Prema procenama stručnjaka važeći Zakon o radu nije u potpunosti usklađen sa komunitarnim pravom i međunarodnim radnim standardima.
Ovo ne čudi, s obzirom da je osnovna verzija Zakona o radu usvojena još davne 2005. godine, a da su kasnije usledile samo izmene i dopune postojećeg zakona.
U „Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2021. godinu“ (autori dr Bojan Urdarević i dr Mile Petrović, izdavač Fondacija Centar za demokratiju) kao jedna od krupnijih zamerki na tekst samog zakona navodi se da pojam zaposlenog i poslodavca treba da se drugačije koncipiraju, a kako bi obuhvatili, pored ostalog, zaštitu digitalnih radnika, ali i onih koji obavljaju rad u nekim od oblika rada van radnog odnosa. Ovakvo rešenje bi trebalo da bude u skladu sa Direktivom Evropskog parlamenta i Saveta 2019/1152 o transparentnim i predvidljivim uslovima rada u Evropskoj uniji, kojom se utvrđuje i minimalni katalog prava koji pripada svim radnicima, bez obzira na pravni osnov njihovog rada.
Pomenuta Direktiva predviđa da je poslodavac dužan da radnicima obezbedi obuku o svom trošku a da im vreme provedeno na obuci uračuna u radno vreme. Radnici bi, takođe, trebali da budu unapred obavešteni o tome kada se od njih može zahtevati izvršenje radnih zadataka, uz pravo da van dogovorenog radnog vremena mogu da odbiju poziv za izvršavanje rada, kao i da postoje efikasni mehanizmi koji će im pružiti zaštitu od samovoljnog postupanja poslodavca.
Direktivom je regulisano i pravo radnika na naknadu u slučaju da poslodavac otkaže ugovor o radnom angažovanju pre isteka određenog perioda.
Prema „Izveštaju o stanju radnih prava u Srbiji za 2021. godinu“ efekti Zakona o agencijskom zapošljavanju na smanjenje rada na crno još uvek nisu poznati u dovoljnoj meri, budući da se radi o novijem propisu koji je počeo da se primenjuje od marta 2020. godine. Osnov za zabrinutost ipak predstavlja činjenica da njime nije uređeno pitanje rada preko omladinskih zadruga – čime je omogućeno da se zaobiđe njegova primena.
Da bi ostvarili neko od svojih radnih prava zaposleni se ponekad obraćaju i inspekcijskim službama. Najčešći razlozi obraćanja inspekciji rada po zahtevu stranke u 2021. godini odnosili su se na neisplaćivanje pripadajućih zarada, naknada zarada, uvećanja zarada i drugih primanja na koja je zaposleni imao pravo shodno odredbama Zakona o radu, neisplaćivanje naknada zarada zaposlenima koji se nalaze na porodiljskom odsustvu i odsustvu radi nege deteta, nepoštovanje odredaba Zakona o radu koje se odnose na radno vreme i prekovremeni rad, kao i na nepoštovanje odredaba Zakona o radu prilikom davanja otkaza.
Ukoliko su vaša radna prava ugrožena narodnim poslanicima se možete obratiti popunjavanjem odgovarajućeg obrasca koji se nalazi na njihovom profilu na portalu Narodne skupštine Republike Srbije.
Narodnim poslanicima možete obratiti i preko portala Otvoreni parlament.
Dovoljno je da se registrujete svojim i mejlom i da potom ukažete narodnim poslanicima na probleme čije rešavanje zahteva zakonske promene.
Izvor: krusevacpress.com
