Tehnologije koje menjaju igru

Prepoznavanje lica, praćenje objekata, analiza ponašanja – tehnološki napredak u video nadzoru predstavljaju kvantni skok u mogućnostima nadgledanja. Sistemi koji su ranije zavisili od ljudskog oka, sada koriste algoritme veštačke inteligencije kako bi identifikovali pojedince, detektovali anomalije u ponašanju i automatski analizirali ogromne količine video materijala.

AI kao srce video nadzora

Veza između AI i video nadzora jača sa svakom novom iteracijom tehnologije. AI unapređuje video nadzorne sisteme time što povećava tačnost detekcije, minimizira lažne alarme i omogućava prediktivnu analitiku. Kamera više nije samo uređaj za snimanje. Ona je postala agent koji razume i reaguje.

Primena u različitim industrijama – AI video nadzor na delu

Svaka industrija ima svoje jedinstvene bezbednosne zahteve, a veštačka inteligencija u video nadzoru se pokazala kao fleksibilno rešenje. U trgovini, na primer, AI pomaže u sprečavanju krađa identifikacijom sumnjivih aktivnosti i optimizaciji postavke prodavnica analizom obrazaca kretanja kupaca. U oblasti gradskog planiranja i saobraćaja, pametne kamere regulišu protok automobila i detektuju hitne situacije, čime se poboljšava odziv hitnih službi.

Evo konkretnog primera mogućnosti primene u saobraćaju. Veštačka inteligencija (AI) u vezi sa video nadzorom može značajno doprineti rešavanju problema regulacije saobraćaja na različite načine:

– Detekcija i praćenje saobraćajnih incidenata: Sistemi video nadzora koji koriste AI mogu automatski detektovati saobraćajne incidente poput sudara, prepreka na putu ili pešaka na nebezbednim mestima. Ovo omogućava brzu reakciju nadležnim službama i smanjenje vremena reagovanja u hitnim situacijama.

– Analiza toka saobraćaja: AI sistemi mogu analizirati saobraćajni tok na raskrsnicama i putevima kako bi identifikovali uzroke gužvi i uske tačke u saobraćaju. Na osnovu tih informacija, mogu se predložiti poboljšanja u infrastrukturi ili regulaciji saobraćaja kako bi se smanjile gužve i povećala efikasnost saobraćajnog sistema.

– Optimizacija semaforskih aistema: AI može analizirati podatke sa video nadzora kako bi optimizovali rad semafora na raskrsnicama. Na primer, sistem može dinamički prilagođavati vreme signalizacije u zavisnosti od gustine saobraćaja, vremenskih uslova ili specifičnih događaja na putu.

– Praćenje uslova puta: AI može analizirati video snimke kako bi identifikovao opasne uslove na putu poput leda, vode ili drugih prepreka. Ovo omogućava upozorenje vozačima i upravljačkim službama o potencijalno opasnim situacijama i pružanje adekvatnih mera zaštite.

– Prediktivna analitika: AI može koristiti istorijske podatke o saobraćaju i vremenskim uslovima kako bi predvideo moguće probleme u saobraćaju u budućnosti. Na osnovu tih predikcija, mogu se preduzeti preventivne mere za smanjenje rizika od saobraćajnih incidenata ili gužvi.

U suštini, primena veštačke inteligencije u video nadzoru omogućava brže otkrivanje, analizu i rešavanje problema u saobraćaju. To doprinosi bezbednosti i efikasnosti saobraćajnog sistema.

Budućnost i izazovi – Balansiranje inovacije i privatnosti

Kako napredujemo ka još inteligentnijim AI sistemima, pitanja privatnosti i etike postaju sve izraženija. Budući razvoj mora uključivati rigorozne protokole za zaštitu ličnih podataka i mehanizme za sprečavanje zloupotrebe. Osim toga, postoji i kontinuirani napor ka poboljšanju tačnosti i smanjenju pristrasnosti u algoritmima AI.

