„Zamislite da osoba sa invaliditetom mora više puta da se seli – iz svog stana u stanovanje uz podršku za mlade, pa zatim u specijalizovano smeštaj za osobe sa težim fizičkim ograničenjima, da bi na kraju završila u domu za stare. Svaka od ovih promena zahteva prilagođavanje novim ljudima, novim okruženjima, što može biti iscrpljujuće i emocionalno izazovno“, ističe Lidija Milanović, konsultantkinja za pitanja socijalne zaštite.

Takva neprestana prilagođavanja negativno utiču na stabilnost korisnika i otežavaju svakodnevni život. Jedno od rešenja koje se sve češće pominje kao važan korak ka poboljšanju sistema je odvajanje smeštaja i usluga.

„Ako bi smeštaj i usluga bili odvojeni, osoba bi mogla da ostane u svom stanu tokom celog života, dok bi usluge bile prilagođene njenim promenljivim potrebama. Na primer, osoba bi najpre koristila ličnog pratioca, zatim personalnog asistenta, kasnije pomoć u kući, i na kraju složenije oblike podrške – sve to bez potrebe za selidbom“, objašnjava Lidija Milanović.

Ovaj model u potpunosti je u skladu sa Konvencijom o pravima osoba sa invaliditetom, koja zagovara pravo na život u zajednici, a podržava i ideju da osobe sa invaliditetom mogu i dalje da funkcionišu u svom okruženju, uz odgovarajuću pomoć.

Nema usluga bez adekvatnog prostora

Pitanje socijalnih usluga ne tiče se samo sistema socijalne zaštite, već obuhvata i oblast obrazovanja, zdravstva i mnoge druge sfere. U Srbiji su usluge socijalne zaštite regulisane Zakonom o socijalnoj zaštiti, koji definiše standarde i uslove za pružanje ovih usluga. Međutim, praksa pokazuje da postoje određene zablude u lokalnim zajednicama, ali i među pružaocima usluga. Jedna od najčešćih zabluda je da smeštaj i usluga moraju biti povezani. Da bi se promenio ovaj model, potrebna je izmena zakona, a isto tako treba ukloniti mit da lokalne samouprave mogu finansirati samo licencirane usluge. Iako su licencirane usluge usaglašene sa državnim standardima, mnoge usluge koje bi bile korisne korisnicima još uvek nisu licencirane zbog nedostatka inicijative za licenciranje.

Emina Todorović iz Crvenog krsta Kruševac ukazuje na nedostatak adekvatnog prostora za aktivnosti koje bi uključivale osobe sa invaliditetom.

„Nemamo adekvatan prostor koji bi omogućio pristup osobama sa invaliditetom. Kada smo imali akciju dobrovoljnog davanja krvi, u prostoru od samo 20 kvadratnih metara prikupljeno je 110 jedinica krvi u roku od pet sati, što pokazuje koliko nam nedostaje kapacitet za ovakve aktivnosti“, navodi Todorović. Pored toga, Crveni krst pruža podršku socijalno ugroženima kroz narodnu kuhinju, ali, kako ističe, „nema posebnog programa namenjenog isključivo osobama sa invaliditetom.“

Kako bi se poboljšali uslovi, Crveni krst planira da otvori perionicu u prostorima svoje organizacije. Postoji raspolaživ prostor od 100 kvadratnih metara u podrumu zgrade, ali je trenutno neupotrebljiv i zahteva kompletnu adaptaciju. Ova inicijativa može značajno doprineti proširenju usluga organizacije, omogućavajući im da efikasnije podrže zajednicu.

„Iako ne postoji stroga kategorizacija  korisnika, trudimo se da pružimo podršku svima kojima je potrebna, uključujući osobe sa invaliditetom. Kada nam se obrate, nudimo im opremu i pomoć u skladu s našim mogućnostima“, objašnjava Emina Todorović.

Problemi u Gerontološkom centru

Predstavnici Gerontološkog centra, s druge strane, naglašavaju da se korisnička struktura doma promenila, s povećanjem broja osoba sa intelektualnim teškoćama i demencijom.

„Nažalost, nemamo posebno odeljenje za demenciju, iako je broj takvih korisnika sve veći. Tek smo ove nedelje prvi put primili osobu sa oštećenjem sluha, ali nemamo obučene zaposlene za komunikaciju sa njom“, objašnjavaju u ovoj ustanovi.

Iako postoje neke usluge, poput Narodnih kuhinja i Volonterskog servisa, jasno je da su kapaciteti i specijalizovane usluge nedovoljni, što stvara prepreke za korisnike sa invaliditetom.

