom podataka mogu pomoći institucijama da brže usvoje najnovije tehnologije i prakse.

Zaključak i perspektiva: sistematski pristup je ključ

Da bi značajno unapredili zaštitu podataka o ličnosti, institucije moraju preduzeti konkretne korake. Međutim, sama tehnologija nije dovoljna. Potrebno je izgraditi i održavati sistem u kojem su ljudski faktor i institucionalna odgovornost u prvom planu. Uspostavljanje ovakvog sistema zaštite podataka o ličnosti je proces koji zahteva vreme, resurse i pre svega, posvećenost na svim nivoima.

Pred nama je put ka digitalno odgovornoj državi, koji je izazovan, ali i neizbežan. Uspeh ove tranzicije meriće se i kroz nivo poverenja građana u institucije koje upravljaju njihovim podacima. Ali, isto tako, i kroz sposobnost države da štiti interese svojih građana u digitalnom dobu.

Članak Kako da institucije unaprede zaštitu podataka o ličnosti se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.