Revolucionarna preciznost i brzina

Napredak u algoritmima mašinskog učenja omogućava softverima da identifikuju lica sa gotovo neverovatnom preciznošću. Sada ovi softveri mogu da analiziraju ljudske atribute poput godina, pola i emocija, koristeći samo jednu sliku ili video snimak. Ova sposobnost otvara vrata za inovacije u pristupu sigurnosti, personalizaciji korisničkog iskustva i čak u forenzičkim istraživanjima.

Primeri upotrebe u praksi

Softveri za prepoznavanje lica su ključni u različitim oblastima. To su npr. kontrola pristupa i nadzor javnih prostora, poboljšavajući bezbednost građana. Na primer, u maloprodaji, ovi softveri omogućavaju trgovcima da bolje razumeju svoje kupce i nude personalizovane usluge prepoznavanjem stalnih kupaca i njihovih navika kupovine.

Kako funkcionišu algoritmi za prepoznavanje

Algoritmi za prepoznavanje lica funkcionišu na sličan način kao što to čini ljudski mozak kad prepoznaje lica. Evo jednostavnog objašnjenja o koracima koje sprovodi algoritam:

1. Detekcija lica: Prvo, algoritam traži oblike koji podsećaju na lice na slici. On pretražuje sliku korak po korak, tražeći karakteristike koje su tipične za lice, kao što su oči, nos i usta.

2. Izdvajanje karakteristika: Kad pronađe potencijalno lice, algoritam identifikuje ključne delove kao što su oči, nos i usta. On ih analizira da bi razumeo kako su raspoređeni i kakvi su odnosi između njih.

3. Poređenje sa početnim podacima: Zatim algoritam upoređuje te karakteristike sa početnim podacima koje je naučio tokom treninga. Ovi početni podaci su zapravo slike lica koje je algoritam „naučio“ da prepoznaje tokom obuke.

4. Donošenje odluke: Na osnovu poređenja sa početnim podacima, algoritam donosi odluku da li je to lice ili ne. Ako je sličnost dovoljno visoka, algoritam će identifikovati to kao određeno lice.

Ovo je, naravno, veoma pojednostavljeno objašnjenje, ali pokriva osnovne korake koje algoritmi za prepoznavanje lica obično preduzimaju. Važno je napomenuti da su algoritmi za prepoznavanje lica veoma kompleksni. Oni mogu koristiti različite tehnike i metode kako bi postigli što bolje rezultate u prepoznavanju lica u različitim situacijama.

Savremeni algoritmi za prepoznavanje lica koriste različit broj karakterističnih tačaka u procesu identifikacije lica. Ova broj može varirati u zavisnosti od algoritma i metode koja se koristi. Međutim, uobičajeno je da se koristi između 80 i 128 karakterističnih tačaka na licu za precizno prepoznavanje.

Ove karakteristične tačke obično obuhvataju ključne delove lica kao što su obrve, oči, nos, usta, brada i konture lica. Algoritmi analiziraju raspored i odnose ovih tačaka. Na taj način kreiraju jedinstveni „pečat“ za svako lice koje prepoznaju. Ovo omogućava algoritmima da budu precizni, čak i u situacijama kada su lica delimično zaklonjena ili u pokretu.

Izazovi i etika

Iako su softveri za prepoznavanje lica od velike koristi, postavljaju se brojna pitanja vezana za privatnost i etiku. Regulatorni okviri moraju osigurati transparentnost i odgovornost u korišćenju ove tehnologije. Postoje razni etički problemi koji se javljaju u vezi sa primenom veštačke inteligencije (AI) u tehnologijama prepoznavanja lica. Neke od osnovnih etičkih briga uključuju:

– Privatnost i sigurnost podataka: Primena tehnologija prepoznavanja lica može dovesti do zabrinutosti u vezi sa privatnošću, jer se podaci o ličnosti prikupljaju, skladište i koriste bez pristanka ili znanja pojedinaca. Ovi podaci mogu biti meta zloupotrebe ili hakovanja, što može ozbiljno ugroziti privatnost i sigurnost korisnika.

– Diskriminacija i nepravedno tretiranje: Algoritmi za prepoznavanje lica mogu biti podložni pristrasnosti ili diskriminaciji, što može rezultirati nepravednim tretmanom određenih grupa ljudi. Na primer, neki algoritmi mogu imati manju tačnost u prepoznavanju lica osoba sa tamnijom bojom kože, što može dovesti do nejednakog tretmana ili diskriminacije.