„Obzirom na sve veći broj korisnika sa intelektualnim poteškoćama, najviše se suočavamo sa izazovima u radu sa ovom grupom. Takođe, primećujemo da se korisnička struktura značajno promenila u poslednjih nekoliko godina“, kažu u Gerontološkom centru.

Na temelju ove promene, razmatrano je otvaranje posebnog odeljenja za osobe sa demencijom. Iako je ova ideja još uvek na nivou razmatranja, Gerontološki centar prepoznaje hitnost i potrebu za ovakvom uslugom.

U planu Info centar za osobe sa invaliditetom

Gerontološki centar Kruševac je ušao i u projekat koji će uskoro biti realizovan, a koji se odnosi na otvaranje dnevnih klubova za starije osobe. Planiraju da iskoriste postojeće resurse kako bi organizovali ovu novu službu, prilagođenu potrebama starijih sugrađana. Ovaj korak predstavlja značajan pomak u pružanju adekvatne podrške starijim osobama u zajednici i doprinosi poboljšanju njihovog kvaliteta života.

Značajan korak ka poboljšanju kvaliteta usluga za osobe sa invaliditetom biće i otvaranje Info centra u zgradi Doma sindikata.  Uz podršku organizacija IDC  i ASB biće otvoren Info centar koji će biti dostupan svim osobama bez obzira na prirodu invalidnosti. Centar će biti opremljen za rad sa osobama sa oštećenjima vida, sluha, imaće govorne i audio softvere, koristiće se Brajevo pismo… Centar će biti na raspolaganju i svim drugim građanima  koji imaju potrebe za regulisanjem lične dokumentacije i nekih drugih aktivnosti koje grad pruža u okviru svojih javnih ovlašćenja.

Dodatni benefit je i što će osobe sa invaliditetom  raspolagati informacijama o svojim pravima, uslugama koje postoje u Kruševcu i svim drugim opcijama podrške koje mogu  da dobiju.

Izvor: KruševacPRESS

Članak OSOBAMA SA INVALIDITETOM POTREBNE NOVE USLUGE: Potrebe velike, a para malo se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Iako postoje organizacije koje pružaju podršku, poput Osnovne organizacije gluvih i nagluvih, i dalje postoje velike prepreke u obezbeđivanju efikasnih usluga.

Ivana Filipović iz Organizacije gluvih i nagluvih naglašava da je broj zaposlenih u njenoj organizaciji minimalan u odnosu na velike potrebe što znatno utiče na rad organizacije.

„U našem udruženju imamo samo jednu zaposlenu osobu, a potrebe su ogromne. Trudimo se da pronađemo načine da renoviramo klubove i obezbedimo tumače, ali naš rad često prelazi granice onoga što bismo mogli da postignemo“, kaže Filipović. Dešava se, kako objašnjava, da ih u hitnim slučajevima pozove čak i policija, jer nemaju drugih tumača.

Organizacija gluvih i nagluvih u Kruševcu ima 130 aktivnih članova i članica a oko 180 osoba sa ovom vrstom invaliditeta koji koriste znakovni jezik za sporazumevanje. Okuplja članove iz čitavog Rasinskog okruga a postoji već 70 godina.

Da bi se obezbedile kvalitetne usluge izuzetno je značajna saradnja sa drugim organizacijama i institucijama u Kruševcu. Filipović se osvrnula na jedan konkretan slučaj kada su zahvaljujući toj saradnji uspeli da pomognu porodici koja nije morala da bude smeštena u dom. Ovaj proces trajao je dva meseca, a angažovanost članova udruženja bila je stalna i 24 časa dnevno.

Altruizam kao pokretačka snaga

„Svako od nas, uključujući sekretara, bio je dostupan 24 sata dnevno“, dodaje Filipović. Takođe, u situacijama kada im se pomoć traži u neobičnim okolnostima, poput poziva u tri sata ujutro od policije, članovi udruženja nesebično pomažu u prevodu ili asistenciji, nezavisno od okolnosti.

„To su trenuci koje ne možemo meriti novcem. Ne tražimo novac za to jer to je više od običnog posla – to je naš doprinos zajednici osoba sa invaliditetom“, ističe Filipović, naglašavajući posvećenost i altruizam koji pokreću rad organizacije.

Saradnja sa svim sektorima, kao i spremnost da se uvek pruži pomoć medijima, ključna su za Savez gluvih i nagluvih Kruševac. Filipović dodaje da njihova uloga u zajednici nije samo da budu tu za ljude kojima je potrebna pomoć, već i da maksimalno funkcionišu i pružaju sve što mogu.

