Emodži kao novo globalno sredstvo komunikacije sprema se da zameni engleski jezik koji je trenutno na toj poziciji. Dani vladavine engleskog možda se bliže kraju. Možda ga u vrlo bliskoj budućnosti zamene razni „smajliji“, ikonice mačaka i srca. To su tzv. emotikoni – ikonice koje izražavaju emocije. One čine jedan potpuno novi jezik koji se još naziva i emodži. Dok više od 1,5 milijardi ljudi govori engleski jezik, 3,2 milijarde ih koristi Internet, tri četvrtine njih koristi pametne telefone opremljene emodži-jem. U ovom tenutku više od 90% korisnika društvenih mreža komunicira putem ovih simbola. Desetine milijardi emodžija se razmeni svaki dan. Ova vrsta poruke postala je toliko uobičajena da je Oksfordski rečnik izabrao za reč godine 2015. emodži „Lice sa suzama radosti“.
Reč emodži (eng. emoji) dolazi od japanskih reči e („slika“) i modži („lik“). U pitanju su jednoznačni glifovi stvoreni u Japanu krajem 1990-ih. Ipak, oni su svetsku publiku dosegli tek 2011. godine kada ih je Apple uključio u IOS 5 operativni sistem. Od maja 2017., kada je američki konzorcijum Unicode – koji uključuje tehnološke divove poput Facebooka, Googlea i Microsofta, između ostalog – objavio verziju 10 svog standardnog međunarodnog kodiranja za sav kompjuterski tekst (koji uključuje emodžije), nastalo je oko 1.900 slika od kojih korisnici mogu da biraju. Ali, čemu oni služe?
Profesor Vivian Evans je stručnjak za komunikacijsku i kognitivnu lingvistiku i autor „Emodži koda“. On objašnjava da ove ikone pomažu da se u digitalnom okruženju reprodukuju gotovo sve karakteristike ljudske komunikacije u stvarnom svetu. Simboli deluju na način sličan neverbalnim znakovima u interakciji licem u lice (govor tela, intonacija i izrazi lica). Oni prenose nijanse raspoloženja i emocija među ljudima koji ne mogu da vide gestove svog sagovornika. „70% značenja usmenog razgovora potiče iz neverbalnih znakova. Emodži dodaju ličnost tekstu i stvaraju empatiju kod korisnika, što je suštinska stvar za efikasnu komunikaciju“, tvrdi Evans.
Takođe, on osporava ideju da su emodžiji stvar koju koriste samo milenijalci (pripadnici generacija rođenih od 1980-te do 2000-te, poznatih i kao „generacija Y“) i da su emodžiji pretnja formalnoj komunikaciji. Razlog je to što je istraživanje sprovedeno 2014. godine u SAD pokazalo da je samo 54% korisnika ovih simbola bilo u starosnoj dobi između 18 i 34 godine. I drugo, on smatra da, u stvari, emodžiji omogućavaju efikasniju komunikaciju. „Emodžiji ispunjavaju digitalni svet neverbalnim signalima koji nam govore kako da protumačimo poruku“, objašnjava on.
Dodatak jasnoći
Psihologinja Linda Kaie je autorica studije o ulozi emodžija u ljudskom ponašanju. Ona komentariše da su mnogi korisnici koji su učestvovali u njenom istraživanju takođe prijavili da ih koriste kako bi napisali pisanu poruku koja je manje dvosmislena. „To otkriva da ovi simboli nisu čisto emocionalni, već dodaju slojeve složenosti i jasnoće u komunikaciji“, kaže ona.
Emodži komuniciraju nijanse raspoloženja i emocija među ljudima koji se međusobno ne mogu videti.
Kaie ima svoje argumente o potencijalu emodžija kao prvom zaista globalnom obliku komunikacije: „Oni mogu biti najbolje sredstvo za komunikaciju sa govornicima istog jezika i sistemom na koji previše ne utiču različite kulturne konvencije.“ Primer je Instagram gde ikone zamenjuju tekstualne forme internetskog žargona. Skraćenica „LOL“ (akronim za mnogo smeha, eng. „lots of laughs“ ili „laugh(ing) out loud“) je zamenjena nasmejanim emodžijima. Oni su, za razliku od mnogih skraćenica, odmah prepoznatljivi od strane korisnika te društvene mreže širom sveta.
Grafički simboli su toliko globalno prepoznati kao novi komunikacijski kod da je već bilo slučajeva da su ljudi hapšeni zbog upotrebe ikona koje se smatraju pretnjom. Tokom 2015. godine američki tinejdžer Osiris Aristi, tada star 17 godina, optužen je za terorizam zbog objave na Facebook-u koja je sadržala emodži sa pištoljem uperen prema policajcu. Mladić je tvrdio da je to bio protest protiv policijskog nasilja prema crnoj zajednici, a porota ga je oslobodila optužbi.
Međutim, već 2016-te godine, 23-godišnji Francuz je osuđen na tri meseca zatvora zbog slanja poruka svojoj bivšoj devojci sa ikonama pištolja. Nakon takvih slučajeva, Apple je ikonu revolvera zamenio vodenim pištoljem. „Iako nisu jezik, emodžiji imaju značenja prema istim cenzurnim pravilima kao i ostali kodovi“, kaže Evans. „Oni se mogu koristiti, i koristiće se, na sudu.“
Emodžiji se menjaju kao i govorni jezici
Emodži se menjaju i razvijaju na sličan način kao i prirodni jezici. Neki su popularniji kada se koriste kao sleng za nešto različito od onoga što bi trebalo da simbolizuju. Evans, međutim, ističe da ove ikone ne predstavljaju jezik, jer nemaju gramatiku koja bi im omogućila da budu kombinovani u složenije jedinice značenja. „Ali to bi se moglo dogoditi jednog dana“, kaže on. Grafički umetnik Džo Houl napravio je iskorak u tom smeru 2015. godine prevodeći na emodži roman „Alisa u zemlji čuda“ Luisa Kerola. Houl je kombinovao više od 25.000 simbola da bi stvorio rečenice knjige. Isto to je uradio i sa „Pinokiom“ i „Petrom Panom“.
Još jedna potvrda činjenice da se emodži menja i razvija su najnoviji emodžiji koji su nastali tokom još uvek aktuelne pandemije koronvirusa (COVID 19). Na Emodžipediji (sajt posvećen emodžijima, https://emojipedia.org/) postoji čitav niz novih emodžija nastalih tokom pandemije. Navešćemo ih ovde onako kako ih definiše Emodžipedija.
Razumevanje komunikacije među ljudima je važno. Zato, pratite šta se dešava u svetu emodžija. Jer, kao i u govornoj ili pisanoj komunikaciji, nerazumevanje može da dodvede do teških nesporazuma i ozbiljnih posledica…
