“SLAPP tužbe su nova tema za medije, organizacije civilnog društva i pravne stručnjake u našoj zemlji. Prema rezultatima našeg istraživanja čak 72% ispitanika nije čulo za nijedan slučaj SLAPP tužbi u svom gradu ili okrugu. Zato je ovaj projekat bio značajan da skrenemo pažnju javnosti jer se sve češće moćnici iz sveta politike i biznisa odlučuju na SLAPP postupke kako bi onemogućili novinare u njihovom radu i istraživanjima”, kazao je Slaviša Milenković, menadžer projekta.

Tokom realizacije projekta sproveden je niz aktivnosti koje su bile usmerene na novinare i novinarke, aktiviste civilnog društva i pravne stručnjake. Organizovana je kampanja među advokatima, održana su dva predavanja koja su vodili advokati i pravni stručnjaci, organizovana radionica za novinare i novinarke a sprovedena je i anketa među aktivistima civilnog društva i među novinarima o tome koliko su informisani.

“Nekoliko stvari se iskristalisalo kao zaključak na kraju projekta. Pre svega, jako je važna solidarnost sa novinarima i aktivistima koji su meta SLAPP tužbi. Ta solidarnost je od izuzetnog značaja ne samo zbog rešavanja praktičnih problema kao što je adekvatna pravna ili finansijska pomoć već i zbog psihičkog pritiska koji trpe žrtve. Takođe, u perspektivi bi trebalo više raditi sa advokatima, bilo preko komore ili sekcija po gradovima, kako bi što više njih bilo upoznato sa SLAPP postupcima i osposobljeno da se uključe u odbranu novinara i aktivista”, zaključio je Slaviša Milenković.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Završen projekat za podizanje kapaciteta za odbranu od SLAPP postupaka se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Učesnike projekta činili su članovi devet neformalnih grupa iz tri okruga – Rasinskog, Braničevskog i Pomoravskog, koji su prethodnih meseci uspešno realizovali svoje ideje. Na završnoj konferenciji učesnici
projekta imali su priliku da se upoznaju, razmene ideje i iskustva, ali i da nastave sa saradnjom. Podeljene su i zahvalnice, kao i simbolični pokloni.

Neformalna grupa iz Paraćina ,,Parakinov brod” realizovala je projekat pod nazivom ,,Medijska učionica”:
– Medijska učionica usmerena je ka mladima, najpre deci iz ruralnih sredina. Uz druženje sa decom pokušali smo da im objasnimo i da ih nateramo da kritički razmišljaju. Pričali smo im o lažnim vestima, kako se plasiraju, zašto se plasiraju, koji sve izvori informisanja postoje – kazao je Dejan Stojanović, predstavnik grupe.

,,Pozorištanci” iz Požarevca predstavili su ,,Malu školu kulture – velike lekcije o poštovanju, umetnosti i zajedništvu”:

– Neformalna grupa ,,Pozorištanci“ sastavljena je od članova Ametorskog pozorišta iz Požarevca i Malog Crnića. Kroz raniji rad shvatili smo da imamo vrlo nekulturnu publiku, počevši od dece, pa do odraslih, u menjem ili većem obimu. Shvatili smo da to možemo da promenimo ako krenemo sa edukacijom dece. Uključili smo učenike osnovnih škola (5 – 8. razreda), realizovali radionice na temu pozorišnog i kulturnog bontona. Odziv je bio veliki – istakla je Jelena, predstavnica grupe.

Grupa ,,Kontrast” iz Kruševca predstavila je svoje skulpture i radove, a potom se obratila i predstavnica Marija Ćirić:
– Skulpture smo radili tokom četrnaest radionica. Imali smo veliku sreću da budemo učesnici ovakvog projekta i da neko finansira ovakvu ideju, koja je na prvu možda nepotrebna, ali važna, da približimo umetnost, konkretno vajanje, ljudima koji nisu imali dodira sa tim, različitog su doba, obrazovanja i ostalo.