Budućnost u svetu pod okom AI video nadzora

AI video nadzor otvara vrata ka budućnosti gde će bezbednost i inteligencija andzornih sistema biti ugrađeni u samu srž naših urbanih prostora. Gradovi postaju pametniji. Očekivanja su da će se kroz integraciju s drugim IoT (Internet of Things) uređajima i analitikom u oblaku, AI video nadzor koristiti za unapređenje urbanog života. I to kroz smanjenje kriminala i poboljšanje saobraćajnih sistema.

Ipak, sa razvojem ovakvih tehnologija, izazovi se množe. Pitanja kao što su „Kako upravljati i zaštititi podatke snimljenim video nadzorom?“ i „Ko ima pravo pristupa i analizi tih podataka?“ postaju sve aktuelnija. Da bi se uspostavila ravnoteža između inovacije i privatnosti, pravni okvir mora biti stalno ažuriran, prateći tempo tehnološkog razvoja.

Svet koji nas čeka

Stojimo na pragu nove ere. U njoj će AI sistemi za video nadzor igrati ključnu ulogu. I to u oblikovanju bezbednosti i kako interagujemo s prostorom oko nas. Uz stalnu potrebu za napredovanjem i adaptacijom, jedno je sigurno – video nadzor kakav smo nekad poznavali je zauvek promenjen. Njegova budućnost tek treba da se otkrije.

Članak Savremeni sistemi video nadzora i veštačka inteligencija: Revolucija sigurnosti u novom dobu se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Automatsko prepoznavanje lica omogućava kompjuterima da prepoznaju i identifikuju osobe na osnovu slika ili video snimaka. Ova tehnologija se koristi u mnogim različitim kontekstima, uključujući video nadzor javnih prostora, pregledavanje putničkih pasoša na aerodromima i kontrolu pristupa u zgradama.

Jedan od glavnih problema sa automatskim prepoznavanjem lica je pitanje privatnosti. Sistemi za automatsko prepoznavanje lica mogu se koristiti za praćenje i prisluškivanje građana bez njihovog znanja ili saglasnosti. Osim toga, podaci o licima koji se skupljaju mogu se koristiti za ciljane oglase, profiliranje ili čak diskriminaciju.

Drugi problem je tačnost automatskog prepoznavanja lica. Sistemi za automatsko prepoznavanje lica su još uvek daleko od savršenstva i mogu pogrešno identifikovati ljude, što može imati negativne posledice za one koji su pogrešno identifikovani. Na primer, neko ko je pogrešno identifikovan kao kriminalac može biti uhapšen ili ispitivan od strane policije, što može imati trajne posledice na njihov život.

Još jedan problem sa automatskim prepoznavanjem lica je pitanje zaštite podataka. Sistemi za automatsko prepoznavanje lica skupljaju i čuvaju velike količine podataka o licima, što predstavlja potencijalnu meta za hakere i kriminalce. Osim toga, postoji opasnost od zloupotrebe podataka od strane kompanija ili državnih organa.

S obzirom na ove potencijalne probleme, važno je da se razviju jasna pravila i regulativa o upotrebi automatskog prepoznavanja lica, kao i da se osigura da se podaci o licima čuvaju na siguran i transparentan način. To podrazumeva jasno definisana pravila o tome kako se podaci o licima mogu koristiti, kao i mehanizme za praćenje i kontrolu upotrebe tih podataka.

Neophodno je da evropska regulativa zabrani korišćenje biometrijskog nadzora, bez pravljanja izuzetaka, zaključci su jednog od panela koji su se u Srbiji bavili ovim temama.

Masovni nadzor ne odnosi se samo na prepoznavanje lica, već i delova lica, načina ponašanja i to tokom obavljanja svakodnevnih akitvnosti kao što je odlazak u školu ili u kupovinu, ističe savetnica za politike u oblasti osnovnih prava u digitalnom dobu iz organizacije European Digital Rights (EDRi) Ela Jakubovska. „Biometrijski sistem za praćenje analizira kako sedite na stolici, kako vam je raspoređena težina i koriste to kako bi vas identifikovali“, kaže Jakubovska. Ona dodaje da je trenutno prepoznavanje lica prisutno na stanicama javnog prevoza, bulevarima ili parkovima u brojnim evropskim gradovima.

