Iako se čini da su digitalni rizici svuda oko nas, postoji čitav arsenal alata i metoda koje nam pomažu da ostanemo sigurni online. Veštačka inteligencija (AI) igra ključnu ulogu u ovom procesu, kako u stvaranju pretnji, tako i u njihovom neutralisanju. Zato je od izuzetnog značaja poznavanje dostupnih alata, ali i njihova dosledan primena. Samo tako možemo biti bezbedni u digitalnom okruženju i sačuvati svoju privatnost.

Dvosekli mač veštačke inteligencije

AI može biti iskorišćen za razvoj sofisticiranog malvera i sajber napada, ali isto tako i za napredne bezbednosne sisteme. Pametni antivirusni programi koji koriste AI mogu prepoznati nove vrste malvera pre nego što postanu poznati široj javnosti. AI, takođe, unapređuje sisteme za detektovanje prevare tako što analizira obrasce ponašanja korisnika i transakcija, omogućavajući brzu reakciju na neobične aktivnosti. Na taj način se sprečavaju mogući problemi.

Alati bazirani na AI za zaštitu pojedinaca

– AI zasnovani antivirusni programi: Moderni antivirusni softveri integrišu mašinsko učenje kako bi se bolje borili protiv sajber pretnji. Alati poput Cylance ili Deep Instinct koriste AI za analizu i predviđanje sajber napada pre nego što oni učine štetu. Sličan je i Antivirus AI. Svi ovi softveri pokazuju veoma visoku efikasnost u antivirusnoj zaštiti. Razlog leži u načinu predviđanja mogućih problema i većoj autonomiji u odnosu na standardne antivirusne alate.

– Filteri za email: Veštačka inteligencija se koristi za filtriranje dolaznih e-mailova, blokirajući spam i potencijalno štetne poruke pre nego što ih korisnik vidi. Ima ih već prilično na tržištu: Proofpoint, SpamTitan, SaneBox, GenDigital… U pitanju su tzv. e-mail asistenti, programi koji obezbeđuju bezbednost e-mail naloga, privatnost i produktivnost u radu.

– AI u zaštiti identiteta: Alati poput IBM Identity Trusteer koriste AI za praćenje i ocenjivanje rizika od prevara u realnom vremenu, štiteći tako korisničke identitete online, u digitalnom svetu.

Cypherpunk

Cypherpunk je svaki pojedinac koji zagovara široku upotrebu jake kriptografije i tehnologija za poboljšanje privatnosti kao puta ka društvenim i političkim promenama. Prvobitno komunicirajući preko Cipherpunks elektronske mejling liste, neformalne grupe su imale za cilj da postignu privatnost i digitalnu bezbednost kroz proaktivnu upotrebu kriptografije. Cipherpunks su bili angažovani u aktivnom pokretu najmanje od kasnih 1980-ih. Direktna posledica njihovih aktivnosti su i kriptovalute, jer u kriptovalute je uključena i blockchain tehnologija – jedna od osnovnih tehnologija nastala kroz cypherpunk pokret.

Sa razvojem AI i cypherpunk pokret je u prilici da iskoristi prednosti novih tehnologija. AI daje kripto trgovcima pristup sofisticiranim algoritamskim strategijama trgovanja koje koriste tehnike i modele mašinskog učenja. ML modeli (Machine Learning models = modeli mašinskog učenja) zadiru u istorijske podatke o cenama i obim trgovanja i analiziraju raspoloženje iz vesti, društvenih medija, pa čak i makroekonomskih faktora. Model mašinskog učenja je program koji može da pronađe obrasce ili donosi odluke iz prethodno nevidljivog skupa podataka.

AI kao saveznik institucija

Ne samo pojedinci, već i institucije mogu da se oslone na AI za unapređenje svoje digitalne bezbednosti. AI omogućava složene analize velikih količina podataka što pomaže u identifikaciji i reagovanju na sajber pretnje mnogo brže nego što čovek to može.

– Mrežna bezbednost: Alati poput Darktrace koriste AI za učenje normalnih obrazaca mrežnog saobraćaja unutar institucije i brzo detektuju anomalije koje bi mogle ukazivati na sajber pretnje. Mreže koje se štite na ovaj način imaju mnogo veću otpornost na eventualne napade spolja.

