Upravo o tome su govorili meštani koji su došli ispred Doma kulture, gde su kruševački studenti u blokadi postavili štand u okviru obilaska sela Rasinskog okruga.

Okupilo se tridesetak ljudi. Jedni su se zadržavali u razgovoru, drugi prilazili da potpišu peticiju, a podrška je povremeno stizala i sa ulice – sirenom ili mahanjem iz automobila u prolazu.

Na svega nekoliko metara od njih, oko sat vremena nakon početka studentskog okupljanja, kod spomenika preko puta Doma kulture postavljen je i štand Srpske napredne stranke, oko kojeg se takođe okupilo tridesetak ljudi. Između dve grupe nije bilo komunikacije niti incidenata.

Dok su dva štanda ostala na različitim stranama ulice, razgovori sa meštanima ispred Doma kulture kretali su se od političke situacije u Srbiji do problema koji su mnogo bliži njihovim kućama.

Lokalne teme u prvom planu

Katarina Jevtić, studentkinja Fakulteta veterinarske medicine Univerziteta u Beogradu, kaže da se tokom dosadašnjeg obilaska sela pokazalo da ljudi žele da govore upravo o problemima svojih sredina.

– Najupečatljivije mi je što nam, gde god da dođemo, ljudi kažu da im je izuzetno drago što smo došli. Dobrodošlica je uvek velika, a onda počnemo da pričamo o lokalnim problemima. Ova akcija je i namenjena tome da stvarno razgovaramo sa ljudima i vidimo koji su njihovi problemi – kaže Jevtić.
Deo studenata je sa meštanima razgovarao i tokom akcije „od vrata do vrata“, dok su se kod štanda, objašnjava ona, više otvarale opšte političke teme.

– Ljudima je drago što postoji neka nova nada. A kada govorimo o lokalnom nivou, u Velikom Šiljegovcu smo najviše čuli o problemima sa vodom – dodaje Jevtić.

Da voda nije samo jedna od usput pomenutih tema pokazuju i razgovori sa meštanima.

Mirjana Ružić, penzionerka iz Velikog Šiljegovca, kaže da ranije nije dolazila kada su u selu bile druge političke organizacije, ali da je danas došla jer podržava studentske proteste.

– Smatram da su potpuno u pravu. Da nam je zemlja u haosu vidi se na svakom koraku. Prošle godine, kada sam krenula kod lekara, shvatila sam da je u zdravstvu pravi haos. Radila sam u prosveti, a tu problemi traju već decenijama. Prosvetni radnici su štrajkovali, a obećanja im nikada nisu ispunjavana – priča Ružić.

Kaže da nema ništa protiv bilo koje stranke, ali da veruje da je vreme da mlađa generacija preuzme odgovornost i „uvede neki red“. A kada govori o Velikom Šiljegovcu, vraća se na problem koji se tokom dana više puta ponavljao.

– Mi ovde nemamo vodu. Decenijama je to problem. Odrasla sam u vreme socijalizma i, šta god neko rekao, čak je i tada bilo bolje. Imali smo vrhunske lekare, zubare, apotekare, a sada nemamo. Mala gazdinstva takođe imaju problem, ne mogu da opstanu, nemaju od čega. Danas se samo nerad nagrađuje – kaže Ružić.

„Mislili smo da samo igraju igrice“

Šezdesetosmogodišnji Miroljub Ivanović u dolasku studenata od sela do sela vidi mogućnost da se nešto promeni.

– Puno znači to što studenti dolaze od sela do sela. Očekujem da krene sve nabolje, verujem u njih. Ovo je generacija koja je imala hrabrosti da krene i kaže „Stop lopovluku i prevarama!“ – kaže Ivanović.

Sasvim drugačije je, bar u početku, na tu generaciju gledao 42-godišnji Ivan Ivanović.

– Nisam imao nikakva očekivanja od ove generacije. Svi smo mislili da njih ništa ne zanima, da samo igraju igrice. Međutim, oni su probudili svest – kaže on.

Za sebe kaže da je pesimista, ali su njegova sadašnja očekivanja vrlo konkretna.