Pre dve godine, u aprilu 2021, Evropska komisija predložila je regulativu kojom bi se regulisano korišćenje veštačke inteligencije. Cilj regulative je bio da bude prvi propis ove vrste u svetu, kaže analitičarka EU politika Katerina Rodeli iz organizacije Access Now. Objasnila je da prate legislativu od početka i da ona ima određene poztiivne elemente, ali da pre svega ugrožava neka od osnovnih prava. Naime, iako je Evropska komisija ukazala da neki sistemi fundamentalno ugrožavaju prava i ne mogu da se koriste, Rodeli je dala određene izuzetke u kojima je dozvoljeno koristiti sisteme koji se odnose na biometrijsku identifikaciju kao, na primer, deo kamera za nadzor. „Evropska komisija je odlučila da zabrani neke od ovih sistema, ali sa izuzecima. To je problematično, jer kada imate izuzetke, onda ne možete da imate zabranu. To se naročito odnosi na sisteme koji podrazumevaju masovni nadzor. Problem sa ovakvim sistemima je da, kada su jednom postavljeni, teško je ublažiti njihove posledice,“ kaže Rodeli.

Evropska regulativa treba da bude usvojena i od strane Evropskog parlamenta, ali evropske nevaldine organizacije traži potpunu zabranu masovnog nadzora.

Međutim, izvršni direktor ApTI iz Rumunije Bogdan Manolea kaže da treba računati na još dve godine nakon usvajanja u insitucijama Evropske unije kako bi se regulativa implemetirala i u državama članicama. On ističe i da ukoliko već postoji infrastruktura video nadzora na koju su ljudi naviknuti, da je identifikacija samo sledeći korak.

Nabavka opreme za video nadzor je veoma unosan posao, kako za privatni, tako i za javni sektor, kaže Manolea. „Tehnologija je veoma jeftina, a političarima je lako da je uspostave,“ kaže on. Međutim, kada pogledate primenu i kada se zaista imate delove grada gde dolazi do krađa ili maltretiranja građana, vidimo da sistemi i ne rade tako uspešno.“ On dodaje je i da je prilikom nabavke opreme često prisutna i korupcija, jer jedne te iste kompanije sklapaju ugovore sa vlastima.

Takođe, važno je da postoji transparentnost u vezi sa upotrebom sistema za automatsko prepoznavanje lica. To podrazumeva da građani imaju pristup informacijama o tome gde se sistemi koriste, kako se podaci skupljaju i kako se koriste. Osim toga, građani treba da imaju pravo da znaju da li su njihove slike i podaci pohranjeni u sistemu i da imaju pravo da zahtevaju da se ti podaci brišu.

Još jedna važna stvar je da se osigura da sistemi za automatsko prepoznavanje lica budu tačni i ne diskriminišu pojedince. To podrazumeva da se sistemi redovno testiraju i održavaju, kao i da se koriste različiti setovi podataka za treniranje, koji uključuju različite rase, etničke grupe i starosne kategorije, kako bi se osiguralo da sistem ne diskriminiše pojedince.

U svakom slučaju, važno je da se balansira između potrebe za bezbednošću i potrebe za privatnošću. Video nadzor i automatsko prepoznavanje lica mogu biti korisni alati za povećanje bezbednosti, ali moraju se koristiti u skladu sa zakonima i pravilima koji štite privatnost pojedinca. Na kraju, potrebno je da se razvije i implementira jasan okvir za regulisanje upotrebe automatskog prepoznavanja lica koji će osigurati da se bezbednost i privatnost poštuju u svim kontekstima.

Članak Video nadzor i korišćenje sistema za automatsko prepoznavanje lica se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.