maloletnici

MALOLETNICI U RALJAMA MEDIJA: Senzacionalizam pre činjenica

Maloletnici su jedna od najugroženijih grupa o kojima se izveštava u medijima.

Mediji u Srbiji retko izveštavaju o deci, a kada to čine najčešće su to prilozi sa negativnom konotacijom i izraženim  senzacionalizmom, ocenjuju stručnjaci.

Neuporedivo je veća šansa da dete dospe u medije ako je direktno ili indirektno akter tuče, saobraćajne ili neke druge nesreće ili zlostavljanja, nego ako je postiglo neke zapažene rezultate u školi, na takmičenju ili inicirao pozitivne akcije ili promene u društvu. Mediji na taj način deci šalju izrazito negativnu poruku da su incidenti za medije i društvo bitniji od uspeha”, ističe Marko Nedeljković, Predsednik Centra za profesionalizaciju medija i medijsku pismenost.

Mediji često ne poštuju pravo na privatnost maloletnika
Mediji često ne poštuju pravo na privatnost maloletnika

Brojni su primeri povrede prava maloletnih osoba prilikom medijskog izveštavanja. Među najozbiljnijima je povreda prava na privatnost. U medijskim prilozima često se stavlja crna traka preko očiju maloletnika iako se na taj način ne štiti identitet.

Objavljuju se i nedovoljno zamućene fotografije lica, preuzimaju i dele fotografije sa društvenih mreža bez dozvole i zaštite identiteta, snimaju i fotografišu maloletnici  na ulici, u sudnicama, bolnicama i na drugim mestima bez dozvole i adekvatne zaštite njihove privatnosti. Često je i otkrivanje identiteta deteta kroz informacije koje mediji objave, a koje omogućavaju prepoznavanje, iako ne sadrže direktne podatke poput imena ili fotografije, kao što je objavljivanje mesta ili zgrade gde maloletna osoba živi, škole i razreda koje pohađa i slično“, objašnjava Teodora Koledin iz Novosadske novinarske škole.

Veliki problem je i kršenje pretpostavke nevinosti koji je, naročito, bio izražen nakon tragičnih događaja od 3. maja prošle godine.

Nakon 3. maja, mediji su istovremeno kršili dva načela – pretpostavku nevinosti i pravo na privatnost maloletnika.  Obelodanjen je identitet maloletnog osumnjičenog (ime, prezime, godine, fotografija) kao i informacije iz privatnog života (profesije majke i oca, detalji o porodičnim odnosima,…). Spekulisalo se o njegovom mentalnom zdravlju i mnogi mediji su izvlačili zaključke o krivici pre nego što je pravosudni proces i započeo“, dodaje Teodora Koledin.

Izvor: KruševacPRESS