Mlada aktivistkinja iz Ćićevca Anica Stamenković svojim delovanjem želi da da primer vršnjacima ali i da pokrene pozitivne promene u čitavoj zajednici.
Često smo svedoci brojnih priča kako mladi ne žele da budu aktivni članovi društva jer smatraju da oni kao pojedinci ne mogu doprineti svojoj zajednici niti biti aktivni učesnici u donošenju odluka koje su važne za opstanak, rast i razvoj svakog mladog čoveka.
Mladi aktivisti i aktivistkinje su se uzdigli u borbi za pravednost, očuvanje životne sredine, ljudska prava i mnoga druga pitanja koja oblikuju našu budućnost. Njihova strast, kreativnost i spremnost da se suoče sa izazovima privlače pažnju i inspirišu mnoge. Kroz priče o mladim liderima i liderkama, njihovoj upornosti i viziji za bolji svet, ovaj tekst nas vodi u svet omladinskog aktivizma, pružajući uvid u to kako mladi ljudi postaju snaga za pozitivnu promenu.
O aktivizmu, problemima mladih u Ćićevcu, kao i njihovim potrebama i stavovima, razgovarali smo sa Anicom Stamenković, mladom aktivistkinjom iz opštine Ćićevac. Anica je koordinisala inicijative za osnivanje Saveta za mlade, Kancelarije za mlade, Lokalnog akcionog plana za mlade. Takođe bila je članica Saveta za mlade Vlade Republike Srbije, kao i inicijatorka različitih omladinskih akcija u Ćićevcu.
Naša sagovornica je “zvanično” počela da se bavi aktivizmom pre nekoliko godina, kada je, kako kaže, shvatila da se aktivizmom bavi i duže.
“Nekada nismo ni svesni da smo u nekoj situaciji bili aktivisti, odnosno aktivistkinje. Kao mlađima bi nam nešto smetalo i to bismo želeli da promenimo. Primetila sam da su generacije ranije bile mnogo buntovnije i spremnije da nešto promene. Nešto nam ne bi odgovaralo i odmah bismo nalazili rešenja. Vrlo često nismo svesni da promene u zajednici nisu samo promene dokumenata, zakona i slično, kao ni da zajednica nije isključivo naš grad. Zajednicu može da predstavlja naša ulica, naš kraj, naša škola… Radeći sa mladim ljudima, uočila sam da mladi veoma često kao aktivizam vide samo proteste, a ne znaju da su sigurno bar jednom bili aktivni i neki problem zajednice rešili ili učestvovali u rešavanju.”
Koja društvena pitanja te najviše zabrinjavaju?
“Nešto što me najviše muči jeste odlazak mladih iz zemlje, kao i procenat mladih koji želi i planira da napusti Srbiju i da se ne vrati. Po mnogim razgovorima i istraživanjima mladi žele da napuste Srbiju kako bi živeli dostojanstveniji život, kako bi pronašli veću zaradu. Nažalost, kao mlada osoba ne osećam da ovde vodimo dostojanstvene živote. Vrlo često smo zanemareni od strane institucija i ustanova, ne čuje se naš glas i u mnogim procesima ne postupa na fer način sa nama. Nekada nas posmatraju kao decu, a nekada, vrlo licemerno, očekuju od nas da imamo samostalne i nezavisne živote u uslovima koji nisu fer. Zato sam odlučila da se posvetim radu sa mladima u svojoj zajednici, opštini Ćićevac. Smatram da velike promene potiču sa lokala.
Ono što mi kao mladoj osobi u Ćićevcu smeta jeste nedovoljna briga o mladima. Svako malo mesto ima taj problem. Mladi pre ili posle srednje škole odlaze u druge gradove, neki se vrate, neki odlaze na studije u veće gradove i onda odluče da se ne vrate. Oni koji su ostali ovde, nemaju priliku da napreduju i vrlo često postaju pasivni posmatrači u društvu. Zbog toga sam imala želju da sa drugim motivisanim mladim ljudima rešim taj problem. Pokrenuli smo različite inicijative, od osnivanja Saveta za mlade, Kancelarije za mlade, kreiranja Lokalnog akcionog plana za mlade, do toga da edukujemo, ohrabrujemo i motivišemo mlade da se uključe i zajedno sa nama stvaraju promene.”
Zbog čega je važno da mladi budu aktivni u manjim lokalnim sredinama?
„Mladi koji su aktivni u svojim lokalnim zajednicama imaju dublje razumevanje potreba, problema i izazova koji su specifični za tu sredinu. To im omogućava da donesu relevantne i efikasne inicijative i rešenja. Aktivizam mladih može doprineti rešavanju lokalnih problema i unapređenju kvaliteta života za sve stanovnike. Mladi su često pokretači promena i inovacija u svojim sredinama. Kada mladi pokažu entuzijazam i posvećenost svojoj zajednici, to može inspirisati druge mlade ljude da se pridruže aktivizmu. Tako se stvara lanac pozitivnih promena. Mladi su nosioci promena i glas za bolju budućnost, i njihov doprinos treba ceniti i podržavati. “
Anica navodi da je nekada promena spora i da imamo osećaj da se borimo sa vetrenjačama, ali da je potrebno da ne odustajemo i uvek tražimo nove kreativne ljude sa novim kreativnim idejama kako bismo rešili neki problem.
U Ćićevcu jesu oformljeni mehanizmi omladinske politike, odnosno tela koja bi trebalo da brinu o mladima, međutim, kako Anica smatra, oni ne čine dovoljno da pomognu mladima.
“Važno je da svaki proces ispratimo do kraja. Nije dovoljno da samo imamo neka dokumenta, ako se ona ne implementiraju, ili da imamo tela koja treba da istražuju potrebe mladih, budu njihov glas u institucijama ako je to samo na papiru. Kraj procesa je tek kada osetimo da stvarno ide na bolje i da je mladima bolje.”
Šta bi poručila mladima?
“Mi smo snaga ovog društva, mi smo oni na kojima je budućnost. Kao što je meni moj dobar drug i saborac rekao da sam svetlo na kraju tunela, ja verujem da svako od nas ima u sebi magiju da nas spasi ovog mraka!”
Izvor: KruševacPRESS