Projekti su se realizovali u okviru projekta ,,EU Resurs centar za civilno društvo u Srbiji” koji Beogradska otvorena škola sprovodi u partnerstvu sa organizacijama civilnog društva: Novosadska novinarska škola, ENECA, Užički centar za prava deteta, Nova planska praksa, Sigurne staze, Mladi poljoprivrednici Srbije i međunarodnim partnerom, fondacijom ,,Fridrih Ebert”.

Članak PROGRAM PODRŠKE NEFORMALNIM GRUPAMA: Uspešno završen projekat i niz započetih saradnji se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Ovaj projekat je realizovan u proteklih godinu dana u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE.

“Cilj zagovaranja bio je da Skupštini Grada Kruševca podnesemo predlog Odluke o pristupanju izradi Strategije razvoja Grada Kruševca za period 2025.-2030. godina. Ovaj dokument je predat nadležnima 19. avgusta i sada čekamo njihovu reakciju. Predlog Odluke je, takođe, dostavljen i odbornicima u lokalnom parlamentu. Neki od njih su nam se javili i izrazili želju da organizujemo sastanak kako bi ih detaljnije informisali o predlogu”, kazao je Slaviša Milenković, menadžer projekta.

U sklopu projekta realizovano je nekoliko zanimljivih aktivnosti. Sprovedeno je terensko istraživanje o potrebama društveno osetljivih grupa za uslugama socijalne zaštite, njihovoj dostupnosti i postojećim resursima na uzorku od 200 osoba. Organizovan je i sastanak sa odbornicima u Skupštini grada kao i info sesija sa predstavnicima udruženja građana koja okupljaju pripadnike  društveno osetljivih grupa.

“Pored ostalog organizovali smo i jednodnevnu obuku za predstavnike i predstavnice udruženja građana o važnosti javnog zagovaranja i učešća u donošenju odluka na lokalnom nivou. Sproveli smo i nekoliko javnih akcija – podela materijala na štandovima i u zgradama radi boljeg informisanja i motivisanja građana. Istakao bih i serijal tekstova o problemima ranjivih grupa kao i kampanju na društvenim mrežama”, dodao je Milenković.

On je naglasio da je ovo bio prvi projekat javnog zagovaranja koji je CINK sproveo.

“Iskustvo koje smo stekli radeći na ovom projektu je neprocenjivo. Naši članovi prošli su nekoliko obuka koja je organizovala Trag fondacija i stekli nova znanja. Posebno bih istakao jačanje veza sa organizacija koje okupljaju pripadnike i pripadnice društveno ranjivih grupa. U ovom periodu mi smo realizovali još nekoliko projekata koji su se na nešto drugačiji način bavili ranjivim grupama. Na taj način smo obezbedili mnogo bolju vidljivost njihovih problema u javnosti. Naravno, mi ćemo ovom problematikom nastaviti da se bavimo i dalje jer smatramo da je to od izuzetne važnosti za našu zajednicu”, zaključio je Slaviša Milenković, predsednik UO CINK-a i menadžer projekta “Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu”.

Izvor: KruševacPRESS

Članak SUMIRANI REZULTATI PROJEKTA JAVNOG ZAGOVARANJA: Za bolji položaj ranjivih grupa se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

SLAPP predstavlja akronim od engleskog naziva „Strategic lawsuit against public participation“, što u bukvalnom prevodu znači „Strateške tužbe protiv učešća javnosti“.

“Dug naziv, ali tema je jako interesantna pogotovo kada je reč o nevladinom sektoru i novinarima. Inače, projekat smo dobili u okviru konkursa Anti-SLAPP inicijativa Srbija „Jačanje otpornosti civilnog društva i medija“. Radi se obično o masovnim tužbama koje izlaze iz javnog istupanja tuženog povodom pitanja od javnog interesa. Na meti SLAPP postupaka su najčešće organizacije građanskog društva ili mediji. Pojam SLAPP tužbi se ne odnosi samo na parnične postupke zbog povrede časti i ugleda, već i na druge postupke kao što su postupci za zaštitu podataka o ličnosti, postupci za zaštitu prava intelektualne svojine, pa čak i privredni sporovi”, kazao je na konferenciji za medije Slaviša Milenković, predsednik CINK-a i nastavio.