– AI u autentikaciji: Sistemi koji koriste biometrijske podatke poput otiska prsta ili prepoznavanja lica sve su popularniji zahvaljujući AI, koji olakšava brzu i sigurnu verifikaciju identiteta korisnika. To su, npr. Trustifi, Instantly ili Tessian.

Za kraj: upoznajte i koristite

Svet digitalne bezbednosti po nekad može delovati zastrašujuće. Ali, sa pravim alatima i malo znanja, svako od nas može da se efikasno zaštiti. AI je ovde da ostane i igraće sve važniju ulogu kako u kreiranju digitalnih pretnji, tako i u njihovom suzbijanju. Stoga, učenje o AI i korišćenje alata koji ga uključuju čini osnovu za sigurniji digitalni svet. Digitalnu bezbednost moramo „zaraditi“ znanjem!

Članak Kako unaprediti digitalnu bezbednost i privatnost uz veštačku inteligenciju se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Razumevanje ranjivosti podataka

Za početak, važno je razumeti kako podaci postaju ranjivi. To može biti posledica slabosti u mrežnoj infrastrukturi, neadekvatnih sigurnosnih protokola ili čak ljudske greške. Jasno je da je potreban sveobuhvatan pristup bezbednosti kako bi se ove ranjivosti smanjile.

Jedan od poznatih primera curenja ličnih podataka koji je privukao veliku pažnju medija bio je slučaj kompanije Cambridge Analytica. U ovom slučaju, lični podaci miliona korisnika Facebook-a su neovlašćeno prikupljeni. Bili su korišćeni u svrhu političkog marketinga tokom američkih predsedničkih izbora 2016. godine.

Cambridge Analytica je koristila psihografske profile dobijene putem Facebook aplikacije „This Is Your Digital Life“. Pooću nje je kreirala ciljane političke reklame. Ovi profili su prikupljani od korisnika koji su se prijavili za korišćenje aplikacije. Njihovi lični podaci, kao što su lajkovi, komentari i aktivnosti na društvenoj mreži, su korišćeni za kreiranje preciznih marketinških strategija.

Kasnije je otkriveno da su ovi podaci neovlašćeno deljeni sa Cambridge Analytica od strane Facebook aplikacije, a zatim korišćeni u svrhu manipulacije političkim procesima. Ovaj slučaj je izazvao veliku zabrinutost zbog privatnosti podataka korisnika na društvenim mrežama. On je podstakao razgovore o potrebi za strožom regulacijom i zaštitom ličnih podataka na internetu.

Temelji sigurnosti podataka

Maksimalna bezbednost podataka počinje sa snažnim interno utvrđenim sigurnosnim politikama i procedurama. To uključuje redovne obuke zaposlenih, upotrebu jake enkripcije, dvostruku autentifikaciju i redovno ažuriranje sigurnosnih sistema. Samo tako se osigurava njihova efikasnost protiv novih pretnji.

Najnovija tehnološka rešenja

Veštačka inteligencija (AI) i mašinsko učenje mogu da igraju ključnu ulogu u predviđanju i sprečavanju bezbednosnih incidenata. Softveri sposobni za analizu obrazaca mogu da identifikuju neobične aktivnosti. Takve koje bi mogle ukazivati na bezbednosne pretnje ili pokušaje hakovanja i tako preventivno djelovati pre nego što dođe do „curenja“ podataka.

Praktične mere za zaštitu informacija

Praktične mere za zaštitu podataka su ključne. Evo nekoliko koje svaka organizacija može primeniti:

* Redovna sigurnosna testiranja – Simulacije napada i redovna testiranja sigurnosti mogu otkriti potencijalne slabosti pre nego što ih iskoriste zlonamerne strane.
* Upravljanje pristupom – Ograničavanje pristupa podacima samo za osoblje koje ima neophodnu potrebu za tim podacima smanjuje rizik od interne zloupotrebe.
* Sigurnosne kopije podataka – Redovno pravljenje sigurnosnih kopija i njihovo čuvanje na sigurnim lokacijama osigurava da se podaci mogu obnoviti u slučaju gubitka.
* Incident response plan – Poseban plan odgovora na incidente je neophodan kako bi se brzo reagovalo i minimizirale štete u slučaju bezbednosnog incidenta.

Pravni okvir i regulacije

Globalni i lokalni zakoni kao što su GDPR u Evropi, postavljaju pravila o tome kako se podaci mogu prikupljati, koristiti i čuvati. Organizacije moraju da se pridržavaju ovih zakona. One moraju i da osiguraju da njihovi postupci sa podacima budu transparentni i pod punom kontrolom korisnika.

