Posao iznošenja smeća je bio poveren Javnom komunalnom preduzeću „Blace“ iz Blaca. Usluga se naplaćivala oko 180 dinara po članu domaćinstva, postavljeni su kontejneri u selima, ali ih je nedovoljno. Domaćinstva nisu imala kante, a u nekim selima je kontejner bio udaljen od domaćinstva i više od kilometar. Ni to nije smetalo Blačanima da plaćaju uslugu, ali imali su zamerke na broj članova domaćinstva. Tako je sve počelo.

U februaru je, zbog pritužbi, rešenjem Opštinskog veća Blace obustavljena naplata usluge iznošenja smeća u seoskim sredinama.

– Građani su dovedeni u zabludu jer su plaćali uslugu koju zapravo nisu dobijali. Sada se postavlja pitanje kada će da se vrati novac za one mesece koje su redovno platili, a usluga nije bila adekvatna. Najvažnije je pitanje ko je pravio spiskove po kojima su određivali sumu novca koju treba da plati jedno domaćinstvo – pita narodna poslanica Stranke slobode i pravde iz Niša Jelena Milošević, kojoj su se građani obratili jer sumnjaju da je čitav proces urađen bez stvarnog plana i realnih mogućnosti.

Pod pritiskom pritužbi obustavljena je naplata, ali povraćaja novca neće biti. To nam je potvrdio v.d. direktora Javno komunalnog preduzeća „Blace“  Zoran Mitrović. On je kazao da je zaista pristiglo puno primedbi na broj upisanih članova domaćinstva u blačkim selima.

– Te spiskove su radili saveti mesnih zajednica. Računalo se da ljudi koji su u tim savetima tačno znaju ko zaista tu živi, ali se ispostavilo da spiskovi nisu baš tačni. Sada se radi revizija spiskova, a građani moraju da potpišu izjavu pod punom moralnom i materijalnom odgovornošću da ne žive u tom domaćinstvu – objasnio nam je Mitrović.

Dodaje da je istina da su u nekim selima kontejneri prilično udaljeni, ali da, kako kaže, radnici koji skupljaju smeće imaju obavezu da pokupe i sve džakove koje zateknu ispred dvorišta, kada prolaze smećarom.

– Sve će se to regulisati kada se bude realizovao sporazum o Regionalnoj deponiji. Svi će dobiti i kante, koje će doći iz donacija – najavio je on.

Ipak, nije precizirao tačan datum kada će do toga doći, niti kada će lokalna samouprava, koja je inicirala ovu uslugu kao osnivač Javno komunalnog preduzeća „Blace“, da ukine rešenje o obustavi naplate.

– Mi i dalje obavljamo uslugu, odnosno iznosimo smeće predviđenom dinamikom. Ukoliko se ne obnovi naplata, mi ćemo kao preduzeće imati gubitke – upozorio je on.

Mitrović kaže da se novac za period kada su se naplaćivale usluge neće vratiti, jer je preduzeće uslugu  sprovelo.

Tekst i foto: B. Roganović

Izvor: KruševacPRESS

Članak Netačni spiskovi zaustavili naplatu iznošenja smeća u blačkim selima: Pare se, ipak, ne vraćaju se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Pred gašenjem više od polovine sela

U bruskoj opštini je iz godine u godinu broj stanovnika u dramatičnom padu. Gašenje preti brojnim selima po obodu opštine. Rezultati popisa stanovnika 2022. godine pokazuju da u 57 bruskih sela ima 9.181 stanovnik, pri čemu je taj broj danas, četiri godine kasnije, sigurno za nekoliko stotina manji.

Ako se uzmu u obzir predviđanja stručnjaka da će Srbija za deceniju ostati bez 1.200 sela, jer imaju manje od po sto stanovnika, poražavajuće je to da bi Brus mogao ostati bez više od polovine svojih sela.  Naime, prema rezultatima  popisa stanovnika iz 2022. godine 19 sela bruske opštine  imalo je manje od 50,  a dvanaest manje od 100 stanovnika.

Od opštine do borbe za opstanak

– U jedanaest sela blaževačkog kraja posle Drugog svetskog rata bilo je  do 5000  stanovnika. Blaževo je do 1959. godine imalo status opštine. Škola je 1974.godine imala 560 učenika. Danas na ovom području živi manje od 500 ljudi, a osmogodišnja škola broji manje od  dvadeset učenika – saznajemo od Rodoljuba Neškovića, koji je godinama bio šef Mesne kancelarije Blaževo.

U tom kraju, kako kaže, ima uslova za život: struja, telefon, put, voda, pošta, ambulanta, prodavnice, velika osmogodišnja škola sa sportskom halom, objekat predviđen za vrtić, ali sve to nije dovoljno da zadrži mlade.

– Postoji i proizvodni pogon  nekadašnje Fabrike trikotaže “Brusjanka“. Bilo je zamišljeno da mladi ovde ostaju, zasnivaju porodice, otuda i velika škola i vrtić, ali nije išlo.Mladi odlaze, ne vraćaju se.Po neki momak se i vrati, ali devojke nikako. Zato u selu imamo veliki broj neženja i staračkih domaćinstava, škola nam se gasi, a vrtić je ustupljen Geografskom fakultetu iz Beograda za nastavno-naučnu bazu. Nekada je u Mesnoj kancelariji  vikendom sklapano po nekoliko brakova, rađala su se deca, odavno toga nema – ispričao nam je Nešković.