“Glavni cilj tužioca u SLAPP postupcima nije toliko da pobede u sudskom sporu, već da se na neki način ograniče i ućutkaju oni koji su pokrenuli određenu temu, da se tuženi zastraši ili da se dovede u situaciju da ekonomski ne može da funkcioniše u slučaju presude. U poslednjih nekoliko meseci su bili aktuelni slučajevi protiv beogradskih medija, kao što je KRIK, ali bilo je slučajeva i u našem okrugu protiv pojedinih novinara gde su ih drugi pojedinci praktično „obasipali“ tužbama”, pojasnio je Milenković.

Inače, ovaj projekat je započeo 1. decembra i trajaće do kraja septembra naredne godine a biće realizovan na području četiri okruga Centralne Srbije – Rasinskog, Pomoravskog, Šumadijskog i Nišavskog. Projektne aktivnosti namenjene su, pre svih, medijima i novinarima, aktivistima i organizacijama građanskog društva i advokatima.

Od sredine januara je planirano sprovođenje kampanje među advokatima za učešće na treninzima kao i istraživanje o SLAPP postupcima protiv organizacija civilnog društva i medija na nekom uzorku od 50 osoba koje su angažovane u civilnom sektoru i medijima.

“Organizovaćemo dva onlajn savetovanja za advokate koji žele da se bave SLAPP postupcima kao i jednodnevnu radionicu da ojačamo kapacitete organizacije civilnog društva i medija iz ova četiri okruga kako bi se borili protiv SLAPP postupaka, ali i da se stvori jedna neformalna, anti-SLAPP mreža na području Centralne Srbije”, dodao je Milenković.

Članak NOVI PROJEKAT CINK-A: Kako se boriti protiv SLAPP postupaka? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Inspekcija za zaštitu životne sredine u rešenju o zabrani rada kamenoloma, između ostalog, navodi da u vreme inspekcijskog nadzora „Кruševacput“ AD nije posedovao izveštaje o izvršenim ispitivanjima kvaliteta vazduha u zoni novog kamenoloma. Nisu vršena ni ispitivanja kvaliteta vode u sastavu sistema za odvodnjavanje površinskog kopa. Takođe, u ovom rešenju se navodi da je eksploatacija krečnjaka započeta bez usvajanja Plana detaljne regulacije za kamenolom, čime nisu ispunjeni osnovni uslovi za njegov legalan rad. Navedene, ali i druge nepravilnosti koje su uočene analizom dokumentaciju koja se odnosi na rad novog kamenoloma na planini Baba, navele su Udruženje građana „Pridruži se“, da nastavi istraživanje u vezi sa radom kamenoloma. Cilj im je, kažu, da utvrde jesu li, nakon dve godine, sve nepravilnosti otklonjene i da li se eksploatacija danas vrši u skladu sa propisima.

Кako bismo mogli da utvrdimo činjenično stanje, obratili smo se svim nadležnim institucijama: Skupštini opštine Paraćin, Opštinskom veću, Upravi za urbanizam, zatim Javnom komunalnom preduzeću Crnica, u čijem je sada sastavu Direkcija za izgradnju, ali i Ministarstvu zaštite životne sredine i Ministarstvu rudarstva i energetike. Podaci dobijeni na osnovu Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja pomoći će nam da analiziramo ceo postupak, od početka rada rudnika, pa hronološki kroz reagovanje institucija, sve do situacije na terenu do današnjeg dana – kaže Aleksandra Paunović, zastupnica ovog udruženja.

Legalnost rada kamenoloma na planini Baba, na površinskom kopu Lešje, u selu Plana, tema je projekta koji od septembra realizuje udruženje „Pridruži se“. Nakon sprovedenog istraživanja, namera je da se utvrdi trenutno stanje zakonitosti rada novog kamenoloma, da se o svim okolnostima informiše javnost, a zatim pokrene  i inicijativa za izmenu lokalnih i državnih politika čija primena bi rad navedenog kamenoloma uvela u zakonske okvire.