– Masovni nadzor i ograničenje slobode: Primena tehnologija prepoznavanja lica može dovesti do stvaranja društva nadzora gde je svaki korak pojedinca praćen i beležen. Ovo može dovesti do ograničenja slobode i privatnosti građana, kao i do osećaja konstantnog nadzora i nepoverenja.

– Nedostatak transparentnosti i odgovornosti: Algoritmi za prepoznavanje lica često su složeni i teško razumljivi, što može dovesti do nedostatka transparentnosti u vezi sa njihovim delovanjem i odlukama koje donose. Nedostatak transparentnosti može otežati odgovornost za eventualne greške ili nepravilnosti u radu ovih sistema.

– Korišćenje u represivne svrhe: Postoji zabrinutost da bi tehnologije prepoznavanja lica mogle biti korišćene u represivne svrhe, kao što su praćenje političkih aktivista, građanskih pokreta ili društvenih protesta. Ovo može dovesti do ozbiljnih povreda ljudskih prava i sloboda.

Sve ove etičke brige zahtevaju pažljivo razmatranje i regulativne mere kako bi se osiguralo da primena tehnologija prepoznavanja lica bude odgovorna, transparentna i u skladu sa principima ljudskih prava i privatnosti.

Primer diskriminacije: problematika prepoznavanja osoba tamnije boje kože

U prvobitnim verzijama su se javljali problemi sa nekim algoritmima za prepoznavanje lica. Oni su pokazali tendenciju da nepravedno diskriminišu ljude sa tamnijom bojom kože. Ovi algoritmi su imali manju tačnost u prepoznavanju lica osoba tamnije kože u poređenju sa licima osoba svetlije boje kože. Ova pojava izazvala je zabrinutost zbog potencijalne nepravedne diskriminacije i nejednakog tretmana. Takvi problemi ukazuju na potrebu za pažljivim razvojem, testiranjem i prilagođavanjem algoritama. Tako bi se osiguralo da softveri za prepoznavanje lica budu pravedni i precizni za sve korisnike, nezavisno od boje kože. Ovakvi izazovi sa kojima se susreću softveri za prepoznavanje lica su problematični. To izaziva kontroverze i zahteva dodatnu pažnju prilikom razvoja i primene ove tehnologije.

Pogled u budućnost

Budući softveri za prepoznavanje lica će verovatno postati još pametniji, sposobni za učenje u realnom vremenu i adaptaciju na promene. Očekuju se inovacije koje će omogućiti predviđanje potencijalnih sigurnosnih pretnji pre nego što se one dogode. Budućnost prepoznavanja lica uz upotrebu veštačke inteligencije (AI) donosi širok spektar mogućnosti i izazova. Evo nekoliko tendencija koje možemo očekivati:

– Unapređena preciznost i efikasnost: Nastaviće se razvoj AI algoritama za prepoznavanje lica, što će rezultirati većom preciznošću i efikasnošću u identifikaciji lica. Ovo će omogućiti primenu tehnologije u različitim sektorima, od sigurnosti i maloprodaje do zdravstva i bankarstva.

– Integracija sa ostalim tehnologijama: Prepoznavanje lica će se sve više integrisati sa drugim tehnologijama kao što su Internet stvari (IoT), pametni gradovi i robotika. Ovo će omogućiti stvaranje pametnijih i efikasnijih sistema koji će automatski prepoznavati i reagovati na prisustvo lica u različitim okruženjima.

– Personalizacija i prilagođavanje: Tehnologije prepoznavanja lica će se koristiti za personalizaciju usluga i iskustava korisnika u različitim oblastima, kao što su maloprodaja, zabava i marketing. Na primer, sistemi će automatski prepoznavati preferencije korisnika i prilagođavati ponude i sadržaje u skladu sa njima.

– Bolja zaštita privatnosti i sigurnosti: Uz napredak tehnologija prepoznavanja lica, očekuje se i razvoj boljih sistema zaštite privatnosti i sigurnosti podataka. To uključuje implementaciju strožih pravila za korišćenje podataka, enkripciju i anonimizaciju podataka, kao i alate za detekciju i sprečavanje zloupotreba.

– Regulacija i etika: Kako tehnologije prepoznavanja lica postaju sve prisutnije u našim životima, očekuje se jača regulacija i nadzor nad njihovom upotrebom. Takođe će biti neophodno obratiti pažnju na etičke i moralne implikacije ove tehnologije, kako bi se osiguralo da se koristi na odgovoran i transparentan način.

