Lokalne samouprave u Rasinskom okrugu na brojne inicijative organizacija civilnog društva često reaguju tako što postavljaju birokratski „zid ćutanja“.
Snežana Jakovljević iz Udruženja žena Peščanik objašnjava da im iz Gradske uprave često ne odgovaraju na pozive i dopise.
„Više su lojalni svojima nadređenima nego građanima. Zanimljiva je, recimo, situacija da smo mi članice Saveta za rodnu ravnopravnost. Oni (Gradska uprava, prim. S.M.) su nam ponudili da budemo članice Saveta za rodnu ravnopravnost u kojem su pored nas još i Romani cikna i Edukativni centar. Mi smo se dugo dvoumile da li da prihvatimo taj poziv jer to nosi određene posledice i konotacije. To je dilema koja uvek postoji kod nas kada nam pošalju neki poziv za učešće u nekim aktivnostima. Sa jedne strane smo prinuđene da pravimo kompromise, da uđemo u tu priču, jer znamo da to neće biti na nekim ravnopravnim osnovama već će biti po njihovoj agendi. Taj Savet sada radi po njihovoj agendi. Svaki put kada govorim o nekoj temi ja moram da se držim striktno okvira. Ako je, recimo, tema nasilje nad ženama onda moramo da se držimo toga“, priča Jakovljevićeva i nastavlja.
„Za svaku sednicu Saveta imamo dilemu da li da izađemo ili da ostanemo. Sa jedne strane je to davanje legitimeteta toj vlast a sa druge strane mislimo da su žene koje trpe nasilje važnije od nas. I u njihovim partijama postoje žene koje trpe nasilje. Biramo šta je manje zlo. Šta je važnije. Zato idemo od pitanja do pitanja mada se trudimo da postavimo neke granice“.
U Gradskoj upravi postoji osoba koja je zadužena za saradnju sa civilnim sektorom ali, očigledno, taj posao više shvata kao teret nego kao mogućnost da nešto poboljša u komunikaciji.
„On nas nikada nije pozvao za bilo šta. Mi ne znamo da li je bilo koga pozvao ikada na neki sastanak. Imale smo sastanke dva puta, oba puta na našu inicijativu. Imali smo pred Novu godinu sastanak za izradu murala koji treba da bude posvećen pomirenju. Uputili smo dopis Gradskoj upravi ali nam žena iz nadležne komisije ne odgovara. Ništa. Ne usuđuje se da kaže bilo šta . To je tipičan primer nevaspitanja. Red bi bio da nam odgovore bilo šta. Ćutanje birokratije je nešto sa čime se stalno suočavamo“, dodaje Snežana Jakovljević.
U Peščaniku ističu da su bile prijatno iznenađene kada su ih pozvali iz opštine Ćićevac da učestvuju u izradi Lokalnog akcionog plana za rodnu ravnopravnost.
„Poslali su nam taj predlog i zamolili nas da ga prokomentarišemo. Mi smo to uradile, napravile set preporuka od kojih su neke i usvojili i zvali su nas na javnu raspravu. Za mene je to bio dobar primer iz Ćićevca“, zaključuje Snežana Jakovljević.
Aleksandra Milutinović iz udruženja „Okular“, međutim, tvrdi da u lokalnoj samoupravi u Ćićevcu selektivno komuniciraju sa organizacijama civilnog društva navodeći da njih nisu zvali prilikom rada na brojnim planskim dokumentima.
Zaključak organizacija civilnog društva iz Rasinskog okruga je da treba odlučnije nastupati prema lokalnim samoupravama i insistirati na saradnji i poboljšanju komunikacije.
Izvor: krusevacpress.com