Na konferenciji za medije naglašeno je da će o svim aktivnostima koje udruženje sprovodi, redovno obaveštavati lokalno stanovništvo, donosioce odluka, ali i širu javnost putem medija, sajta pridružise.rs i društvenih mreža.

Projekat ”Šta je jače – kamen ili zakon?” podržan je kroz projekat “Snaga aktivizma” i program “Građani imaju moć“.

Preuzeto sa: lokalni.rs

Članak UG Pridruži se o realizaciji projekta „Šta je jače – kamen ili zakon?“ se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

U okviru projekta „Za bolju medijsku pismenost mladih iz ruralnih sredina i pripadnica/pripadnika ranjivih grupa“, tokom jula i avgusta 2024. godine sprovedeno je straživanje o medijskoj pismenosti mladih na teritoriji Grada Kruševca i opština Varvarin, Ćićevac i Paraćin. Primarna ciljna grupa bili su mladi iz ruralnih sredina u ove četiri lokalne zajednice.

Istraživanje je obuhvatilo 208 ispitanika/ce uzrasta od 16 do 25 godina sa područja Grada Kruševca i opština Varvarin, Ćićevac i Paraćin. Anketiranje je sprovedeno kroz upitnik koji je obuhvatao pitanja o upotrebi interneta, percepciji medija, pouzdanosti informacija i odnosu mladih prema medijskom sadržaju.

Polovina ispitanika bila je iz Kruševca (48.08%), dok su mladi iz manjih opština Ćićevac, Varvarin i Paraćin činili preostali deo (20.19%, 17.31%, i 14.42%). Više od dve trećine ispitanika/ca (70.19%) živi u ruralnim sredinama, što ima značajan uticaj na pristup informacijama i medijima.

“Mladi iz ovih opština svakodnevno koriste internet, a najveći deo njih provodi između 4 i 6 sati dnevno online (28.85%), dok 14.42% ispitanika provodi više od 8 sati dnevno na internetu. Ovi procenti ukazuju na veliku upotrebu digitalnih medija kod mladih, što je važno za analizu njihove medijske pismenosti i uticaja koji društvene mreže imaju na njih.

 Instagram je najpopularnija društvena mreža među mladima a koristi je 32.11% ispitanika/ca, dok TikTok koristi 23.51%. Sa druge strane, Facebook, koji je ranije bio jedan od najpopularnijih društvenih mreža sada koristi samo 9.61% mladih”, objašnjava Nikola Bogojević, istraživač na ovom projektu.

Glavni razlog za korišćenje društvenih mreža je zabava, što je kao odgovor navelo 33.11% ispitanika. Značajan procenat koristi društvene mreže za druženje sa prijateljima (28.77%), dok se 16.44% mladih informiše o raznim temama preko društvenih mreža.

Više od trećine ispitanika (39.63%) susreće se sa lažnim vestima svakodnevno, dok 29.38% primećuje govor mržnje na internetu na dnevnom nivou. Uprkos tome, samo 8.53% ispitanika uvek prijavljuje govor mržnje, dok većina (34.12%) nikada ne prijavljuje takve sadržaje. Zanimljivo da čak 49,28% učesnika i učesnica ankete smatra da društvene mreže ne čine dovoljno da spreče govor mržnje.

“Internet portali su najčešći izvori informacija za mlade (36.26%), a slede televizija (23.81%) i društvene mreže (23.08%). Štampani mediji imaju najmanje poverenje i uticaj među mladima (9.16%). Ovi podaci ukazuju na izuzetno veliki uticaj digitalnih medija na formiranje stavova i mišljenja kod mladih. Od izuzetnog je značaja podatak da 31,58% ispitanika/ispitanica veruje da je „veoma važno“ da mediji budu slobodni i nezavisni dok njih 29,19% veruje da je to „važno“, navodi Nikola Bogojević.

Po Bogojeviću istraživanje je pokazalo da mladi u ruralnim sredinama posvećuju značajnu pažnju društvenim mrežama i internetu, ali je evidentna potreba za poboljšanjem njihove medijske pismenosti i razvijanjem kritičkog mišljenja.

