Opština Blace će za organizaciju koncerata ove godine za manifestaciju „Dani šljive Blace 2026“ utrošiti 3.499.999,99 dinara.

Najviše novca otići će za koncert Jelene Karleuše – 1.583.333,33 dinara. Nastup „Magla benda“ 28. avgusta koštaće građane blačke opštine 833.333,33 dinara a performans „Amadeus benda“ dan kasnije 458.333,33 dinara. Za koncert grupe „Vesele devedesete“ biće izdvojeno 625.000 dinara.

„Opština Blace tradicionalno organizuje manifestaciju „Dani šljive“. Kako bi manifestacija bila organizoavana na najbolji mogući način, potrebno je organizovati kulutrno – umetnički i zabavni program, koji uključuje muzičke koncerte određenih izvođača. Odlukom Organizacionog odbora „Dani šljive Blace 2026“ Opštinskoj upravi opštine Blace poverena je organizacija manifestacije „Dani šljive Blace 2026“.
Odlukom broj 002633795 2026 04432 002 000 020 271 003 od 21.07.2026.godine i Odlukom o dopuni Odluke o poveravanju manifestacije „Dani šljive Blace 2026“, broj 002633795 2026 04432 002 000 020 271 006 od 24.07.2026. godine, Organizacioni odbor za obeležavanje manifestacije „Dani šljive Blace 2026“ , utvrdio je listu muzičkih izvođača i naložio organizatoru manifestacije Opštinskoj upravi opštine Blace da sprovede javnu nabavku usluga muzičko-zabavnog dela programa manifestacije „Dani šljive Blace 2026“, za četiri muzička izvođača, i to: 1.Magla Bend; 2.Amadeus Bend; 3. Muzička grupa „Vesele devedesete“; 4. Jelena Karleuša“, navodi se u objašnjenju odluke o sprovođenju pregovaračkog postupka bez javnog poziva.

Troškovima za nastupe muzičara treba dodati i još milion dinara za nabavku bine sa pratećom opremom.

U Brusu se sredinom avgusta tradicionalno održava manifestacija „Dani Preobraženja“ koja neće proći bez nastupa estradnih umetnika. Za 18. avgust najavljen je koncert Tamare Milutinović a dan kasnije Brusjani će moći da vide i čuju Peđu Jovanovića. Nije poznato koliko će koštati ova dva koncerta ali je, recimo, za koncert Peđe Jovanovića na manifestaciji „Kulturno leto 2026“ Turistička organizacija opštine Kuršumlija izdvojila 1.809.500 dinara.

U Kuršumliji su, inače, ove godine bili široke ruke pa će za koncert Ivane Selakov platiti 1.245.875 dinara, koliko će koštati i nastup Mirze Selimovića. Za zadovoljstvo da čuju i vide Milicu Pavlović žitelji Kuršumlije će izdvojiti 1.938.750 dinara. Interesantno da će ista ekipa muzičara (Milica Pavlović, Ivana Selakov, Mirza Selimović) ove godine nastupiti i na „Roštiljijadi“ u Leskovcu.

Sredinom septembra u Aleksandrovcu će biti održana tradicionalna „Župska berba“. Još uvek nije poznato ko će biti sponzor jedinstvene Fontane vina jer je firma „Vino župa“, koja je decenijama unazad obezbeđivala vino, početkom godine otišla u stečaj ali bi, prema najavama, trebale da nastupe brojne estradne zvezde poput Dženana Lončarevića i Snežane Đurišić. Lončarević će 19. avgusta sa svojim bendom zabavljati posetioce manifestacije „Vašari u Kniću – Knićansko leto“ a njegov nastup je procenjen na 1.550.000 dinara.

Izvor: KruševacPRESS

Članak MALE OPŠTINE TROŠE NOVAC NA ESTRADNE ZVEZDE: Samo nek je veselo! se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Da bi se sagledale posledice ovakvog modela finansiranja, razgovarano je sa novinarima i predstavnicima civilnog društva koji godinama prate rad lokalnih medija, ali i sprovedena je kratka anketa među građanima više opština Rasinskog okruga.

„Nagrađuje se lojalnost, ne profesionalizam“

Prema rečima Snežane Jakovljević, novinarke i predsednice Udruženja žena „Peščanik“, građani nisu dovoljno informisani o tome kako i zašto mediji dobijaju sredstva iz lokalnih budžeta, ali ni o tome šta zauzvrat dobijaju.

