Ovogodišnji Sabor počinje 7. avgusta dolaskom slikara iz Rusije, Bugarske i Srbije, dok je svečano otvaranje zakazano za 8. avgust u etno-domaćinstvu „Moravski do“. Program će se odvijati u Stevancu i Stalaću, pored Južne i Zapadne Morave.

– Sabor će biti posvećen tragično nastradaloj deci iz Stalaća, Kosti i Muhamedu. Biće dodeljene titule „Vila od Stalaća“ i „Zmaj od Stalaća“. Umetnički sabor otvoriće Miodrag Jakšić, predsednik Matice iseljenika i Srba u regionu, a voditelj programa biće Slobodan Radičević. Najavljen je dolazak i vajara iz Škotske, Mladena Raleva – kaže organizator i direktor festivala Dragan Čapkunović.

Prisećajući se početaka, Čapkunović kaže da je sve počelo sasvim spontano, tokom jedne privatne posete 2001. godine:

– Umetnički sabor „Pod krilima arhangela“ nastao je davne 2001. godine, sasvim slučajno. Tokom jedne privatne posete rodila se ideja da osnujemo Sabor. Osnovali smo ga Sanja (supruga) i ja, zajedno sa Milankom i Živoradom Milosavljevićem. Krenuli smo skromno, a kasnije je manifestacija prerasla u pravi bum na srpskoj kulturnoj sceni.

Umetnici sa gotovo svih kontinenata

Okosnicu Sabora od samog početka činila je međunarodna likovna kolonija, kroz koju su, prema Čapkunovićevim rečima, prošli umetnici sa gotovo svih kontinenata:

– Želja nam je bila da strani umetnici upoznaju Srbiju i shvate da ovde žive dobri i pošteni ljudi. To se pokazalo kao pun pogodak. Mnogi su dolazili sa određenom dozom straha, a odlazili sa suzama u očima. Posebno pamtim Tomoko Đindo iz Kjota, Andreu Bafonija iz Peruđe, kao i Ludviga i Tamaru Drahoš.

Jedan od ciljeva bio je i da se u svetu čuje za Mojsinjsku Svetu goru, jedinstveno duhovno i kulturno područje ovog kraja:

– U tome smo uspeli. Ceo svet je saznao za to blago, ali to, nažalost, nisu shvatili oni koji su trebalo – vlast. Ne mislim samo na sadašnju, već i na prethodnu, kada sam i sam bio predsednik Skupštine opštine Ćićevac. Najviše sam imao otpora među koalicionim partnerima. Ipak, nisam odustajao i svake godine smo uspevali da unapredimo nešto kada je infrastruktura u pitanju. San da Arhangeli postanu manastir, ostvario se zahvaljujući manifestaciji.

Od Nebojše Dugalića do Orkestra RTS-a

Za 26 godine postojanja, kroz Sabor su prošla brojna poznata imena srpske i svetske umetničke scene. Među gostima su bili glumci Nebojša Dugalić i Boris Pingović, koji su izveli kabare „Da, to su bili dani“, kao i pevači Asim Sarvan, Ceca Slavković, Saša Vasić, Nedeljko Bilkić, Staniša Stošić i Danka Stojiljković. Nastupali su i Ansambl „Lola“ i Orkestar RTS-a pod dirigentskom palicom Branimira Đokića.

Na Saboru su gostovali i Kruševačko pozorište, Niško pozorište, Atelje 212 i Prištinsko pozorište, dok su u likovnoj koloniji učestvovali umetnici iz Japana, Italije, Rumunije, Bugarske, Rusije, Škotske i drugih zemalja.

Jedan od trenutaka koji posebno pamti vezan je za nastup čuvenog flautiste, profesora dr Ljubiše Jovanovića:

– Posle nastupa čuveni flautista, profesor dr Ljubiša Jovanović, rekao mi je: „Večeras je ovo za mene bio Karnegi hol.“ Malo je većeg priznanja od takvih reči – priseća se Čapkunović.

Sabor opstaje uprkos finansijskim problemima

Iako je tokom godina stekao ugled, finansiranje manifestacije, prema Čapkunovićevim rečima, iz godine u godinu postaje sve teže:

– Dok su moji prijatelji bili na važnim funkcijama u Ministarstvu kulture, poput Dragana Kojadinovića, Bojana Dimitrijevića, Miodraga Jakšića, Aleksandra Čotrića i Vlajka Senića, bilo je dovoljno sredstava za organizaciju. Posle njihovog odlaska osetio se veliki pad.