“Edukacija o prepoznavanju lažnih vesti, govora mržnje i pouzdanih izvora informacija ključna je za formiranje odgovornih i informisanih korisnika/ca digitalnih medija u budućnosti. Od velikog značaja je i  informacija da mladi u velikoj meri prepoznaju govor mržnje ali da ne reaguju na njega, odnosno da ne prijavljuju takav sadržaj jer nemaju svest da na taj način mogu uticati na društvene mreže da unaprede svoje politike zaštite”, zaključuje Nikola Bogojević iz Drenovačkog omladinskog kluba.

Projekat „Za bolju medijsku pismenost mladih iz ruralnih sredina i pripadnica/pripadnika ranjivih grupa“, partnerski sprovode Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i Drenovački omladinski klub iz Drenovca, uz finansijsku podršku Evropske unije i Novosadske novinarske škole (NNŠ), u okviru regionalnog programa “Naši mediji”.

Članak ISTRAŽIVANJE O MEDIJSKOJ PISMENOSTI MLADIH: Zabava i druženje važniji od učenja se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Cilj projekta je zagovaranje donošenja Odluke o pristupanju izradi Strategije razvoja socijalne politike Grada Kruševca za period 2025.-2030. godina, do jula 2025. godine.

“Za našu organizaciju ovaj projekat je od izuzetnog značaja. Pre svega, ovo je prvi projekat javnog zagovaranja koji će CINK sprovoditi. Do sada smo realizovali projekte drugačijeg tipa a sada ćemo raditi i na projektu javnog zagovaranja što je veoma važno za razvoj naše organizacije. Ovo je i prvi projekat na kojem sarađujemo sa Trag Fondacijom zbog čega smo jako zadovoljni jer verujemo da će nam ta saradnja omogućiti da napredujemo kao organizacija”, istakao je Slaviša Milenković, predsednik Upravnog odbora Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i menadžer projekta.

Projekat “Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu” zvanično je započeo 1. septembra 2024. godine i trajaće 12 meseci, do 31. avgusta 2025. godine.

Planom aktivnosti predviđeno je terensko istraživanje o potrebama društveno osetljivih grupa za uslugama socijalne zaštite,njihovoj dostupnosti i postojećim resursima, organizovanje radnih sastanaka sa donosiocima odluka, održavanje info sesije sa predstavnicima/ama udruženja građana koja okupljaju pripadnike/ce društveno osetljivih grupa, realizacija jednodnevne obuke za 12 predstavnika/ca udruženja građana o važnosti javnog zagovaranja i učešća u donošenju odluka i javni događaji u cilju podizanje nivoa svesti i znanja.

“Takođe je predviđena i informativna kampanja u lokalnim medijima kako bi ovu temu učinili što vidljivijom u javnosti. Ono što je zanimljivo to je da se mi problematikom društveno osetljivih grupa bavimo i na seminaru koji će biti održan naredne sedmice a koji je namenjen novinarima i novinarkama lokalnih medija iz Centralne Srbije”, dodaje Milenković

Projekat Podizanje kvaliteta usluga socijalne zaštite ranjivih grupa u Kruševcu  realizuje se u okviru programa podrške javnom zagovaranju #PokretPolet, koji Trag fondacija sprovodi uz finansijsku podršku Evropske unije, u partnerstvu sa Centrom za socijalnu politiku i u saradnji sa Koalicijom za razvoj solidarne ekonomije – KoRSE. Za sadržinu ovog materijala isključivo je odgovoran Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.#EUzaTEBE

Članak CINK započeo realizaciju projekta javnog zagovaranja zaštite ranjivih grupa se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

U zavisnosti od toga kojom ranjivom grupom se bavi njihova organizacija učesnice debate su naglašavale određenu vrstu problema.

Po rečima Ane Tomić iz Edukativnog centra u Kruševcu postoje dva medija civilnog društva koji su veoma otvoreni za sve organizacije civilnog sektora što nije slučaj sa tradicionalnim medijima.

“Mladi sa kojima mi većinski radimo su populacija kojoj je potrebna podrška. Radimo sa mladima iz dodatno osetljivih grupa koji su potuno nevidljivi u tradicionalnim medijima. Ako i dođemo do toga da se sa njima razgovara to je odlazak u drugu krajnost. Afirmativno, u stilu “Joj, oni su nešto uradili”.  

