Ove žene – bake, majke i sestre, čine srce seoskih zajednica. One nisu samo ključne za opstanak svojih porodica, već i za očuvanje tradicije, kulture i života na selu. Ipak, uprkos tome, one su ponekad potpuno marginalizovne .

Predsednica udruženja „Snaga prijateljstva – Amity“ Nadežda Satarić izjavila je prošle godine da je socio – ekonomski položaj starijih žena na selu znatno nepovoljniji od onih koje žive u gradskim sredinama, da mnoge od njih nemaju stalna primanja ili penziju, kao i da većina tih žena trpi ekonomsko nasilje.

Prema rezultatima popisa iz 2022. godine u Srbiji je registrovano 836.000 žena starijih od 65 godina od kojih 336.000 živi na selu.

„Prema istim podacima, u seoskim sredinama živi 74.000 žena starijih od 80 godina i to najviše u samačkim domaćinstvima“, rekla je Satarić i dodala da su starije žene na selu u mnogo nepovoljnijem položaju od starijih muškaraca u seoskim sredinama.

Žene na selu, iako svakodnevno nose najteže terete, često nisu ni uopšte prepoznate. Nemaju vremena za odmor niti vreme koje mogu da posvete samo sebi. U njihovim životima dominiraju dani ispunjeni radom – od ranog jutra na polju, pa do večeri u domu. Često su zadužene za decu, starije članove porodice, a ujedno se brinu i o svim poljoprivrednim poslovima. Iako im se traži da sve obave, od njih se ne očekuje da imaju želje, ambicije ili potrebe. Samo rad.

Rad koji niko ne plaća

Jedna od naših sagovornica, Radosija P. iz prekomoravskog sela Kukljin  je penzionerka.  Iz svog iskustva, približila nam je seoski način života.

“Nema tu mnogo vremena za odmor. Zemlja, stoka, deca, domaćinstvo… Sve to zahteva rad. Za nas slobodan dan ne postoji. Radimo i kada smo bolesne i kada nam se ne radi. Mi smo vaspitavane da budemo radne i vredne. Nismo imale obrazovanje, slobodnog vremena, ali kad god je trebalo nešto uraditi za porodicu, uvek smo tu”, priča Radosija.

Njene reči zvuče isto kao i reči mnogih žena koje su živele i danas žive u istim okolnostima. Iako su se mnoge stvari promenile, i dalje osećaju  da nisu dovoljno cenjene.

Žena u selu nosi kuću na svojim leđima, ali nikad nije vlasnica nijedne njene sobe

 Život na margini

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, više od 100.000 žena na selima starijih od 50 godina živi u samačkim domaćinstvima. Od toga je skoro 42.000 njih starijih od 75 godina.  Veliki broj njih nema ni penzije, a često žive u mestima kojima nedostaje osnovna infrastruktura za život dostojan čoveka. Nemaju apoteke i domove zdravlja. Nemaju zdravstvenu zaštitu, nemaju socijalne beneficije, niti mogućnost da nastave obrazovanje.

Ove žene, koje su u mnogim slučajevima nosioci života na selu, nikada nisu bile pitane šta žele i koje su njihove potrebe. Njihov rad, koji je neophodan za opstanak domaćinstava i celoj zajednici, ostaje zanemaren i nedovoljno vrednovan.

U porodicama, odlučivanje o novcu, imanju i resursima uglavnom je u rukama muških članova. Žene su te koje rade, koje se brinu o svim stvarima, ali one nisu te koje upravljaju. Ovaj model, duboko ukorenjen u tradiciji, stvorio je još veći jaz u već i ovako neravnopravnom društvu.

“Situacija je danas možda malo bolja kad je obrazovanje u pitanju, ali mnogo toga ostaje isto”, kaže naša druga sagovornica, Milkica Ð. iz malog sela Maletina.

“Žene rade mnogo, ali se nikada ne prepoznaju. Niko nas ne vidi. Još uvek se osećamo kao da smo zanemarene, jer smo sa sela, bez obzira na naš doprinos.”

Ona veruje da buduće generacije žena imaju bolju šansu za obrazovanje, ali smatra da predrasude o seoskim ženama uništavaju mogućnost napredovanja kolektivne svesti.

Bez obzira na to koliko su žene sa sela nevidljive, one su zaista srce svakog sela. Mnoge od njih su odrasle u vremenima kada su bile potpuno zanemarene, a njihova snaga nije bila prepoznata. Ipak, one su bile, i još uvek su, temelj svega. Njihov rad nije samo temelj domaćinstava, nego i osnova života na selu. Žene sa sela nisu samo radile, one su očuvale našu tradiciju. Njihov doprinos je ogroman, a ipak zaboravljen. Važno je da se promeni svest u društvu, kako bi ove žene bile prepoznate i cenjene. Da im se pruži šansa za obrazovanje, da im se pruži zdravstvena zaštita i da im se omogući da imaju jednak položaj kao žene u gradovima.

Izvor: KruševacPRESS

Članak TEŠKA SUDBINA STARIJIH ŽENA SA SELA: Život na margini se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.