Kako dodaje, bilo je i pokušaja da se Sabor ugasi:

– Hteli su da ugase Sabor, ali sam ga organizovao o svom trošku, u svom dvorištu, samo da se tradicija ne prekine. Nisam mogao da dozvolim da sve ono što smo godinama gradili nestane.

Prema njegovim rečima, Opština Ćićevac je ove godine za organizaciju izdvojila nekoliko desetina hiljada dinara, što nije dovoljno za realizaciju manifestacije:

– Taj novac nije dovoljan ni da se pokriju putni troškovi učesnika, a kamoli materijal za likovnu koloniju, hrana ili ozvučenje za trodnevni program. Zato sponzore negujemo kao svoju decu i radujemo se svakoj pomoći.

Govoreći o značaju Sabora, sagovornik podseća i na priznanje koje je dobio 2009. godine, kada mu je, kako navodi, upravo zahvaljujući radu na Saboru uručena Zlatna značka Kulturno-prosvetne zajednice Srbije, jedno od najznačajnijih priznanja u oblasti kulture.

– To priznanje mi mnogo znači, ali najveća nagrada je što Sabor traje već 26 godina. Uprkos svim problemima, uspeli smo da sačuvamo tradiciju i stvorimo manifestaciju koja je spojila umetnike iz Srbije i sveta. To je ono na šta sam najponosniji – zaključuje Dragan Čapkunović.

„Vila i Zmaj od Stalaća“ za najzaslužnije

U okviru Sabora od 2011. godine dodeljuju se priznanja „Vila i Zmaj od Stalaća“, namenjena pojedincima koji su dali značajan doprinos kulturi, umetnosti i društvenom životu.

Ovogodišnji dobitnici priznanja „Vila od Stalaća“ su rediteljka i kulturna radnica Lidija Užarević, pesnikinja Tanja Milojević i muzičarka Katarina Jovanović, Isidora Čapkunović, turizmolog.

Priznanje „Zmaj od Stalaća“ ove godine pripalo je muzičarima Nenadu Zlatanoviću, Milanu Nikoliću i Vojinu Jovanoviću, istoričaru Bojanu Marinkoviću, privredniku Bojanu Milosavljeviću i fudbalskom treneru Aleksandru Saletu Jankoviću.

Biće uručene i Zlatne povelje Sabora, koje su ove godine pripale Opštini Ćićevac, dr Ljubiši Popoviću, pukovniku dr Zoranu Rajiću, Zorici Hani iz Beča i privredniku Bojanu Milosavljeviću. Povelje Sabora dobiće privrednici Safet Demiraj i Radisav Pantelić.

Ove godine, ustanovljena su i nova priznanja:

– Novoustanovljeno priznanje – Plaketa za najbolji promotivni video Sabora, pripalo je Dejanu Pejoviću Peji iz grupe “Familija”. Takođe novoustanovljeno priznanje Sabora Plaketa za promotivni video sabora koji je imao najviše pregleda, preko 160.000, pripalo je glumcu Vojinu Ćetkoviću – za kraj kaže Dragan Čapkunović.

Foto: Krasimir Georgiev i arhiva Dragana Čapkunovića

L. K.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Stalać 26. put domaćin sabora „Pod krilima arhangela“ se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Prema rečima Vesne Miladinović, predsednice “Vilinog doma”, manifestacija „Šetnja beba” pokrenuta je kao podrška porodicama u manjim sredinama.

–Manifestacija je tokom godina prerasla u lepu lokalnu tradiciju koja okuplja veliki broj roditelja, dece, baka i deka iz čitavog kraja. Uz simboličnu šetnju centralnim ulicama Stalaća, tog dana organizuju se i različiti zabavni i edukativni program za decu, a najmlađi učesnici dobijaju i simbolične poklone.

Ulica puna osmeha

Osim što promoviše porodične vrednosti, ova manifestacija, prema rečima organizatorki, šalje i snažnu poruku o značaju opstanka i oživljavanja sela i manjih mesta u Srbiji.

-U maloj sredini svaki uspeh ima posebnu vrednost, a ono što nam je najveća nagrada  i potvrda da radimo pravu stvar je to što se tog dana na ulicama Stalaća može videti puno ljudi različitih generacija i puno osmeha. Upravo taj naš dugogodišnji trud da u svoju malu zajednicu unesemo pozitivnu energiju i podstaknemo aktivizam, ove godine doneo nam je priznanje “Žene zmajice” koje dodeljuju udruženja “Femplatz” i “Okular”,  na koje smo veoma ponosne.