O mladima se u medijima izveštava ili kada su problem ili afirmativno a između imamo jedan čitav nevidljivi spektar svakodnevnog života mladih kojih imamo veliki broj. Da čujemo njih šta misle o temama koje su im važne, da oni govore, da kažu šta je problem? Kada pričaju mladi od 16,17 godina njima je nezaposlenost gorući problem jer ne mogu  jako dugo da budu ekonomski nezavisni. Ako ne studiraju do kakvih poslova dolaze i slične teme”, govori o svom iskustvu Ana Tomić.

Po mišljenju novinarke i aktivistkinje Snežane Jakovljević “nevladine organizacije nemaju kapacitete a ni vremena da komuniciraju sa medijima jer imaju da urade milion drugih stvari”.

“Kada izveštavamo o manjinama nama je bitno da znamo šta je cilj? Da li je to povećanje vidljivosti, da li je to bolja uklopljenost u zajednicu ili su to neke druge teme? Za mene je jako važno razvijanje solidarnosti sa manjinskim grupama jer smo mi društvo koje nije dovoljno solidarno, koje nema osećaj za druge. Mladi ljudi danas manje znaju  jer se u društvu promoviše konzervativizam . Imamo iskustvo rada sa mladim ženama i meni je važno da kada je neko napadnut , bilo gde u Srbiji, da mi iz Kruševca ovde reagujemo. Zato je važna solidarnost kada izveštavamo o manjimana. Važno je i kako izveštavamo o manjinama. Često tekst bude afirmativan ali se koriste stereotipne fotografije. Zato treba voditi računa o detaljima”, naglasila je Snežana Jakovljević.

Slađana Milenković  iz Društva za mentalno nedovoljno razvijene osobe govorila je o problemima sa kojima se suočava njena organizacija, sa  oko 80 članova i članica, u pokušaju da obezbedi bolju vidljivost u zajednici.

“Iskreno rečeno imamo  ogromnu sreću da smo prihvaćeni u medijima jer su oni jako bitni. Nažalost, na konkursima Ministarstva kulture na koje konkurišemo ne možemo da dobijemo sredstva. Odbijaju nas uz obrazloženje da nismo inovativni. Kako da budemo inovativni sa licima koja imaju 15 minuta pažnje? Takve osobe ne možemo da vodimo ni na  manifestacije jer će neko da se sruši od napora a onda ću ja da odgovaram kao odgovorna osoba”, kazala je Milenkovićeva.

Ona je podsetila da se mentalna retardacija više ne zove posebne potrebe već intelektualne teškoće.

“Za nas je važna proslava Svetskog dana mentalnog zdravlja jer tada dobijemo više pažnje. Međutim, pre svakog obeležavanja nas zovu da nam kažu šta treba da pričamo novinarima. Niko ne zna koliko je teško porodicama koje imaju takve osobe. To je stanje od rođenja pa dokle ta osoba živi. Država nije povećala nadoknadu za tuđu negu i pomoć zbog nekih kojih su je zloupotrebili. Zbog takvih sada roditelji moraju da izvodi svake godine decu na komisiju da bi potvrdili da je to lice nesposobno”, apostrofirala je jedan od problema Slađana Milenković iz Društva za mentalno nedovoljno razvijene osobe.

Članak CIVILNI SEKTOR I MEDIJI: Neophodno je razvijati solidarnost sa ranjivim grupama se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

CINK je ovaj projekat  dobio na konkursu za sufinansiranje projekata stručne edukacije, unapređenja profesionalnih i etičkih standarda i istraživanja u oblasti javnog informisanja. Konkurs je početkom godine raspisalo Ministarstvo informisanja i telekomunikacija.