Inače, MK Blaževo je, zbog pada broja stanovnika i reaorganizacije mesnih područja, pre nekoliko godina zatvorena.

U obližnjem Đerekaru, 1973. godine bilo je 187 učenika uzrasta od prvog do četvrtog razreda. Škola godinama ne radi, a broj stanovnika jednak je broju prstiju jedne ruke.

Asfalt ne zaustavlja migraciju

Najveće selo po prostranstvu u opštini Brus, a drugo u Srbiji, Batote, ima istu sudbinu. Od oko 1.200 stanovnika polovinom prošlog veka, 2022.godine u trinaest zaseoka  bilo je 243 meštana prosečne starosti oko 50 godina. I u ovom kraju je veliki broj neženja, ali jedan deo njih je svoju sreću pronašao u Albaniji, pa su deca rođena iz ovih brakova vratila radost i život ovom delu bruske opštine. Seoska škola  ima 12 učenika u šest razredu prvom i šestom su klupe  prazne.

– U proteklom periodu radilo se na nasipanju i uređenju putne infrastrukture, rešenju problema vodosnabdevanja, sagrađena je crkva i uređen prostor u njenoj okolini, postavljena rasveta, urađeno je 5,5 kilometara asfalta, ali prostrano selo – brojni problemi, teško ih je sve rešiti – objašnjava Milen Radmanovac, bivši predsednik MZ Batote.

Danas u ovom selu  od  nekadašnjih gotovo 300, sijalice svetle u manje od 100 domaćinstava.

Albanke vraćaju život

Pristojni uslovi za život, dostupnost zdravstvene zaštite, osmogodišnja škola i vrtić, adekvatna  infrastruktura, prirodni potencijali i lepote  nisu bili dovoljni da zadrže mlade i spreče migraciju ni iz potkopaoničkog sela Kriva Reka.

– Kada sam došla u Krivu Reku, osamdesetih godina, prošlog veka,selo je imalo oko 900 stanovnika.Škola je bila puna đaka. Sve je vrvelo od života. Danas ima manje od 300 stanovnika i 23 učenika u osmorazrednoj školi. Teren je jako razuđen, pacijenti su stari i bolesni tako da nije lako stići do svakog, posebno zimi – kaže medicinska sestra Svetlana Novčić.

Dodaje da je potreba za zdravstvenom zaštitom velika:

 – Ima mladih, ali ipak su većina staračka domaćinstva. Stari su, bolesni i nemoćni. Ne mogu da dođu ni do ambulante. Deca su daleko.Problem je ni što lekari više ne dolaze, a autobus za Brus ide samo četvrtkom. U Krivoj Reci jeste lepo, ali život je sve teži.

Rešeni da starost ne provedu  u samoći, vremešne mladoženje iz ovog dela bruske opštine pre petnaestak godina  krenuli su preko granice, u Albaniju, a mališani rođeni iz prvih mešovitih  brakova  već  su u srednjoj školi.

Seoske  škole prazne,  u dijaspori druga generacija

Loša demografska situacija nije samo u planinskim selima. Kovioci, selo nadomak jezera Ćelije, sa svim prirodnim preduslovima za rast i napredak, u deceniji između poslednja dva popisa stanovnika godine izgubilo je polovinu stanovnika i sada broji manje od 70, prosečne starosti iznad 55 godina. Iz ovog sela meštane  je talas migracije rasuo svuda po svetu, pa ih je sada više sa one nego sa ove strane granice. Dok škola u selu stoji prazna, u inostranstvu stasava druga i treća generacija Koviočana, koji u zavičaj dolaze samo na godišnji odmor.

Od privremenog rada do integracije

 U potragu za boljim životom krenuli su mladi i iz ostalih bruskih sela. Najveće odseljavanje zabeleženo je  šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kada je pored otvaranja industrijskih pogona po gradovima, država na osnovu bilateranih sporazuma organizovala odlazak radnika u zapadnu Evropu.

Iz bruskih sela tada je na privremeni rad u Nemačku, Francusku i Švajcarsku otišlo na stotine mladih,  u punoj snazi, koji su tamo zasnivali porodice  i nikada se više nisu vratili u svoja sela. Gastarbajteri – gostujući radnici, vremenom su se odomaćili u belom svetu, pa su sa sobom povukli i druge članove porodica, što je bio početak demografskog kraha naših sela.

Velika sela – malo dece

Na ozbiljnost demografske situacije u kojoj se nalaze naša sela, svakako, ukazuje i činjenica da ni veća sela ne mogu da se pohvale podmlatkom.

Velika Grabovnica sa oko 400 stanovnika ima samo 6 učenika u četvorogodišnjoj školi, Igroš sa 435 žitelja i pogonom “Atlantik grupe” za preradu voća i povrća, u kome je zaposleno nekoliko stotina radnika, ima tek 13 učenika, vinorodna Botunja dvoje, Osredci jednog  a najveće selo, Lepenac, sa oko 700 stanovnika ima 26 učenika  u prva četiri razreda.

O broju dece u predškolskim grupama da i ne govorimo.

Tekst i foto: Natalija Moskovljević Miletić

Izvor: KruševacPRESS

Članak Brus pred gubitkom polovine svojih sela se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.