Podsećajući se na 2015. godinu,  kada je “Vilin dom” osnovan, “Žene zmajice” kažu da je prvobitna ideja bila da okupe ljude dobre volje i pokrenu pozitivne promene u svom mestu.

–Sam naziv “Vilin dom” simbolizuje lepotu, dobrotu, zajedništvo i verovanje da svako mesto može postati dom dobrih ljudi i lepih ideja. Želeli smo ime koje će povezati prirodu, tradiciju i toplinu doma, jer upravo to želimo da pružimo našoj zajednici. Danas je „Vilin dom“ udruženje koje organizuje brojne manifestacije, humanitarne akcije, projekte i aktivnosti koje okupljaju sve generacije- kaže Vesna.

Čuvari baštine: Od starih zanata do modnih revija

Aktivnosti „Vilinog doma” od samog osnivanja prevazilaze lokalne okvire. Udruženje se  bavi očuvanjem tradicije, kulturnog nasleđa i ekonomskim osnaživanjem žena .

“Zmajice” su redovne učesnice i brojnih kulturnih i etnomanifestacija širom Srbije, a koliko su zapravo kreativne, možda najbolje pokazuju i njihove unikatne venčanice.

–To su ručno izrađene, unikatne venčanice koje smo uspešno predstavile na nekoliko modnih revija. Predstavile smo se i na izložbi „Pod Desankinim šeširom” u Kruševačkom pozorištu, sa šeširima izrađenim u našem udruženju. Takođe, učestvovale smo i na etno festivalima u Ribarskoj Banji, Lapovu, Nišu, Niškoj Banji, Ćupriji, Obrežu i Ražnju…Prisutne smo redovno i na lokalnim manifestacijama poput Sajma gljiva i Sajma pčelarstva…Takođe, stalno organizujemo radionice i aktivnosti koje podstiču očuvanje tradicionalnih veština, običaja i kulturne baštine, jer verujemo da bez poznavanja svojih korena nema ni sigurnog razvoja budućih generacija– kaže Vesna.

Pored očuvanja tradicije, udruženje veliku pažnju posvećuje i mladima koji im, kako kažu, pre svega donose novu energiju. Tako je, između ostalog,  za najmlađe i mlade članove organizovan i edukativni izlet u Prirodnjački muzej u Svilajncu.

–Mladi su važan deo našeg udruženja. Trudimo se da im damo priliku da predlažui deje, učestvuju u organizaciji događaja i razvijaju osećaj odgovornosti prema zajednici. Donose novu energiju i savremene načine promocije kroz društvene mreže i digitalne sadržaje, dok od starijih uče o tradiciji. Smatramo da upravo taj spoj iskustva i novih ideja daje najbolje rezultate.

Zajedno protiv predrasuda

Predsednica Miladinović napominje da se žene na selu i dalje ponekad suočavaju sa predrasudama i da se dešava da, onda kada se pokrenu i angažuju u svojoj zajednici, porodica im govori “šta će ti to” i slično.

-Nažalost, predrasude i komentari još uvek postoje, ali ih je na sreću sve manje. Kad ljudi vide konkretne promene i uspešne akcije, podrška postaje sve veća.

Za brojne žene “Vilin dom’ predstavlja prostor gde mogu da se druže, razmenjuju iskustva, razvijaju svoje talente…

–Kroz radionice, edukacije i promociju starih zanata želimo da im pružimo priliku da razviju svoje veštine, steknu dodatna znanja i možda jednog dana od svog rada ostvare i dodatni prihod. Zato je i moja poruka svim ženama da da svaka velika promena počinje malim korakom, da veruju u svoje ideje, da okupe ljude koji dele iste vrednosti, da budu uporne i da  istraju na tom putu. Ista poruka važi i za mlade- navodi naša sagovornica.

Za uspeh na terenu, kako navodi predsednica udruženja  “Vilin dom”, saradnja je itekako važna, posebno u manjim sredinama.

-„Vilin dom” uspešno sarađuje sa lokalnom samoupravom, obrazovnim i kulturnim ustanovama, kao i sa srodnim udruženjima. Među najbližim partnerima su nam lokalna udruženja „Okular” i „Čuvari Mojsinjske svete gore”, kao i kruševačka udruženja „Car Lazar” i „Etno Rasina”, a sarađujemo i sa drugim, brojnim etno udruženjima širom Srbije.