– Od ovoga ne može da bude gore, jedino da bude neki rat. Moja očekivanja sada su da upristoje ovu zemlju, da institucije profunkcionišu, da može da se živi od svog rada, da ne mora da se ucenjuje i da partijske veze ne znače život. Da ovde u Šiljegovcu ljudi imaju pristojnu vodu i kanalizaciju, da se saniraju deponije i da živimo u zemlji iz koje neće da se beži. Ništa više od toga – kaže Ivanović.

„Stop lopovluku i prevarama!“

Posebno mu je, dodaje, važno to što su studenti došli u selo i razgovarali sa ljudima neposredno.

– Četrnaest godina je ovo zlo na vlasti, a za to vreme niko iz opozicije nije došao da razgovara sa nama. Ovi mladi ljudi jesu. Ovo je prvi put. Nije isto kada nešto slušate preko medija i kada neko dođe uživo da razgovara sa ljudima – navodi Ivanović.

Pored flajera, bedževa, majica i drugog materijala na studentskom štandu nalazila se i peticija za ponovni javni uvid u Nacrt izmena i dopuna Prostornog plana Grada Kruševca i Izveštaj o strateškoj proceni uticaja izmena i dopuna plana na životnu sredinu.

Peticijom, koju građani podnose zajedno sa Udruženjem građana „Sačuvajmo Bagdalu“, traži se ponavljanje javnog uvida jer, kako se u njoj navodi, stanovnici Kruševca i okolnih sela nisu bili dovoljno i na razumljiv način upoznati sa sadržajem dokumenata i mogućim posledicama planiranih aktivnosti.

Među temama o kojima potpisnici traže potpunije informacije su geološka istraživanja i eksploataciona polja, istraživanje i korišćenje podzemnih voda, kao i lokacije za eksploataciju peska i šljunka i odlaganje materijala. Traži se i da građanima bude omogućeno da podnesu primedbe i predloge i da budu obavešteni o ishodu njihovog razmatranja.

Tako su se u nekoliko sati ispred Doma kulture smenjivale velike teme i sasvim lokalni problemi. Od pitanja u kakvoj zemlji žele da žive, do onoga što za meštane Velikog Šiljegovca tu zemlju čini u svakodnevnom životu – ima li vode, radi li zdravstvo, može li malo gazdinstvo da preživi i može li čovek da živi od svog rada.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Šta su meštani Velikog Šiljegovca rekli o studentima?: Mladi su probudili uspavanu zemlju! se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Odluku o otvaranju fakulteta u našem gradu najavio je ministar Bratislav Gašić 2021. godine, posle čega je Grad Kruševac otkupio poslovni prostor nekadašnje zgrade FAM-a u Jug Bogdanovoj ulici, koji je predviđen za te namene. U odgovorima koje smo dobili od gradonačelnika, navode se nazivi fakulteta koji će se otvoriti, ali ne i kada će to biti.

–  Ja sam sa svojim saradnicima razgovarao sa rektorom Univerziteta u Nišu i ide se u realizaciju dogovorenog. Postoje zakonske procedure koje moraju da se ispoštuju i na tome se uveliko radi. Te procedure podrazumevaju ispunjavanje prostornih, kadrovskih i drugih neophodnih preduslova za osnivanje i akreditaciju visokoškolskih ustanova – kaže Manojlović ne navodeći dokle se sa realizacijom ideje konkretno stiglo.

Izgovori i tajne u papirima 

Kruševac bi trebalo da dobije čak tri fakulteta i jedan zajednički studijski program sa fakultetom u Nišu, otkriva Manojlović:

– Ideja je da se formira Fakultet filmskih i dramskih umetnosti, Fakultet vezan za informacione tehnologije, Fakultet političkih nauka, a u međuvremenu radi se na akreditaciji zajedničkog studijskog programa pod nazivom ,,Menadžment u agrobiznisu” od strane Poljoprivrednog i Ekonomskog fakulteta pri Univerzitetu u Nišu. Predložen model jeste formiranje Odeljenja postojećih fakulteta koji bi kroz razvoj stekao uslove za izdvajanje u zaseban fakultet i sproveo akreditaciju istog. Za sad je potrebno da se ispoštuju procedure za akreditaciju studijskih programa van sedišta Fakulteta, a Grad da obezbedi prostor.

