Savremeni medijski pejzaž je neprekidno polje bitke za našu pažnju. Sveprisutni digitalni mediji predstavljaju izvor velikog broja informacija, a sposobnost da se one pravilno filtriraju, analiziraju i razumeju postaje ključna veština. Medijska pismenost više nije samo pojam – ona je nužnost. U svetu gde veštačka inteligencija (AI) igra centralnu ulogu u distribuciji i transformaciji informacionog prostora, izazovi sa kojima se suočavamo su složeniji nego ikada. Ova nova vrsta pismenosti zahteva razvijanje veština kritičkog razmišljanja, analitičkog pristupa i evaluacije izvora informacija. Ona postaje neophodan štit u borbi protiv dezinformacija, lažnih vesti, i manipulacije javnim mnjenjem.
Medijska pismenost i savremeni izazovi
Medijska pismenost nije nova ideja. Tradicionalno, ona uključuje razumevanje medijskih poruka, prepoznavanje perspektive i pristrasnosti, kao i sposobnost stvaranja sopstvenog sadržaja. Međutim, u digitalnom dobu, medijska pismenost zahteva i razumevanje algoritama, identifikaciju pouzdanih izvora i odbranu od manipulativnog sadržaja. Izazov leži u tome što su granice između autentičnih i lažnih informacija sve teže za uočavanje. Zbog toga kritički pristup medijskim sadržajima postaje temeljna komponenta obrazovanja.
AI i njen uticaj na informaciono okruženje
AI dramatično menja način na koji pristupamo informacijama. Algoritmi oblikuju naše pretrage, vesti koje čitamo, pa čak i sadržaj koji nam se prikazuje na društvenim mrežama. Oni su sposobni da analiziraju naše ponašanje i prilagode informacije na način koji će najviše biti u skladu sa našim interesovanjima i prethodnim ponašanjem na internetu. Ova personalizacija, iako korisna, može stvoriti tzv. ‘eho komore’ gde se suočavamo samo sa informacijama koje potvrđuju naše postojeće stavove, ograničavajući našu izloženost različitim perspektivama.
SEO kao alat za distribuciju i isticanje informacija
SEO (Search Engine Optimization) je proces optimizacije online sadržaja da bi se obezbedilo visoko rangiranje na pretraživačima. AI pomaže u optimizaciji sadržaja tako što predviđa koje ključne reči i teme će najverovatnije privući ciljanu publiku. Iako se često misli da je to samo sredstvo za povećanje vidljivosti i privlačenje posete na web stranicama, SEO može imati dubok uticaj na informaciono okruženje. AI, takođe, ima sposobnost da oblikuje narative i potencira određene informacije u odnosu na druge. Time se kontekst i značenje mogu promeniti ili izgubiti. Korišćenjem ključnih reči i fraza, SEO stručnjaci mogu pomoći u tome da se određeni medijski sadržaji istaknu ili zanemare. Što direktno utiče na to koje informacije će korisnici interneta smatrati relevantnim ili pouzdanim.
Realni primeri i implikacije
Pogledajmo primer lažnih vesti koje se tiču političkih događaja ili zdravstvenih informacija. Manipulacija podacima i širenje lažnih vesti mogu imati stvarne i ozbiljne posledice. Dovoljno je samo setiti se vesti iz perioda pandemije Covid-a. Medijska borba za publiku imala je svoj danak i u broju vakcinisanih, dakle, i u kontroli širenja zaraze. AI može biti iskorišćen kako u svrhu stvaranja sofisticiranih lažnih vesti, tako i za njihovo identifikovanje i borbu protiv njih. AI alati za prepoznavanje lažnih vesti, kao što su oni koje razvijaju velike tehnološke kompanije, koriste mašinsko učenje da skeniraju sadržaj i ocene njegovu tačnost.
Jedan od poznatih primera korišćenja veštačke inteligencije za kreiranje lažnih informacija je deepfake tehnologija. Deepfake tehnologija koristi duboko učenje (deep learning) algoritama kako bi se generisali lažni video snimci. Takvi video snimci izgledaju vrlo autentično, ali su u stvarnosti manipulisani.
Među mnogima, jedan od istaknutih primera je slučaj u kojem su deepfake video snimci korišćeni za manipulaciju političkim događajima i izborima. Na primer, može se stvoriti lažni video snimak političara koji izgleda kao da izgovara nešto što nikada nije rekao. To može dovesti do širenja dezinformacija i stvaranja konfuzije u javnosti.
Deepfake snimke danas može da kreira svako sa osnovnim poznavanjem Interneta. Jednostavno posetite lokacije Hoodem , Speechify, ili Deepfakes web, ili bilo koju drugu od mnogo dostupnih. Za samo nekoliko minuta, i bez velikog znanja o tehnologiji, možete dobiti video koji sadrži ono što vi želite. Na internetu, posebno na društvenim mrežama, već postoji veliki broj takvih snimaka. Jedan deo njih je zabavnog karaktera i bezopasan, ali postoji i onaj drugi deo koji može biti manipulativnog karaktera.
Ovi video snimci su često izuzetno ubedljivi i teški za identifikaciju kao lažni. To predstavlja ozbiljan izazov za borbu protiv dezinformacija na internetu. Ovaj primer jasno pokazuje kako AI tehnologija može biti zloupotrebljena radi širenja lažnih informacija i manipulacije javnim mnjenjem.
Izgradnja kritičkog stava: odbrana od „informativnog šuma“
Da bismo se odbranili od tzv. „informativnog šuma“ koji dolazi uz AI, moramo dodatno uložiti u obrazovanje o medijskoj pismenosti. Škole, univerziteti i obrazovne platforme treba da prošire svoje kurikulume kako bi uključili lekcije o razumevanju algoritama, prepoznavanju lažnih vesti i razvijanju kritičkog mišljenja.
Navigacija u eri AI
U konačnici, esencijalno je da razvijemo veštine koje će nam omogućiti navigaciju kroz složeno informaciono okruženje. To uključuje kontinuiranu edukaciju o tome kako se AI koristi u medijskoj produkciji, kao i podizanje svesti o značaju medijske pismenosti među građanima. Sa kritičkim pristupom i razumevanjem, možemo se boriti protiv dezinformacija i učestvovati u stvaranju informacionog prostora koji je transparentan, pouzdan i pravičan.