Finansije najveći problem

U Udruženju”Vilin dom” kažu da im nedostaju finansijska sredstva kako bi realizovali sve ideje koje imaju:

–Najveći izazovi su nam finansiranje projekata, nedostatak prostora za rad i obezbeđivanje sredstava za realizaciju svih ideja koje imamo, a imamo ih dosta.

Ipak, upornost i podrška građana ih motivišu da nastave. „Vilin dom“, kao pokretač brojnih inicijativa za promociju Stalaća kao mesta bogate istorije, tradicije i velikog turističkog potencijala, bez obzira na otežavajuće okolnosti, nastaviće i dalje sa tom praksom.

–To je jedna od stvari po kojoj se vaše udruženje izdvaja i nećemo odustati. Naprotiv. U godinama koje dolaze vidimo sebe kao još snažnije udruženje. Planiramo nove radionice, humanitarne akcije, kulturne događaje, projekte za žene i mlade, kao i aktivnosti koje će doprineti razvoju turizma i promociji Stalaća- poručuju “Žene zmajice” iz “Vilinog doma”.

Tekst: J.Pavlović

Fotografije: Privatna arhiva 

Izvor: KruševacPRESS

Članak “Žene zmajice” menjaju život u svojoj maloj zajednici se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Iako ambulanta u Stalaću formalno radi u okviru Doma zdravlja Ćićevac,u praksi ova zdravstvena stanica nema kontinuiran rad i stalnog lekara. Kako navode meštani tog naseljenog mesta, ključni problem nije u zgradi, opremi ili formalnom statusu ustanove, već u tome što često moraju da putuju u Ćićevac čak i zbog osnovnih pregleda ili recepata, što za stare i bolesne predstavlja ozbiljan fizički napor ali i finansijski problem.

Nema doktora a nema ni saniteta 

Milorad Dimić (83) i Nadica Dimić (85) kažu da je odlazak kod lekara postao  komplikovan i neizvestan proces, jer zahteva organizaciju prevoza i pomoć drugih ljudi.

-Nije lako. Idemo tamo – ovamo, mahom do Ćićevca. Ja srećom imam muža koji sve to obavlja pa sam sa te strane slobodna, ali neko ima kola, neko nema, dosta je komplikovano u odnosu na mogućnosti pojedinca. Onaj koji nema čime da ode, on i ne ide, već čeka kada neko može da ga odvede ili čeka kada neko bude bio u ambulanti u Stalaću.

Ukazuju i na problem stomatološke zaštite i nedostatka sanitetskog prevoza, objašnjavajući da mnogi stariji ljudi nemaju finansijske mogućnosti za privatne usluge.

-Za zubnog lekara mora da se ide privatno, a ljudi nemaju novac. Ni saniteta nema kad treba. Pogotovo je teško ovima iz udaljenijih sela kao što su Trubarevo, Mojsinje ili Braljina, jer moraju da dolaze vozom. Retko ima vozova, pa moraju da žure i često mole da ih puste preko reda kada dođu kod lekara- objašnjavaju oni.

Slična iskustva iznose Ratko  (82) i Dušica Savić (78), koji se sećaju vremena kada je zdravstvena zaštita u Stalaću bila znatno dostupnija. Navode da je nekada postojala razvijenija mreža usluga i da je ambulanta imala više lekara, stomatologa i laboratoriju, dok danas veliki deo tih usluga više ne postoji. Najteže je, kako kažu, za hronične bolesnike:

-Trenutno primam terapiju i kada sam čula da moram svakog meseca da idem da mi doktor da recept, pao mi je mrak na oči. Teško nam pada ovo jer smo na teret drugima da nas voze, snalazimo se za prevoz. Kao onkološkom pacijentu teško mi padaju sve analize, a ovo je dodatni teret kada znam da moram za sve da idem u Ćićevac, čak i po recept za lek– kaže Dušica.

Dodaje da je zbog ovakve situacije više puta odlagala odlazak kod lekara, što joj je direktno uticalo na zdravlje:

–Više puta sam odložila odlazak kod lekara. Pijem brufen i druge lekove dok se ne snađem da odem, samo da ne maltretiram nikog da me vozi.

Posebno mesto u svakodnevnom životu meštana zauzima apoteka koja se nalazi u sklopu ambulante u Stalaću, ali posluje kao privatna i radi svakog dana pre podne.

Farmaceutkinja kao doktorka 

Za mnoge građane i građanke, Milica Živković, farmaceutkinja koja radi u toj apoteci, postala je najpouzdanija i najdostupnija zdravstvena podrška jer je često, kako objašnjavaju,  jedina osoba iz zdravstvenog sistema koja je stalno prisutna u mestu.