„Građani i građanke nisu informisani, ili nisu dovoljno informisani, o tome kako i zašto mediji dobijaju sredstva iz budžeta, kao što nisu dovoljno informisani ni o raspodeli sredstava za druge oblasti i aktivnosti“, navodi Jakovljević i nastavlja.

„Mediji koji dobijaju kontinuirana i najveća sredstva iz budžeta, građane ne informišu ni o toj, ali ni o drugim važnim temama u zajednici, dok je, sa druge strane, broj profesionalnih medija mali“, ističe ona, dodajući da je očigledno da se iz javnih budžeta „finansira i nagrađuje lojalnost režimu, a ne profesionalno izveštavanje“.

Jakovljević naglašava da problem nije u samom postojanju budžetskog finansiranja, već u tome kako se tumače javni interes i profesionalni standardi.

„Imamo režim koji ne razume, ili ne želi da razume, profesionalizam medija i javni interes. A i kada razume, čini sve da uništi profesionalno i slobodno izveštavanje“, zaključuje ona.

„Znamo da nećemo dobiti novac, ali ipak konkurišemo“

Iskustvo nezavisnih redakcija potvrđuje ovakav utisak. Jelena Božović, urednica portala „Odjek“, kaže da je ovaj medij učestvovao na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja 2024. i 2025. godine, iako su u redakciji bili svesni da podrška najverovatnije neće stići.

„Redakcija osmisli i pripremi projekat, izdvoji vreme za to, a znamo da naš projekat neće biti podržan. Konkurišemo svakako jer profesionalno radimo novinarski posao, poštujući etičke standarde, a teme koje predlažemo su važne za građane i građanke“, navodi Božović.

Ona dodaje da bi za potpunu sliku bilo neophodno analizirati i same realizovane projekte koji su dobili sredstva, kako bi se videlo šta je zaista finansirano i kakav je njihov doprinos javnom interesu.

Govoreći o položaju nezavisnih novinara, Božović ističe da njihov profesionalni razvoj ne zavisi od konkursa, već od lične posvećenosti i dodatnog usavršavanja, ali da sistem sufinansiranja ipak značajno utiče na uslove u kojima rade.

„Novac dobijaju mediji bliski vlasti“

Sličan stav ima i Luka Kijačić, saradnik portala „Odjek“, koji već godinama prati raspodelu budžetskih sredstava namenjenih medijima.

„Svake godine pratim raspodelu budžetskih sredstava i unapred znam šta će se desiti — novac isključivo dobijaju mediji bliski vlasti, dok ostali, kako praksa pokazuje, ne dobijaju ništa“, kaže Kijačić.

On podseća da mediji koji dobiju sredstva često o tome ne izveštavaju javnost, iako je reč o novcu građana.

„To je novac građana, i nije mi jasno ni zašto ova tema ne zanima više ljudi. Plaćamo medije koji ne pružaju istinit i profesionalan sadržaj, iako su za to plaćeni“, ističe Kijačić, dovodeći u pitanje i kriterijume po kojima pojedini mediji dobijaju višemilionske iznose, dok drugi ne dobijaju ništa.

Šta kažu građani? – Slabo praćenje i niska informisanost

Da bi se proverilo koliko su građani uopšte upoznati sa ovim sistemom, sprovedena je kratka anonimna anketa u kojoj je učestvovalo 18 ispitanika iz više opština Rasinskog okruga — Aleksandrovca, Brusa, Ćićevca, Trstenika, Varvarina i Kruševca.

Rezultati pokazuju da samo 38,9 odsto ispitanika redovno prati lokalne medije, dok 33,3 odsto to čini povremeno, a čak 27,8 odsto uopšte ne prati lokalne medije. Kada je reč o tome koje medije prate, odgovori su raznovrsni, ali je primetno da se najčešće pominju isti mediji koji su i najveći korisnici budžetskih sredstava, dok deo ispitanika navodi da ne prati nijedan lokalni medij.

Iako većina ispitanika (61,1 odsto) zna da lokalne samouprave finansiraju medije putem javnih konkursa, samo 27,8 odsto njih tvrdi da zna koji mediji u njihovoj opštini dobijaju novac iz budžeta. Najveći deo anketiranih (44,4 odsto) navodi da je samo delimično upoznat sa tim podacima.