 „Izazovi su svakodnevni, a svaki dan je drugačiji jer se brinemo o ljudima svih uzrasta – od dece od dve godine do odraslih osoba starijih od 90 godina“, zaključuje ona.

Slične izazove ima i Udruženje slepih i slabovidih. Sanja Nikolić, sekretarka udruženja, ističe: „Postoji zabluda da udruženja moraju da funkcionišu isključivo kao neprofitne organizacije, a to nije tačno. Organizacije mogu ostvarivati prihod, ali on mora biti uložen u razvoj programa i usluga, a ne za profit.“

Nikolić dodaje da organizacije često obavljaju administrativne zadatke poput pomaganja članovima da ostvare prava na lokalnom i nacionalnom nivou.

„Ove godine smo uveli novu radionicu koja članove uči osnovnim majstorskim veštinama – kako zakucati ekser, promeniti sijalicu, jer to mogu biti ključne veštine za samostalan život“, objašnjava Nikolić.

Manjak kadrova – glavni problem

Sekretarka organizacije slepih i slabovidih ističe da je ključni izazov sa kojim se suočavaju nedostatak ljudskih resursa, jer organizacija sa samo nekoliko zaposlenih pokušava da odgovori na potrebe svojih korisnika i realizuje desetine projekata. Poseban problem predstavlja potreba za pisanjem izveštaja i projekata koji padaju na leđa jednog ili nekoliko ljudi, što stvara preopterećenje.

Pored toga, organizacija se suočava i sa specifičnim izazovima koje nosi invaliditet članova. Mnogi od njih žive samostalno, ali imaju specifične potrebe koje otežavaju obavljanje osnovnih životnih aktivnosti, kao što su odlasci u sud ili opštinu. Upravo zbog toga, pomoć Saveza slepih postaje ključna kako bi obezbedili da članovi mogu da funkcionišu u svakodnevnom životu.

Uprkos svim izazovima, organizacija se i dalje oslanja na projekte koji omogućavaju dodatnu angažovanost osoblja i pružaju sigurno okruženje za članove koji se suočavaju sa mnogobrojnim teškoćama.

Nevena Lazarević, direktorka Centra za osobe sa invaliditetom u Kruševcu, osvrnula se na izazove sa kojima se suočavaju udruženja, naglašavajući važnost licenciranja usluga.

“U poslednje vreme često pričamo o različitim udruženjima, kao što su udruženja za osobe sa distrofijom, cerebralnu paralizu, gluve i nagluve, kao i slepe. Na žalost, u našem gradu udruženja se suočavaju s velikim izazovima, jer nisu u mogućnosti da licenciraju usluge. Iako smo gledali kako udruženja u drugim gradovima imaju 2-3 licencirane usluge, mi u Kruševcu nemamo sličan sistem. Udruženja bi trebalo da imaju mogućnost da se prijavljuju na konkurse i da razvijaju usluge koje bi omogućile veće pravo na izbor korisnicima, kao što su dnevni boravci,” objasnila je Lazarević.

Zakonodavne prepreke i potreba za fleksibilnijim uslugama

Lidija Milanović iz organizacije IDEAS naglašava potrebu za fleksibilnijim zakonodavstvom i uslugama koje bi bile bolje prilagođene individualnim potrebama korisnika.

„Ako osoba sa invaliditetom živi u ustanovi i želi da se bavi umetnošću, ne može jednostavno da koristi drugu uslugu, jer one nisu međusobno povezane. Potrebno je omogućiti fleksibilnost usluga i prilagođavanje individualnim potrebama korisnika“, dodaje Milanović.

Milanović ukazuje na važnost transformacije u pristupu pružanja usluga osobama sa invaliditetom, ne samo na nivou manjih organizacija, već i u širem sistemu. Ističe da su potrebne značajne promene kako bi podrška bila u skladu sa pravima tih osoba. Jedna od ključnih tema je uloga tumača u komunikaciji između osoba sa problemima sa sluhom i zdravstvenih radnika. Prema njenim rečima, važno je razmišljati o tome šta znači kada se lekar obraća tumaču, umesto direktno osobi sa problemima sa sluhom.

Za unapredenje situacije, stručnjaci i organizacije smatraju da je ključna šira saradnja svih sektora i podrška lokalnih vlasti kako bi se stvorile održive i efikasne usluge za osobe sa invaliditetom.

Izvor: KruševacPRESS

Članak IZAZOVI U OBEZBEĐIVANJU USLUGA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM: Malo ljudi, puno posla se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.