U prostoru nekadašnje zgrade FAM-a studenti Poljoprivrednog fakulteta imaju laboratorijske vežbe, navodi se u odgovorima:

– Objekat koji je nekad bio upravna zgrada FAM-a se danas koristi od strane Poljoprivrednog fakulteta za realizaciju laboratorijskih vežbi iz hemije i biologije, gde je nabavljena dodatna oprema i reagensi od strane fakulteta i nastava se uspešno sprovodi. To je prostor koji će takođe biti prilagođen za izvođenje i teoretske nastave kad se za to budu ukazale potrebe.

Na pitanje novinara – koliko Grad Kruševac gubi odlaganjem ove odluke, Manojlović odgovora da su studentske blokade usporile proces, kao i da su napravile nesagledive posledice:

– Grad Kruševac je direktni inicijator ove ideje, pa ovde nije reč o ,,odlaganju” već o okolnostima koje su prouzrokovale obustavu rada fakulteta. Posledice blokada fakulteta i univerziteta, ne samo kada govorimo o gradu Kruševcu već i Republici Srbiji, su gotovo nesagledive i njihova refleksija će se tek osetiti u godinama pred nama. Frapantan je podatak da je u godini blokada čak 11.000 manje diplomiranih studenata nego samo godinu dana ranije. To je dovelo i do odlaganja pristupa realizaciji dogovora oko uspostavljanja nastave visokoobrazovnih ustanova u Kruševcu.

Manojlović dodaje i da će otvaranje fakulteta imati snažan efekat na lokalnu privredu:

– Grad nije i neće odustati od realizacije ove ideje, a sve kako bi dodatno podstakli ostanak mladih u svom gradu, smanjili troškove roditeljima i olakšali školovanje učenicima skromnijeg materijalnog statusa. Takođe, benefite bi donelo i privlačenje stranih studenata. Otvaranje novih fakulteta u Kruševcu koje se planira imaće i snažan efekat na lokalnu privredu, kroz podsticaje lokalnoj potrošnji i uslužnih delatnosti, izgradnji infrastrukture, iznajmljivanju nekretnina, razvoju malog biznisa. Stvaraju se mogućnosti i za startapove, naučno – tehnološke parkove i saradnju lokalnih firmi sa fakultetima kroz projekte. Time bi grad Kruševac ostvario i veće budžetske prihode i dobio status univerzitetskog centra.

Mladi žele indeks, ali pakuju kofere

Iako je, podsećanja radi, otvaranje fakulteta najavljeno skoro četiri godine pre blokada fakulteta, postavlja se pitanje u kojoj meri su one zaista usporile proces i šta se konkretno uradilo za te četiri godine kada blokada nije bilo, kao i koliko je vremena još potrebno za početak rada na najavljenim visokoškolskim ustanovama?

Odgovore na postavljena pitanja nismo dobili od gradonačelnika. Ono što možemo zaključiti iz odgovora srednjoškolaca je da bi zainteresovanost za studiranje u rodnom gradu bila velika:

– Volela bih da studiram u Kruševcu. To bi značilo da mogu da ostanem kod kuće sa roditeljima i da time olakšam sebi i njima. Skupo je studirati u drugom gradu, a i odvajanje od roditelja će mi teško pasti. Kokretno bih upisala dramske umetnosti u Kruševcu da postoje. To bi bilo lepo. Studirati glumu u gradu glumaca. Mada, iskreno, ko zna kad će to biti – kaže A.M. učenica trećeg razreda Kruševačke gimnazije.

S.A. (17) iz Medicinske smatra da bi zainteresovanost bila velika:

– Ako bi se to stvarno realizovalo kako treba, mislim da bi svako poželeo da studira u svom rodnom gradu. Sigurno bi bilo puno zainteresovanih.

M.M. (18) iz Kruševačke gimnazije kaže da bi ostala u svom rodnom gradu:

– Volim Kruševac, lepo mi je ovde. Ne bih odlazila u drugi grad, ako već imam opciju da ostanem kod kuće i studiram u svom rodnom gradu.

Podsetimo još da je, svojevremeno, od najave do otvaranja Poljoprivrednog fakulteta u Kruševcu prošlo šest godina. Ideju je 2012. godine obnarodovao tadašnji gradonačelnik Bratislav Gašić, a prva generacija studentara upisana je u oktobru 2018. godine.

