Efekti ove koncentracije moći su značajni i nisu ograničeni na privatnost na mreži i van mreže. Kompanije poput Google-a deluju kao čuvari, na primer tako što regulišu način na koji pristupamo informacijama na vebu, kao i koje aplikacije možemo da instaliramo na našim uređajima. Oni mogu da nas prate i profilišu na različitim uređajima da predvide i utiču na naše ponašanje. Ovo više ne utiče „samo“ na oblast digitalnog oglašavanja. Sve više korporativna ovlašćenja zadiru u funkcionisanje demokratije i imaju dubok društveni uticaj.

U igri je začarani krug: zbog svoje dominacije, ove kompanije prikupljaju i analiziraju ogromne količine podataka. Što više podataka prikupe, to su bolji u profilisanju pojedinaca i nuđenju ovih profila oglašivačima, političkim partijama i drugima, kao i da koriste te profile za poboljšanje atraktivnosti sopstvenih usluga. I što je više ljudi uvučeno u ove usluge, to manje bilo koji pojedinačni korisnik ima moć da odustane od modela eksploatacije korporativnih podataka, jer ne postoji ekvivalentna usluga.

Prilikom procene tržišne moći, antimonopolska tela su se fokusirala na cenu i rezultate. Ovaj uski pristup malo ili nimalo ne uzima u obzir druge faktore, kao što su dobrobit potrošača, kvalitet, inovacije i privatnost; i interakcija između različitih relevantnih tržišta u igri.

Tržište je pod snažnim pritiskom da pruži visok nivo zaštite privatnosti kako bi zadovoljilo potrebe kupaca. Kupci su sve svesniji važnosti privatnosti i traže proizvode i usluge koji to omogućuju. Stoga, kompanije koje se ne pridržavaju standarda zaštite privatnosti mogu biti kažnjene gubitkom tržišnog udela.

Međutim, postoji i druga strana medalje. Zaštita privatnosti može biti izazovna za kompanije, posebno one koje se bave skupljanjem i korišćenjem velikih količina podataka. Ove kompanije moraju balansirati potrebe za zaštitom privatnosti sa svojim poslovnim ciljevima i potrebama za podacima. To zahteva od kompanija da kontinuirano razvijaju i unapređuju svoje politike i tehnologije za zaštitu privatnosti.

Gde leži rešenje? Efikasna konkurencija osigurava da kompanije imaju podsticaj da investiraju, inoviraju, drže korak sa svojim rivalima i da smišljaju nove i bolje proizvode za potrošače.

Da bismo počeli da osporavamo ovu eksploataciju podataka za moć, moramo se baviti sledećim stvarima:

• Proceniti ovlašćenja kompanija u vezi sa ličnim podacima, fokusirajući se ne samo na cenu, već i na kvalitet usluge, inovacije i privatnost.
• Pojačati kontrolu nad spajanjima i akvizicijama koje su pokrenule velike kompanije, uključujući procenu uticaja na podatke.
• Stvoriti uslove za istinsku konkurenciju u pogledu privatnosti, gde se kompanije takmiče da pruže usluge koje najviše odgovaraju privatnosti.
• Rešavati štetu koja proističe iz nedostatka konkurencije, uključujući usvajanje analiza tržišnih moći koje uzimaju u obzir društvene brige kao i ekonomske aspekte.
• Koordinirati primenu u antimonopolskim organima i drugim regulatornim telima, kao što su organi za zaštitu podataka, kako biste izbegli rupe u zakonu i „trku ka dnu“.
• Osnažiti organizacije za ljudska prava i potrošačke da dovode u pitanje dominaciju na tržištu koja negativno utiče na prava pojedinaca.

U svakom slučaju, zaštita privatnosti je važan faktor u tržišnoj konkurenciji. Kompanije koje se pridržavaju standarda zaštite privatnosti imaju prednost u odnosu na one koji to ne čine. Stoga, kompanije moraju biti svesne važnosti zaštite privatnosti i učiniti sve što je potrebno kako bi zadovoljile potrebe kupaca i održale konkurentnost na tržištu.

Pored toga, postoje i regulatorni okviri koji se tiču privatnosti i koji su uspostavljeni kako bi se osigurala zaštita podataka pojedinca. Primer takvih regulatornih okvira je General Data Protection Regulation (GDPR) u EU i ili Federal Trade Commission Act (FTC) u SAD-u. Ove regulative stavljaju odgovornost na kompanije da se pridržavaju standarda zaštite privatnosti i da budu transparentne u vezi sa skupljanjem, čuvanjem i korišćenjem podataka korisnika. Uključuju i prava korisnika, poput prava na pristup i brisanje podataka, te pravo na prigovor na obradu podataka.

Regulatorni okvir takođe stavlja pritisak na kompanije da se prilagode novim propisima i da stalno unapređuju svoje politike i tehnologije za zaštitu privatnosti. To znači da kompanije moraju biti svesne svih regulatornih zahteva i prilagoditi se njima kako bi izbegle kazne ili gubitak tržišnog udela.

Na kraju, zaštita privatnosti je ključno pitanje konkurencije na tržištu. Kompanije koje se pridržavaju standarda zaštite privatnosti imaju prednost u odnosu na one koji to ne čine. Stoga, kompanije moraju biti svesne važnosti zaštite privatnosti i učiniti sve što je potrebno kako bi zadovoljile potrebe kupaca i održale konkurentnost na tržištu, te se pridržavati regulatornih okvira.

Članak Zaštita privatnosti kao pitanje konkurencije na tržištu se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.