Kruševljanin Negovan Lukić je pre 18 godina otišao u Ameriku na studentsku razmenu, a danas je vlasnik ugledne kompanije za uređenje enterijera.
„Igrom slučaja, bez detaljnog planiranja i namere da se zauvek preselim, došao sam na razmenu studenata 2002. godine u SAD. Ljudi koje sam upoznao su mi ponudili pomoć oko sredjivanja radne vize na odredjeno vreme. Prihvatio sam ponudu misleći da ću posle par godina iskustva u Americi i odredjene uštedjevine na računu moći da se vratim i završim Gradjevinski fakultet na kojem mi je ostalo sedam nepoloženih ispita„, govori o svom odlasku u Ameriku Negovan Lukić.
„Posao kojim sam počeo da se bavim nije bio u gradjevinskoj struci već u oblasti mašinstva. Održavanje mašinskog postrojenja i vodjenje pogona za operaciju stambene višespratnice od 480 stanova je u početku bilo zastrašujuće ali sam ubrzo naučio bezbedno rukovanje celog mašinskog postrojenja i elektronskim sistemima.
Da bih dobio dozvolu države Merilend za vodjenje ovakvog pogona morao sam da odslušam šest semestra predavanja, radim na takvom pogonu pod nadzorom inženjera koji već ima istu dozvolu u periodu od pet godina i, kasnije, polažem državni ispit. Zbog ozbiljnosti posla za koji se izdaje ta dozvola, jer se ista koristi i za održavanje celog mašinskog dela bilo kakvog plovila bez razlike na veličinu mašinskog prostora i vrste opreme, “Stationary Engineer Class 1” se u Merilendu prihvata kao master sa Mašinskog fakulteta„, pojašnjava svoj start u Americi Negovan.
Vrlo brzo je odlučio da izađe iz korporativne strukture i pokrene sopstveni biznis.
„Otvorio sam gradjevinsku kompaniju koja se bavi izgradnjom i renoviranjem enterijera stambenih i komercijalnih prostora. U jednom momentu kompanija je imala 10 zaposlenih radnika, 95% njih su bili srpske nacionalnosti, a ja sam shvatio da mi privatni sektor više odgovara od korporativnog tako da sam do danas zaposlen u svojoj kompaniji.
Vodeći sopstveni biznis upoznao sam i druge vlasnike kompanija od kojih su mnogi ljudi iz Srbije a nekolicina njih i iz Kruševca. U ovom delu SAD, Vašington i okolina koja se sastoji od dela Virdžinije i Merilenda, Srbi su otvorili kompanije koje se bave raznolikim delatnostima – gradjevinske firme, restorani, internet zaštita i povezivanje elektronskih mreža, izgradnja i održavanje privatnih i komercijalnih bazena, usluge selidbe, agenti nekretnina, komercijalni transport robe, vodoinstalaterske kompanije, ugradnja i servis klima uredjaja, automehaničari, taksi kompanije …Većina ovih firmi uspešno posluje. Neke su u domenu malih biznisa a neke posluju sa milionskim protokom i upošljavaju i do 130 radnika„, priča o saradnji sa sunarodnicima Negovan Lukić.
Najčešći oblik druženja srpske dijaspore u Vašingtonu su skupovi u okviru Srpske pravoslavne crkve ili skupovi organizovani od strane vlasnika firmi koji bi proslavljali godišnjice ili neke druge značajne trenutke vezane za kompaniju.
Posle inicijalnog upoznavanja i razmene biznis i ličnih kontakata, biznismeni srpske nacionalnosti bi kasnije upućivali potencijalne mušterije jedni na druge i na taj način se pomagali međusobno.
„Mogu reći da sam zaista prijatno iznenadjen brojem i načinom na koji upućujemo potencijalne klijente jedni drugima.
Poslovna saradnja sa poznanicima iz Kruševca praktično ne postoji a razlog je, uglavnom, vrsta biznisa kojima se ljudi bave u Americi. Najčešće su to različite vrste usluga gde ne postoji način da nađete saradnika iz Srbije. Jedini sektor gde se, s vremena na vreme, ljudi iz Srbije povežu sa biznismenima u Americi su elektronski mediji, internet zaštita, izgradnja web stranica i slično.
Za razliku od poslovnih kontakta i konekcije sa ljudima iz Srbije, privatni kontakti su na sasvim dugom nivou. Facebook, Skype, Viber, What’s up i slične aplikacije su postale primarni način komunikacije. Ljudi su definitivno povezani na privatnom nivou i sa prijateljima, rodbinom, profesorima sa fakulteta i bivšim kolegama„, zaključuje Negovan Lukić, sada žitelj Rokvila u američkoj saveznoj državi Merilend.