Edukacija i svest o bezbednosti

Na kraju, ne treba zanemariti važnost edukacije zaposlenih o najboljim praksama zaštite podataka. Bez njihove svesti i saradnje, čak i najsavremenije tehnološke mere mogu biti uzaludne.

Razvoj tehnologija za zaštitu privatnosti

Tehnologija neprestano napreduje pružajući nove metode zaštite podataka, uključujući i sledeće:

* Anonimizacija podataka – Uklanjanje ili modifikacija ličnih identifikatora kako bi se osobe u podacima učinile neprepoznatljivima, štiti informacije čak i u slučaju da dođe do njihovog „curenja“.
* Blockchain tehnologija – Svojstva blockchaina, kao što su decentralizovanost, transparentnost i otpornost na promene, nude novi sloj zaštite podataka i identiteta korisnika.

Odgovornost je ključna

U kontekstu „curenja“ podataka, neophodno je uspostaviti jasan sistem odgovornosti unutar organizacija. Svi zaposleni trebaju znati svoje obaveze i biti odgovorni za zaštitu podataka za koje su zaduženi.

Hrabro, ali pažljivo napred

Kada su u pitanju zaštita privatnosti i „curenje“ podataka, jasno je da je prednost davanje preventivnih mera nad reaktivnim. Kreiranjem čvrstog temelja sigurnosnih politika, primenom savremenih tehnoloških rešenja, te stalnom edukacijom i ažuriranjem znanja, organizacije mogu značajno smanjiti rizik od „curenja“ podataka i jačati poverenje sa svojim klijentima i korisnicima.

Članak Zaštita privatnosti i „curenje“ podataka u medije se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

U takvom okruženju, koncept hibridnog pristupa privatnosti nudi perspektivno rešenje. Ova paradigma naglašava potrebu za usklađivanjem sigurnosti i inovacija kako bi se zaštitila privatnost pojedinaca, ali istovremeno i omogućila upotreba podataka za napredak društva. Hibridni pristup prevazilazi tradicionalnu dichotomiju između „sve ili ništa“ u pogledu privatnosti i pruža fleksibilniji okvir koji promoviše ravnotežu između zaštite podataka i upotrebe.

Hibridni pristup privatnosti podrazumeva kombinovanje različitih pristupa i alata kako bi se postigla efikasna zaštita podataka. Ovaj pristup uzima u obzir kontekst i specifične potrebe svakog pojedinca i organizacije. Umesto apsolutnog ograničenja pristupa ili potpune transparentnosti, hibridni pristup se fokusira na uspostavljanje pravilnog balansa između zaštite privatnosti i korišćenja podataka u korist društva.

Jedan od ključnih elemenata hibridnog pristupa je tehnološka inovacija. Napredne tehnologije, poput veštačke inteligencije i mašinskog učenja, omogućavaju organizacijama da analiziraju velike količine podataka bez ugrožavanja privatnosti pojedinaca. Tehnike kao što su anonimizacija, pseudonimizacija i enkripcija pomažu u zaštiti ličnih podataka i održavanju visokog nivoa sigurnosti. Kroz ove inovacije, hibridni pristup obezbeđuje zaštitu podataka bez ograničavanja mogućnosti njihove upotrebe u istraživanju, razvoju proizvoda i unapređenju usluga.

Pored tehnoloških aspekata, hibridni pristup privatnosti takođe uključuje etičke smernice i zakonodavni okvir. Etika igra ključnu ulogu u određivanju granica i principa kojima se treba voditi pri korišćenju podataka. Organizacije treba da uspostave jasne politike privatnosti i transparentno informišu korisnike o svrsi prikupljanja podataka i načinu na koji će biti korišćeni. Zakonodavstvo treba da podržava ove principe i osigura pravnu zaštitu pojedinaca u slučaju zloupotrebe ili neovlašćenog korišćenja podataka.

Ključna prednost hibridnog pristupa privatnosti je njegova sposobnost da odgovori na složene izazove koje donosi digitalno doba. Omogućava organizacijama da istraže nove mogućnosti i inovacije, ali istovremeno štiti prava pojedinaca. Na primer, u oblastima poput zdravstva, hibridni pristup omogućava deljenje podataka za istraživanje i unapređenje medicinskih tretmana, čuvajući pritom privatnost pacijenata.

