Na medijima leži posebna odgovornost za promociju jednakih mogućnosti kao posrednicima među različitim društvenim grupama i ljudima.
Medijski prilozi o osobama sa invaliditetom mogu se podeliti u nekoliko grupa. To su, pre svih, prigodni, svečarski povodom određenih datuma kao što su međunarodni dan OSI, Dan slepih i slabovidih i slično. Često, kada je reč o „crnoj hronici“ imamo izveštavanje u kojem se naglašava invaliditet žrtve ili počinioca kako bi se izazvala što jača emocionalna reakcija publike.
„O osobama sa invaliditetom se često izveštava i kada je reč o raznim humanitarnim akcijama za pomoć pojedincima ili grupa ili kroz tzv „tople ljudske priče“. Naravno, svaka aktivnost državnih i lokalnih organa usmerena ka ovoj grupaciji se prati u medijima“, objašnjava Darija Stjepić iz Novosadske novinarske škole.
Iako čine 10% stanovništva osobe sa invaliditetom su u medijima prostorno i vremenski znatno manje zastupljene od većinske populacije a prva dva modela izveštavanja preovlađuju i u nacionalnim i u lokalnim medijima, podjednako štampanim, elektronskim i portalima.
Darija Stjepić navodi nekoliko primera loše prakse izveštavanja o osobama sa invaliditetom.
„Imamo čitav niz primera „heroizacije“ takvih osoba a priče se mogu podeliti u nekoliko podgrupa sa „stisni zube“ ili „super bogalj“ narativima. Česti su i patetični prilozi o ovim osobama kao i individualizacija odnosno izdvajanje pojedinačnih slučajeva. Imamo i slučajeve tabloidizacije i estradizacije poput priče o Merimi Isaković koja je stala u odbranu Danijele Štajnfeld u slučaju optužbe za silovanje protiv Branislava Lečića“, ističe Stjepićeva.
Različiti su uzroci neadekvatnog izveštavanja o osobama sa invaliditetom. To su, pre svega, nedovoljno znanje o temi koja se obrađuje, što podrazumeva (ne)poznavanje propisa i zakona, nepoznavanje profesionalnih standarda i kodeksa, preovlađujuće predrasude i streotipi, lične negativne emocije prema određenim grupama i pojedincima, uređivačka koncepcija kao i neuvažavanje publike korz negovanje i povlađivanje aferaškog novinarstva.
„Fizički i mentalni nedostaci ne bi trebali da budu glavni fokus u prikazu osoba sa invaliditetom. Važno je poštovanje njihovih prava. Osobe sa invaliditetom ne treba tretirati kao žrtve već objektivno izveštavati o njima. Takođe, treba koristiti ispravnu terminologiju. Mediji treba da aktivno promovišu anti diskriminacionu klimu i traže odgovornost nadležnih organa. Osobe sa invaliditetom treba da imaju priliku da javno govore o svojim iskustvima, priče o osobama sa invaliditetom treba da budu deo raznih programa a ne samo specijalizovanih emisija a mediji treba da angažuju osobe sa invaliditetom u kreiranju programa“, nabraja neke od preporuka za kvalitetnije izveštavanje o osobama sa invaliditetom Darija Stijepić iz Novosadske novinarske škole.
Izvor: KruševacPRESS