Kada je reč o transparentnosti, rezultati su još porazniji: nijedan ispitanik ne smatra da je raspodela sredstava u potpunosti transparentna, dok 44,4 odsto ocenjuje da uopšte nije transparentna, a 38,9 odsto da je samo delimično transparentna. Značajan broj građana (38,9 odsto) nema ni formiran stav o ovom pitanju.

Zatvoren krug, slaba javna kontrola

Iskustva nezavisnih novinara i rezultati ankete ukazuju na isti zaključak: sistem projektnog sufinansiranja medija u Rasinskom okrugu funkcioniše u zatvorenom krugu, u kojem se isti mediji i produkcije finansiraju iz godine u godinu, dok je javna kontrola slaba, a informisanost građana ograničena.

U takvom okruženju, nezavisni mediji nastavljaju da rade bez sistemske podrške, dok građani ostaju nedovoljno informisani o tome kako se troši njihov novac i kakav medijski sadržaj zauzvrat dobijaju.

Izvor: KruševacPRESS

Članak LOKALNO PROJEKTNO FINANSIRANJE: Nezavisni mediji bez podrške, građani bez informacija se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

U prethodnom tekstu pisali smo o tome koliko su pojedini mediji dobili na konkursima za finansiranje projekata javnog informisanja od javnog značaja u lokalnim samoupravama. U ovom tekstu pozabavićemo se time koliko su pojedini mediji i medijske kuće dobili ikupno sredstava na konkursima lokalnih samouprava ali i konkursima koje je raspisivalo Ministarstvo kulture i informisanja kao i druga resorna ministarstva.

Najviše sredstava od medijskih kuća iz Rasinskog okruga otišlo je na račune RTV Kruševac, ukupno 95.276.000 dinara. Prevedeno u evro, prema aktuelnom kursu, to je nešto više od 811.000 evra. U ovu sumu su uračunata sredstva koju su na konkursima dobili RTK Kruševac d.o.o. , televizija, radio i internet portal.

Na drugom mestu je RTV Trstenik sa iznosom od 31.410.000 dinara. Ova medijska kuća je na konkursima Ministarstva kulture i informisanja dobila 3.850.000 dinara a ostatak na konkursima u svojoj opštini.

ADD Produkciji, odnosno TV Plus, je dodeljeno ukupno 21.270.000 dinara, 6.250.000 od Ministarstva a ostalo od lokalnih samouprava iz okruga.

Dalje sledi Albos d.o.o. (novine i portal “Grad”) koji je prihodovao 20.447.000 dinara na konkursima od čega 9.275.000 dinara od Ministarstva kulture i informisanja.

Kanal 12 – 037 je preko konkursa i projekata obezbedio 10.600.000 dinara a RTV Brus 10.553.671 dinara.

Mediji u vlasništvu kruševačkog biznismena Radoice Milosavljevića, RTV Kruševac i RTV Brus, ukupno su na raznim konkursima dobili 105.829.671 dinar ili oko 900.000 evra.

Reviji “Pobeda” je pripalo 5.222.000 dinara, preduzeću “Old Partners” iz Brusa 4.731.000 dinara, Centru za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK 4.583.000 dinara, RTV Rubin iz Kruševca 3.690.000 dinara a “Zdravić Pressu” 3.450.000 dinara.

Ostali mediji iz Rasinskog okruga ili nisu dobijali sredstva na konkursima Ministarstva kulture i informisanja ili su dobijali manje sume.

Treba imati u vidu da cifre koje pominjemo u ovom tekstu nisu konačne. Odnose se samo na konkurse lokalnih samouprava za javno informisanje kao  i na konkurse Ministarstva kulture i informisanja u nekoliko kategorija. Nije uračunat novac koji su pojedini mediji dobijali kao direktnu pomoć, mimo konkursa, ili na konkursima drugih lokalnih samouprava, van Rasinskog okruga, organizacija i ministarstava.

Izvori podataka: Rešenja lokalnih samouprava, rešenja konkursa Ministarstva kulture i informisanja,  Baza podataka o javnim konkursima, www.finansiranjemedija.rs

Izvor: KruševacPRESS

Članak SUMA SUMARUM: Najviše novca za medije u vlasništvu Radoice Milosavljevića se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.