Ipak, iako hibridni pristup donosi brojne prednosti, postoje i izazovi koje treba savladati. Potrebno je uspostaviti jasne smernice i standarde kako bi se osigurala dosledna primena ovog pristupa. Takođe je važno edukovati korisnike o njihovim pravima i mogućnostima u vezi sa privatnošću, kako bi mogli da donose informisane odluke o deljenju svojih podataka.

U zaključku, hibridni pristup privatnosti predstavlja harmonizaciju sigurnosti i inovacije. Ovaj pristup omogućava organizacijama da koriste podatke u svrhu napretka, uz poštovanje privatnosti pojedinaca. Tehnološka inovacija, etički principi i zakonodavni okvir ključni su elementi ove paradigme. Hibridni pristup privatnosti ima potencijal da pruži balans između zaštite podataka i napretka društva, stvarajući tako održivo i sigurno digitalno okruženje za sve nas.

Članak Hibridni pristup privatnosti: Harmonizacija sigurnosti i inovacije se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Blockchain se sastoji od neprekidnog niza blokova koji sadrže transakcije i informacije. Ova tehnologija je dizajnirana tako da bude decentralizovana, što znači da se podaci ne skladište na centralnom serveru, već se raspoređuju na mreži korisnika. Ovo omogućava više sigurnosti i pouzdanosti podataka, jer je teško ih izmeniti ili ukloniti.

Međutim, privatnost i blockchain tehnologija su složene teme. Na primer, blockchain transakcije su transparentne i javno dostupne, što znači da se podaci mogu lako pregledati i analizirati. Ovo može predstavljati rizik za privatnost pojedinca, posebno ako se podaci odnose na lične informacije ili finansijske transakcije.

Mnogi ljudi su u pravu kada veruju da je blockchain inherentno bezbedan. Blockchain je nesumnjivo koristan za organizacije, ali ima značajne nedostatke zbog specifičnih bezbednosnih problema. Evo pet glavnih bezbednosnih izazova blockchain-a i njihovih rešenja.

1. 51% NAPADI

Rudari igraju važnu ulogu u validaciji transakcija na blockchain-u, omogućavajući im da se još dalje razvijaju. Napad od 51% je verovatno najstrašnija pretnja u celom blockchain biznisu. Verovatnije je da će se ovi napadi desiti u ranoj fazi lanca, a napad od 51% se ne odnosi na poslovne ili privatne blok lance.

Napad od 51% se dešava kada pojedinac ili organizacija (zlonamerni hakeri) prikupi više od polovine heš stope i preuzme kontrolu nad celim sistemom, što može biti katastrofalno. Hakeri mogu izmeniti redosled transakcija i sprečiti njihovu potvrdu. Oni čak mogu poništiti prethodno obavljene transakcije, što rezultuje dvostrukom potrošnjom.

Da biste sprečili 51% napade:

• Poboljšati praćenje rudarskog bazena.

• Uverite se da je heš stopa veća.

• Izbegavajte korišćenje procedura konsenzusa za dokaz o radu (tzv. PoW).

2. PHISHING NAPADI

Napadi phishing-a na blockchain mreže su u porastu, uzrokujući ozbiljne probleme. Pojedinci ili zaposleni u kompaniji često su meta pokušaja krađe identiteta.

Cilj hakera u phishing napadu je da ukrade akreditive korisnika. Oni mogu da šalju e-poruke legitimnog izgleda vlasniku ključa novčanika. Od korisnika se traži da unese podatke za prijavu putem priložene lažne hiperveze. Pristup korisničkim akreditivima i drugim osetljivim informacijama može dovesti do štete i za korisnika i za blockchain mrežu. Oni su takođe podložni naknadnim napadima.

Da biste sprečili phishing napade:

• Poboljšajte bezbednost pregledača instaliranjem verifikovanog dodatka koji će vas obavestiti o nebezbednim veb lokacijama.

• Poboljšajte bezbednost uređaja instaliranjem softvera za otkrivanje zlonamernih veza, kao i pouzdanog antivirusnog softvera.

• Ponovo potvrdite sa partnerom ako primite e-poruku koja zahteva detalje za prijavu u vezi sa problemom.

• Ne klikćite na vezu dok je temeljno ne pregledate. Umesto da kliknete na veze, unesite adresu u pretraživač.

• Izbegavajte otvorene Wi-Fi mreže kada koristite elektronski novčanik ili druge važne bankarske transakcije.