Osim Poljprivrenog fakulteta, mladi u Kruševcu trenutno mogu da se obrazuju na Visokoj tehničko-tehnološkoj školi strukovnih studija, Akademiji vaspitačko-medicinskih strukovnih studija, te Visokoj poslovnoj školi strukovnih studija ,,Prof. dr Radomir Bojković”.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Kruševac čeka fakultete, vlast krivi studentske blokade se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Student Elektronskog fakulteta iz Trstenika Jovan Hinić kaže da su u nekim mestima doživeli iznenađenja.

–Vrnjačka Banja nas je prilično iznenadila. Ceo materijal je potrošen do 13 časova, a prikupljena su i značajna sredstva, što je zaista uspeh za Banju. Što se tiče današnje posete Stopanji za prvu akciju „Studenti u svakom selu“ prilično je dobro prošlo. U Trsteniku je ocena očekivano dobro, a na to smo već navikli- kaže Hinić.

On dodaje da će akcija obilaska sela trajati do izbora, kad god oni budu raspisani. Plan je da na teritoriji Trstenika sledeća sela budu Medveđa i Velika Drenova gde će studenti Trstenika samostalno sprovoditi akcije.

Na studentskim štandovima u Trsteniku građani su mogli da preuzmu bedževe, majice i olovke sa natpisom „Studenti pobeđuju“, kao i primerke studentskog biltena „Reflektor“, koji izlazi jednom mesečno. U biltenu studenti obrađuju različite društvene teme – od javnog duga i penzija, do rasta cena i pitanja kupovine glasova.

U jednom od brojeva biltena studenti podsećaju da je kupovina i prodaja glasova krivično delo kažnjivo zatvorom do tri godine, uz upozorenje građanima o posledicama takvih postupaka.

–Po krivičnom zakoniku Republike Srbije (član 156), kupac i prodavac glasa podležu kazni zatvora do tri godine. Svi koji prodaju glas ostaju u digitalnim bazama režima. Podaci, adresa, lična karta- sve je zabeleženo i čuva se. Prodajući glas ostavljate trag koji neće biti zaboravljen. Ako ste uzeli paket, kilo šećera i kafe i obećali ste glas za to – učinili ste krivično delo- navodi se u studentskom biltenu „Reflektor“ broj 4.

Hinić ističe da je izborni proces važna tema i da će se studenti posebno baviti time. Napominje i da je izborni proces jedna od ključnih tema njihovog delovanja i najavljuje dalje aktivnosti.

–Plan za naredni period je da radimo na listi kontrolora. Međutim, tu se naša akcija ne završava, radićemo posebno na njihovoj obuci- poručio je ovaj student.

Najave o selima i gradovima koje će u narednom periodu posećivati studenti redovno objavljuju na svojim nalozima.

Tekst i foto: Jelena Marković

Izvor: KruševacPRESS

Članak NEMA STAJANJA: Nakon Trstenika i Stopanje, studenti nastavljaju dalje se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Ovo su priče troje studenata sa Filozofskog fakulteta u Nišu – Andrijane Adamović, Milice Petrović i Aleksa Đurđevića – koji su prošli kroz izazove sa kojima se mnogi studenti suočavaju. Svaka od njihovih priča nosi drugačiji pogled na obrazovni sistem, ali i na tržište rada koje ih čeka.

Potraga za pravim pozivom

Andrijana Adamović iz Zaječara, upisala je novinarstvo, verujući da je to uzbudljiv i izazovan put. Po završetku studija, diplomirala je u roku, ali, kako kaže, suočila se sa problemom koji mnogi diplomirani studenti prepoznaju – nedostatkom iskustva. Iako je pokušala da nađe posao u svojoj struci, brzo je shvatila da nije njeno mesto. Iako je očekivala da će se baviti novinarstvom, to je nije ispunjavalo.

„Studije su bile interesantne, ali posao u novinarstvu nije bio moj poziv“, priznaje Andrijana. „Nisam se osećala frustrirano jer nisam našla posao u struci. Naprotiv, shvatila sam da to jednostavno nije moj put.“

Danas, kada razmatra svoje studije, dodaje da nije sigurna koliko su joj te studije bile korisne u smislu tržišta rada. Smatra da bi bilo korisno da studenti, već tokom studija, počnu razmišljati o mogućnostima za sticanje iskustva.