„Cilj projekta je jačanje stručnih kapaciteta i etičkih standarda novinara lokalnih medija za izveštavanje o pripadnicima i pripadnicama društveno osetljivih grupa  – dece, nacionalnih i etničkih manjina, LGBT+ osoba, osoba sa invaliditetom, starih osoba…Verujemo da je tema zanimljiva i da će privući veliki broj novinara i novinarki iz Centralne Srbije. Skup se održava od 9. do 11. oktobra u Kruševcu, u hotelu „Golf“, a u toku je prijavljivanje zainteresovanih“, kazala je na konferenciji za novinare Slavica Tomić, menadžerka projekta.

Predviđeno je da tokom trodnevnog seminara bude održano 12 predavanja a svaka od ranjivih grupa biće posebno tretirana.

„Ovim seminarom CINK, na neki način, nastavlja kontinuitet u organizovanja stručnih skupova namenjenih novinarima i novinarkama lokalnih medija i organizacijama civilnog društva a koji tretiraju ranjive društvene grupe. Pre četiri godine organizovali smo stručni skup koji se bavio izveštavanjem o Romima i Romkinjama a 2021. godine tema nam je bilo izveštavanje o žrtvama rodno zasnovanog nasilja“, objašnjava Slaviša Milenković, predsednik Upravnog odbora Centra za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK.

Članak Stručni seminar za izveštavanje o društveno ranjivim grupama se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

“Na ovom projektu bavili smo se temom koja do sada nije bila u našem fokusu i zato je to bio veliki izazov za sve u organizaciji. U Kruševcu i Rasinskom okrugu ima dosta stranih radnika. Najviše ih je angažovano na Moravskom koridoru ali ih sve više ima i u sektoru poljoprivrede i nekim drugim oblastima. U perspektivi možemo očekivati da se taj broj poveća što čitavu lokalnu zajednicu i donosioce odluka stavlja pred nove izazove. Za sada se o ovoj temi malo priča i zato nam je drago što smo je pokrenuli”, istakao je na konferenciji za novinare Slaviša Milenković, predsednik UO CINK-a.

Tokom realizacije projekta obavljeno je istraživanje  obavljeno je istraživanje o položaju stranih radnika i ranjivih grupa stranaca u Rasinskom okrugu kroz razgovore sa radnicima, vlasnicima predizeća koja ih angažuju i predstavnicima nadležnih institucija poput Nacionalne službe za zapošljavanje.  Organizovana je i obuka za novinare lokalnih medija kako bi bili obučeni za kvalitetno izveštavanje o ugroženim grupama stranaca.  Pokrenut je i telefon za pravnu i drugu vrstu pomoći za strane radnike i ranjive grupe stranaca u Rasinskom okrugu.

“Objavljeno je i osam tekstova o o položaju i problemima stranih radnika. Većina tekstova je naišla na veliko interesovanje čitalaca mada smo imali problema u njihovoj pripremi. Dve ključne grupacije, strani radnici i poslodavci, su veoma zatvoreni za svaki vid komunikacije. To je nešto što bi u perspektivi moglo da predstavlja veliki problem za lokalnu zajednicu”, zaključio je Milenković.

Milenković je napomenuo da postoji mogućnost da na narednom pozivu u okviru projekta FOSTER  CINK nastupi u partnerstvu sa jednom organizacijom iz Severne Makedonije, iz Prilepa, koja se takođe bavim problemima stranih radnika.

Projekat koji je CINK realizovao bio je deo projekta „Uključivanje stranaca u ZB – pristup socijalnim i ekonomskim pravima (FOSTER)“ koji je razvijen kao regionalni odgovor 7 OCD povezanih u Balkanski savet za izbeglice i migracije (BRMC) i Danski savet za izbeglice (DRC) na zajedničke izazove vezane za migraciju u regionu Zapadnog Balkana, sa fokusom na osnovna ljudska prava različitih ranjivih grupa migranata i stranaca, posebno njihov pristup socijalnim i ekonomskim pravima. Projekat finansira Evropska unija u okviru projekta EU civilno društvo i medijski program u korist Zapadnog Balkana i Turske za 2021-2023.(IPA III) u okviru lota „Ljudska prava, antidiskriminacija i interkulturalni dijalog“ .

Izvor: KruševacPRESS

Članak CINK predstavio rezultate projekta o stranim radnicima i ranjivim grupama stranaca se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.