• Proverite da li su vaš sistem i softver ažurirani.

3. NAPADI RUTIRANJEM

Sledeća glavna briga za bezbednost i privatnost blockchain tehnologije su napadi rutiranjem.

Blokčejn mreža i aplikacija se oslanjaju na kretanje ogromnih količina podataka u realnom vremenu. Hakeri mogu koristiti anonimnost naloga da presretnu podatke dok se prenose dobavljačima internet usluga.

U slučaju napada rutiranjem, učesnici blockchaina obično nisu svesni pretnje jer se prenos podataka i operacije odvijaju kao i obično. Rizik je da će ovi napadi često otkriti poverljive podatke ili izvući valutu bez znanja korisnika.

Da biste sprečili napade rutiranjem:

• Implementacija bezbednih protokola rutiranja (sa sertifikatima).

• Koristite šifrovanje podataka.

• Redovno menjajte lozinke; koristite jake lozinke.

• Obrazujte sebe i svoje zaposlene o opasnostima povezanim sa bezbednošću informacija.

4. RANJIVOSTI KRAJNJE TAČKE BLOKCHAIN-A

Ranjivost krajnjih tačaka blockchaina je još jedan važan bezbednosni problem u bezbednosti blockchaina.

Krajnja tačka blockchain mreže je mesto gde korisnici komuniciraju sa blockchainom: na elektronskim uređajima kao što su računari i mobilni telefoni. Hakeri mogu posmatrati ponašanje korisnika i ciljati uređaje kako bi ukrali korisnikov ključ. Ovo je jedno od najvidljivijih bezbednosnih problema blockchaina.

Da biste sprečili ranjivost krajnjih tačaka:

• Ne čuvajte blockchain ključeve na računaru ili mobilnom telefonu kao tekstualne datoteke.

• Preuzmite i instalirajte antivirusni softver za svoje elektronske uređaje.

• Redovno pregledajte sistem, prateći vreme, lokaciju i pristup uređaju.

5. SIBIL NAPADI

U Sibil napadu, hakeri stvaraju brojne lažne mrežne čvorove. Koristeći te čvorove, haker može postići konsenzus većine i poremetiti transakcije lanca. Kao rezultat toga, veliki napad na Sibil nije ništa više od 51% napada.

Da biste sprečili Sibil napade:

• Koristite odgovarajuće algoritme konsenzusa.

• Pratite ponašanje drugih čvorova i proverite da li postoje čvorovi koji prosleđuju samo blokove od jednog korisnika.

Iako ovi algoritmi možda neće u potpunosti sprečiti ove napade, hakeru onemogućavaju da ih izvrši.

Da bi se smanjio ovaj rizik, postoje različiti pristupi za zaštitu privatnosti na blockchainu. Jedan od njih je korišćenje pseudonima, što omogućava pojedincu da se identifikuje na blockchain mreži bez otkrivanja svojih ličnih podataka. Drugi pristup je korišćenje tehnologija kao što su zero-knowledge proofs i homomorfno šifrovanje, koji omogućavaju da se podaci šifruju i analiziraju bez da se razotkriva lična informacija.

Drugi aspekt koji se mora uzeti u obzir je regulativa. Kao što se blockchain tehnologija razvija, važno je da se regulativa prilagodi kako bi se osiguralo da se privatnost pojedinca poštuje u skladu sa zakonima i pravilima. To podrazumeva jasno definisana pravila o tome kako se podaci mogu koristiti i kontrola nad njima, kao i mehanizmi za praćenje i odgovornost.

U svakom slučaju, važno je da se balansira između potrebe za inovacijom i napretkom u oblasti blockchain tehnologija i potrebe za zaštitom privatnosti pojedinca. Kontrola primene i etička upotreba blockchain tehnologije su ključni aspekti koji se moraju uzeti u obzir kako bi se osiguralo da se tehnologija koristi na način koji štiti privatnost pojedinca. Potrebno je da se razvije i implementira jasan okvir za regulisanje upotrebe blockchain tehnologije koji će osigurati da se privatnost pojedinca poštuje u svim situacijama.

Ono što je važno je da se razviju mehanizmi zaštite privatnosti koji će biti integrisani u blockchain tehnologiju, kako bi se osiguralo da se podaci skladište na siguran način, i da se koriste na etičan način. Osim toga, potrebno je da se razvije svest o značaju privatnosti i kako se ona odnosi na blockchain tehnologiju, kako bi se osiguralo da se koristi na način koji je u skladu sa ljudskim vrednostima i zakonima.