„Mislim da fakultet često počinjemo premladi i nismo sigurni šta želimo da radimo. Možda bi bilo korisno da tokom studija više razmišljamo o stvarnim mogućnostima na tržištu rada“, kaže ona, dodajući da bi rad u struci možda i bio drugačiji, da su joj bile date konkretne smernice. Sada je njen cilj  da nađe posao van novinarstva, koji bi joj omogućio stabilan život, a da pritom bude manje stresan.

Miličina borba: Kada diploma nije dovoljna

Milica Petrović iz sela Kamenica kod Aleksinca studirala je sociologiju na istom fakultetu. Iako je u početku bila entuzijastična, vrlo brzo je shvatila da diploma više nije dovoljna za zapošljavanje. Po njenim rečima, diploma se danas često smatra samo ukrasom, dok se stvarno iskustvo, koje fakultet ne nudi, traži na svakom koraku.

„Diploma nije dovoljna. Ljudi sa diplomama rade u trafici, kafićima, ili se bave nekim poslovima koji nemaju veze sa njihovim obrazovanjem. Taj papir, koji je dugo vremena bio simbol uspeha, sada je samo deo dekoracije“, ističe ona. Ovaj sistem koji, kako kaže, više favorizuje veze nego stvarnu vrednost znanja, duboko je razočarao Milicu, zbog čega je donela tešku odluku da napusti fakultet.

Na sve to, dodaje da nije imala tu privilegiju da se oslanja na roditeljsku pomoć. Samostalno je plaćala sve troškove – kiriju, hranu, račune, a sve to je stvaralo ozbiljan psihički i fizički pritisak. „Ponekad nisam znala šta ću od sebe od stresa, napadi panike su postajali sve učestaliji“, priznaje Milica.

Na kraju je napustila fakultet, ali ne žali zbog toga.

„Nisam našla posao iz snova, ali odmah sam počela da radim. Iako nije bilo lako, praktično znanje je ono što je na kraju vredno“, dodaje ona.

Za nju, ključ je u upornosti i tome da se stalno traži bolje, jer je u današnjem sistemu praktično iskustvo mnogo važnije od diplome.

Aleksina priča: Sve je sa razlogom

Aleksa Đurđević iz Aleksinca, mladi student koji je na pragu završetka osnovnih studija na studijskom programu Ruski jezik i književnost, kaže da je u početku bio nesiguran u vezi sa svojim izborom studija. Međutim, danas je siguran da je njegova odluka bila ispravna, jer su mu studije otvorile potpuno novi svet.

„Studije su vrlo interesantne jer ne samo da se nauči jezik, već se duboko ulazi u rusku kulturu i tradiciju“, kaže on. Iako je imao svoje dileme tokom studiranja, priznaje da su mu roditelji pomogli da nađe svoj put. Mada nije imao ozbiljnijih finansijskih problema, smatra da bi bilo korisno da je tokom studija radio neki dodatni posao.

Veruje da je stekao mnogo tokom studija, Aleksa smatra da je tržište rada u Srbiji veoma izazovno. „U društvu gde se znanja slabo ceni, teško je naći posao, a i plaćen je vrlo loše“, ističe on. Na pitanje da li bi ostao u Srbiji ili otišao u inostranstvo, kaže: „Ako se ništa ne menja, sigurno bih otišao da tražim bolje šanse negde drugde.“

Alekse ističe da je teško naći posao u svojoj struci, i to je problem s kojim se mnogi mladi suočavaju. „Ima posla van struke, ali to svakako nije cilj za nekog ko je školovan za nešto drugo“, objašnjava on.

Kako dalje?

Ove tri priče su samo delić onoga sa čime se suočavaju mnogi mladi ljudi koji završavaju fakultet u Srbiji. Iako svaka od njih nosi različite izazove, svi studenti se suočavaju sa istim problemima – teškoćama u zapošljavanju, stresom zbog neizvesne budućnosti i svakodnevnim borbama za bolje životne uslove. S druge strane, važno je razumeti da uprkos svim poteškoćama, svaka od njih nosi i poruku nade: potrebno je verovati u svoj put, biti uporan i ne odustajati od svojih ciljeva. Bez obzira da li su teži dani pred njima ili ne, ovi studenti su dokaz da upornost i rad uvek donose rezultate.

Izvor: KruševacPRESS

Članak STUDENTI I NJIHOVE DILEME: Priče o obrazovanju i budućnosti se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.