Ukratko, budućnost prepoznavanja lica uz pomoć AI obećava mnogo inovacija i napretka, ali isto tako zahteva pažljivo razmatranje i upravljanje kako bi se osiguralo da se koristi na način koji doprinosi društvu i poštuje osnovna prava i slobode pojedinaca.

Odgovorno kretanje napred

Kako se tehnologija razvija, tako raste i naša odgovornost za njen etički razvoj i primenu. Postavljanje snažnih temelja za regulativu i standardizaciju će osigurati da softveri za prepoznavanje lica služe javnom interesu i štite individualne slobode i privatnost.

Članak Softveri za prepoznavanje osoba – kako AI menja igru se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Automatsko prepoznavanje lica omogućava kompjuterima da prepoznaju i identifikuju osobe na osnovu slika ili video snimaka. Ova tehnologija se koristi u mnogim različitim kontekstima, uključujući video nadzor javnih prostora, pregledavanje putničkih pasoša na aerodromima i kontrolu pristupa u zgradama.

Jedan od glavnih problema sa automatskim prepoznavanjem lica je pitanje privatnosti. Sistemi za automatsko prepoznavanje lica mogu se koristiti za praćenje i prisluškivanje građana bez njihovog znanja ili saglasnosti. Osim toga, podaci o licima koji se skupljaju mogu se koristiti za ciljane oglase, profiliranje ili čak diskriminaciju.

Drugi problem je tačnost automatskog prepoznavanja lica. Sistemi za automatsko prepoznavanje lica su još uvek daleko od savršenstva i mogu pogrešno identifikovati ljude, što može imati negativne posledice za one koji su pogrešno identifikovani. Na primer, neko ko je pogrešno identifikovan kao kriminalac može biti uhapšen ili ispitivan od strane policije, što može imati trajne posledice na njihov život.

Još jedan problem sa automatskim prepoznavanjem lica je pitanje zaštite podataka. Sistemi za automatsko prepoznavanje lica skupljaju i čuvaju velike količine podataka o licima, što predstavlja potencijalnu meta za hakere i kriminalce. Osim toga, postoji opasnost od zloupotrebe podataka od strane kompanija ili državnih organa.

S obzirom na ove potencijalne probleme, važno je da se razviju jasna pravila i regulativa o upotrebi automatskog prepoznavanja lica, kao i da se osigura da se podaci o licima čuvaju na siguran i transparentan način. To podrazumeva jasno definisana pravila o tome kako se podaci o licima mogu koristiti, kao i mehanizme za praćenje i kontrolu upotrebe tih podataka.

Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su jednog od panela koji su se u Srbiji bavili ovim temama.

Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska. „Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali“, kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.

Pre dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor. „Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice,“ kaže Rodeli.

Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.

Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.

Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea. „Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave,“ kaže on. Međutim, kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno.“ On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.

Takođe, važno je da postoji transparentnost u vezi sa upotrebom sistema za automatsko prepoznavanje lica. To podrazumeva da građani imaju pristup informacijama o tome gde se sistemi koriste, kako se podaci skupljaju i kako se koriste. Osim toga, građani treba da imaju pravo da znaju da li su njihove slike i podaci pohranjeni u sistemu i da imaju pravo da zahtevaju da se ti podaci brišu.

Još jedna važna stvar je da se osigura da sistemi za automatsko prepoznavanje lica budu tačni i ne diskriminišu pojedince. To podrazumeva da se sistemi redovno testiraju i održavaju, kao i da se koriste različiti setovi podataka za treniranje, koji uključuju različite rase, etničke grupe i starosne kategorije, kako bi se osiguralo da sistem ne diskriminiše pojedince.

U svakom slučaju, važno je da se balansira između potrebe za bezbednošću i potrebe za privatnošću. Video nadzor i automatsko prepoznavanje lica mogu biti korisni alati za povećanje bezbednosti, ali moraju se koristiti u skladu sa zakonima i pravilima koji štite privatnost pojedinca. Na kraju, potrebno je da se razvije i implementira jasan okvir za regulisanje upotrebe automatskog prepoznavanja lica koji će osigurati da se bezbednost i privatnost poštuju u svim kontekstima.

Članak Video nadzor i korišćenje sistema za automatsko prepoznavanje lica se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.