Članak Privatnost i ‘blockchain’ tehnologija se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Iz detaljnih izveštaja o načinu sprovođenja istraživanja i metodologiji izdvojićemo na ovom mestu samo najvažnije nalaze. Oni pokazuju kako se mladi odnose prema privatnosti i sigurnosti na Internetu. Takođe, ukazuju na pravce u kojima bi trebalo da ide rad na podizanju medijske pismenosti. Istraživanje je sprovedeno u 100 zemalja, među mladima od 14 do 25 godina. Obuhvatilo je 2300 ispitanika (a bilo je 1735 kompletiranih upitnika).

Ključni nalazi o pogledima mladih na privatnost i sigurnost na mreži

Ključni nalaz #1: Većina anketiranih mladih ukazuje da im je privatnost važna; od uzorka od 1.735, 74% se slaže u potpunosti, a 23% je saglasno.

Ključni nalaz #2: 60% anketiranih mladih izrazito se ne slaže (24%) ili se ne slaže (36%) da njihova vlada ima pravo da zna sve lične podatke o njima. Značajan procenat – 37% – izjavilo je da je ravnodušan prema, slažu se ili se snažno slažu sa idejom vladinog pristupa svim njihovim ličnim podacima.

Ključni nalaz #3: Stav mladih prema vladama i pristupu njihovim ličnim informacijama se menja kada njihova bezbednost ili sigurnost dođu u jednačinu. 38% ispitanih snažno se slaže ili se slaže sa tim da vlade imaju pravo da znaju informacije o njima ako ih to čuva na mreži. 31% se ne slaže sa takvim stavom, a 28% je neutralno.

Ključni nalaz #4: 55% anketiranih mladih ljudi daje veći prioritet sigurnosti u odnosu na privatnost. Značajnih 31% ispitanika ili nije siguran da li im je privatnost ili sigurnost vrednija, ili ih smatraju jednako vrednim.

Ključni nalaz #5: Mladi ispitanici se razlikuju u proceni da li lične informacije koje dele na Internetu mogu da im nanesu štetu, ali više od polovine (58%) izjavljuje da veruje da mogu biti štetni. 24% izjavljuje da informacije koje dele ne mogu da utiču na njih. 17% je bilo neutralno.

Ključni nalaz #6: Uprkos tome što je više od polovine ispitanika zabrinuto za štete na Internetu, većina ispitanika deli lične podatke na mreži. Samo 22% anketiranih mladih kaže da nikada ne deli lične podatke putem interneta. Ali, 50% kaže da to čine vrlo često, ponekad ili retko. 26% kaže da to rade veoma retko.

Ključni nalaz #7: Mladi ispitanici su gotovo ravnomerno podeljeni oko toga da li je važan slobodan i otvoren Internet. 48% anketiranih mladih je neutralno, ne slaže ili se ne slaže sa slobodnim i otvorenim internetom. 50% se snažno slaže ili slaže sa tim da Internet treba da bude otvoren prostor slobodan od vladinih i velikih preduzeća. Ovo možda govori o nedostatku razumevanja implikacija nepostojanja slobodnog i otvorenog Interneta.

Ključni nalaz #8: Velika većina anketiranih mladih (90%) stavlja veliki naglasak na samoosnaživanje kao najefikasnije sredstvo za bezbedan rad putem interneta. To bi radili kroz sticanje informacija, medija i tehnoloških kompetencija. Druge opcije zaštite na mreži, poput porodične zaštite ili državne zaštite, ocenjuju znatno niže.

Ključni nalaz #9: Nešto više od polovine anketiranih mladih (54%) reklo je da ima iskustva oko toga da im je ugrožena bezbednost i privatnost na mreži.

Ključni nalaz #10: Nešto više od polovine anketiranih mladih nije ni tražilo, niti čitalo informacije o bezbednosti na mreži. 56% mladih je neutralno ili prijavljuju da retko ili veoma retko traže i čitaju informacije povezane sa sigurnošću.

Navedeni rezultati istraživanja jasno pokazuju da na medijskoj pismenosti treba da se radi mnogo više. Jer, to će stvoriti osnovu za ravnopravnu komunikaciju današnjice.

Članak Privatnost i sigurnost na mreži – istraživanje se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.