Građani gotovo jednoglasno ističu da se upravo na nju oslanjaju kada nema lekara, što se, prema njihovim rečima, dešava često.

-Milica je za nas lekar. Više je poštujemo od lekara. Uvek posavetuje oko leka, naruči ako nešto fali, poznaje celo selo, sve babe i dede i pomaže svima- kaže Nadica.

Slična iskustva iznose i drugi meštani, naglašavajući da im je ova farmaceutkinja dostupna svakog dana i da izlazi u susret i kada to nije formalno njena obaveza.

-Ona nam najviše pomaže od svih, donosi nam i kući lekove. Nju uvek možemo da pozovemo, uvek nam odgovori. Da nam ona nije, ne znam šta bismo radili- ističe Dušica.

Građani/ke ukazuju i na činjenicu da ambulanta, iako je u dobrom stanju i nema potrebe za dodatnim ulaganjima,  ipak ne radi onako kako je ranije radila. Navode da se lekar često menja, da dolaze različiti doktori iz Ćićevca i da ne postoji kontinuitet u radu, što otežava praćenje zdravstvenog stanja pacijenata. Takođe ističu da u hitnim situacijama sanitetsko vozilo nije uvek dostupno, što dodatno povećava osećaj nesigurnosti među starijim stanovništvom.

Dom zdravlja Ćićevac, u zvaničnom dopisu  navodi da institucija „vidi stanje na terenu“. Doktorka  Marija Marković, direktorkaa te ustanove, kaže se da ambulanta ima organizovan rad, ali u ograničenom obimu.

Podseća da ambulanta u Stalaću radi utorkom i petkom, da je radno vreme od 7 do 15 časova, da je  dostupnost lekara ograničena na dva dana nedeljno, te da ambulanta nema stalno zaposlenog lekara, već se rad organizuje u skladu sa raspoloživim kadrom.

Prema njenim rečima, postoje i periodi kada ambulanta ne radi uopšte, i to državnim praznikom, kada se koriste godišnji odmori i kada je povećan obim posla u Domu zdravlja Ćićevac i nije moguće organizovati rad lekara u ambulanti u Stalaću.

Nema kadrova za ambulante u selima 

Kao razloge za ovakav režim rada, direktorka  navodi nedostatak kadra:

-Ambulanta Stalać godinama radi dva puta nedeljno, zbog smanjenog kadra lekara i povećanog obima rada u Domu zdravlja Ćićevac, koji radi 24 časa. U planu je uvođenje redovnog rada ambulante, čim se stekne dovoljan broj lekara. Potrebe starijih pacijenata rešavaju se kroz patronažnu službu i hitnu medicinsku pomoć inikome nije uskraćen hitan pregled kao i bilo kakva medicinska usluga- tvrdi ona.

Međutim, iskustva stanovnika Stalaća ukazuju da je realnost znatno drugačija od formalnih objašnjenja. Građani navode i da se često dešava da lekar ne dođe ni u dane kada je predviđen rad ambulante, bez prethodnog obaveštenja, i da ambulanta radi jednom nedeljno i to petkom. U takvim situacijama ljudi dolaze pred zatvorena vrata i vraćaju se kući bez pregleda, što dodatno produbljuje osećaj nesigurnosti i nepoverenja u sistem.

Uprkos tome što institucije tvrde da sistem funkcioniše i da je zdravstvena zaštita dostupna svima pod jednakim uslovima, svakodnevna iskustva stanovnika Stalaća pokazuju da postoji značajan jaz između formalnih pravila i stvarne dostupnosti usluga.

Ambulanta formalno postoji, ali bez stalnog lekara i bez kontinuiteta rada, ona za mnoge građane ne predstavlja realnu zdravstvenu podršku. Ovo nije samo pitanje stanovnika Stalaća, več i građana koji dolaze i iz drugih mesta poput Trubareva, Mojsinja, Braljine, Grad Stalaća,…

Zbog toga, pitanje rada ambulante u Stalaću nije samo pitanje organizacije zdravstvene službe, već pitanje osnovnog prava na dostupnu zdravstvenu zaštitu. Građani ne traže privilegije, već minimum sigurnosti. Da znaju da će lekar biti prisutan kada im zatreba i da neće morati da biraju između zdravlja i mogućnosti da do njega stignu.

Tekst i foto: Aleksandra Paunović

Izvor: KruševacPRESS

Članak MUKE ŽITELJA STALAĆA I OKOLNIH SELA: Lekar „na kašičicu“ se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.