Prokleta avlija – protiv sile i hegemonije

Analekta Kruševačkog pozorišta nikako nije kompletna ako u njoj nije i “Prokleta avlija”. Dramu koja je premijerno izvedena u septembru 1999. godine, režirao je i adaptirao Nebojša Bradić. Sa njom je Kruševačko pozorište 2000. godine bilo apsolutni pobednik “Sterijinog pozorja”, a osim toga, predstava je odnela i niz tetatarskih priznanja na svim festivalima gde je izvedena. Igrana je tokom 10 sezona i to preko 170 puta, čime se svrstava među najuspelija ostvarenja na kruševačkoj ozorišnoj sceni, ali i mnogo šire. Predstava koja je u vreme kada je napravljena, nakon bombardovanja, bila odgovor na diktaturu Slobodana Miloševića. Priča o mutnim političkim vremenima, kada se briše granica između nevinih i stvarnih prestupnika.

Reč autora

Dosta zanimljivih komentara je o ovoj predstavi izgovorio Nebojša Bradić, čovek koji ju je i iznedrio.

“Na nama je sada da ono što mislimo najbolje o sebi i Andriću pokušamo da ostvarimo na sceni, a ne da bismo manipulisali Andrićem, da bismo rekli neku istinu o našem vremenu. Andrić je toliko univerzalan da ne govori samo o nama već i o onome što će tek doći. Bavljenje Andrićem u tom periodu za mene je bilo lekovito i podsticajno, ali i bolno. U periodu između prvih pokušaja, početkom devedesetih, i realizacije, umetnička građa je odležala i u trenutku dramaturške sinteze Andrićevu reč sam osećao kao svoju. Tako je pozorište bilo ogledalo koje mi je omogućilo da ponovo sagledam sebe i svet koji me okružuje.” – kaže Nebojša Bradić, dramaturg, režiser i scenograf ove predstave.

Bradić kaže da je izbor ovog Andrićevog dela i pristup njegovoj scenskoj transpoziciji došao kao rezultat dugogodišnjeg približavanja i odustajanja zbog neizvesnosti, nespremnosti i nemogućnosti da se pronađe ključ za scensko čitanje jedne od najznačajnijih novela naše književnosti. Prvi put je pokušao da “Prokletu avliju” uradi u Tuzli 1991. godine, ali nije odmakao dalje od nekoliko ideja za dramatizaciju. Krvavo “ratno pozorje” i blizina ratnih doboša onemogućili su taj pozorišni projekat. Onda je 1995. godine na Radio Beogradu postavio radio adaptaciju tog dela, da bi pripremu i realizaciju “Proklete avlije” u Kruševačkom pozorištu otpočeo posle bombardovanja 1999. godine.

Ovo scensko izvođenje je obeležilo više stvari. Na prvom mestu su to višeslojnost Andrićevog teksta i višeznačnost same predstave. Potom, glumačke bravure izuzetnog ansambla. Dalje, scenografija koja podvlači i naglašava atmosferu u kojoj se igra. Muzika Isidore Žebeljan je još jedna od značajki koja predstavu vodi ka uspehu. Radi se o drami koja spada u sam vrh pozorišnih dostignuća na ovim prostorima tokom dugog vremenskog perioda.

Podela

Naslov: Prokleta avlija
Autor: Ivo Andrić
Pozorište: Kruševačko pozorište Kruševac
Režija: Nebojša Bradić
Dramaturgija: Jovan Ćirilov
Scenografija: Nebojša Bradić
Kostimografija: Ivanka Jeftović
Muzika: Isidora Žebeljan
Dizajn svetla: Milivoje Buturović
Lektura: Miloš Petrović

Uloge:
Fra Petar – Milija Vuković
Karađoz – Nebojša Dugalić
Ćamil – Vojin Ćetković
Haim – Sergej Trifunović
Nevini – Nebojša Milovanović
Muzafer – Nebojša Vranić
Kirkor – Dušan Duka Jovanović
Zaim – Dragan Marinković
Atleta – Saša Pilipović
Softa – Bojan Veljović
Zatvorenik – Dušan Dule Jovanović

Ostali:
Dramatizacija: Nebojša Bradić
Likovnost: Nesim Tahirović
Asistent reditelja: Branislav Nedić
Inspicijent: Dušica Vuković
Sufler: Aleksandar Vuković
Rekviziter: Dragan Milić
Svetlo: Miroslav Veljović
Ton: Vladica Kozović
Garderoberi: Milosava Đurđević, Gordana Gajić, Milanka Matić
Šminker: Marija Jovanović
Dekorateri: Milutin Lisinac, Slobodan Nedeljković, Milojko Magdalinić, Bratislav Janković, Dejan Petković

Pogledajte kompletnu predstavu (objavljeno uz dozvolu Kruševačkog pozorišta):