BEOGRAD – Iako je poslednjih godina u žiži interesovanja evropske javnosti migracioni talas koji potiče sa Bliskog Istoka i Afrike, postoji još jedna paralelna migracija, iz regiona Zapadnog Balkana, koja se odvija relativno tiho. Reč je o fenomenu poznatom kao „odliv mozgova“ koji neprekidno traje još od devedesetih godina i kojem se ne vidi kraja.
U nedavno objavljenoj studiji o ovoj temi koju je sproveo Galup, države Zapadnog Balkana su bile najlošije rangirane u Evropi. Studija, sprovedena između 2015. i 2017. godine na uzorku od pola miliona ljudi iz 152 države sveta, pokazuje da 42% stanovništva Kosova želi da emigrira, što je najgori rezultat u Evropi i treći u svetu. U Bosni i Herzegovini i Albaniji, 32% ljudi želi da ode. Ove države su praćene Makedonijom, sa 30%, i Srbijom, sa 25%. Iznenađujuće, Crna Gora ima pozitivan skor, sa mogućnošću da 25% mlade i obrazovane radne snage primi iz inostranstva.
Problem odliva mozgova i, uopšteno, odlaska mladih je problem koji je počeo poslednjih godina sve više da se javlja u javnoj debati. Tako na primer, na skupu „Zapadni Balkan u 2030. – vizije, želje i realnosti“ koji je održan u Beogradu septembra ove godine i na kojem su učestvovali brojni lokalni i regionalni privrednici i političari, kao jedan od glavnih problema prepoznat upravo odliv mozgova i odlazak kvalifikovane radne snage, te je ukazana i potreba da se taj proces zaustavi. Takođe, prepoznato je da Zapadni Balkan može za 12 godina da bude prostor bez granica, što bi stvorilo do 250 hiljada novih radnih mesta, i da bi se u zaustavljanje ovog procesa moglo uložiti desetine milijardi evra.
U međuvremenu – „egzodus“ se nastavlja. Tako na primer, u istraživanju iz 2018. godine u koje je sprovelo Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Vlade Srbije, kabinet Ministra bez portfelja zaduženog za demografsku i populacionu politiku i Republički zavod za statistiku i u učestvovalo 11.013 studenata pokazalo je da četvrtina njih želi da nastavi svoje školovanje u inostranstvu, a od toga dve trećine žele da nastave tamo žive, jer vide bolju perspektivu.
Ni u drugim zemljama nije ništa bolje. Postoji procena da je samo u periodu 1995-2000. godine broj naučnika i istraživača u Makedoniji smanjen za 70% procenata, a studija iz 2006. godine je pokazala da većina mladih ljudi razmišlja trajno da napusti zemlju.
Autorka predloga javne politike „The Way Back: Brain Drain and Prosperity in the Western Balkans“ i izvršna direktorka Popularija, Alida Vračić, navodi da je oko polovina stanovništva Bosne i Hercegovine izjavila da je spremna da radi u inostranstvu – što je najveći procenat u Evropi, a slična je situacija u Albaniji i Kosovu gde postoji rapidni rast emigracije na Zapad.
„Nije samo do nezaposlenosti“
Iako se čini da mladi ljudi prosto migriraju u druge zemlje isključivo zbog nezaposlenosti, niskih plata ili na primer korupcije, Adnan Ćerimagić, analitičar Evropske inicijative za stabilnost, ističe da postoji čitav niz drugih razloga.
„Ono što je važno reći kada govorimo o migracijama sa Zapadnog Balkana jeste da je reč o legalnoj migraciji. Devedesetih smo na Balkanu imali izbeglice i tražioce azila, a danas ljudi odlaze da bi studirali, radili ili se povezali sa porodicama.“, ističe Ćerimagić.
S njim se slaže i Alida Vračić. „Faktori koji u prvi plan dolaze su ekonomski odnosno nemogućnost pronalaženja zaposlenja u prvom redu, ali se u skoro istoj meri pojavljuju i oni koji su praćeni dugotrajnim nezadovoljstvom i osećajem da se željene promene dešavaju sporo ili nikako“, navodi ona.
Ona smatra da postoje i ljudi koji su materijalno situirani, čak i profesionalno zadovoljni, ali da gušenje ili sputavanje slobode za njih predstavljaju problem. „Ljudi prosto ne žele da žive u tom okruženju, stoga i ne čudi što napuštaju svoje zemlje.“, dodaje ona.
„Ulazak u Evropsku uniju će samo povećati trend odlaska“
Oba sagovornika se slažu da se ne može očekivati da se trend odlaska smanji ulaskom u Evropsku uniju, već da se može očekivati čak i njegovo povećanje, i navode primer Hrvatske koja je postala članica EU 2013. godine. U ovoj državi je broj nezaposlenih od sredine 2015. do sredine 2016. pao za 95 hiljada ljudi, ali je broj zaposlenih porastao za samo 14 hiljada ljudi što znači da je Hrvatsku napustilo čak 80 hiljada ljudi.
„Na primeru susedne Hrvatske, vidimo da se upravo sa ulaskom u EU desio finalni okidač kada su ljudi u velikom broju počeli odlaziti iz zemlje, što samo potvrđuje da samo članstvo neće nikoga zadržati. Ukoliko nedostaje pravna država, mogućnosti za ljude da napreduju, ako nema dovoljno sloboda izražavanja i potencijala za kreativnost, članstvo u Evropskoj uniji ne znači mnogo.“, kaže Vračić.
Ona misli da će, ukoliko se nastavi kao i do sada, bez ulaganja u inovacije, nauku i istraživanje, region biti zauvek zarobljen u drugoj kategoriji radnika odnosno „onih koji prosto popunjavaju (neka i nečija) radna mesta“.
Ćerimagić je takođe mišljenja da će se ovaj trend dešavati u svim društvima Zapadnog Balkana dokle god se ne reše ekonomski izazovi regiona i dok god se ne javi neka „jaka vizija društva“ u kojoj su građani spremni da investiraju.
„Ako uzmemo nekog Estonca koji ode da živi, recimo, u Švedsku, on ima potpuno drugu perspektivu od Bosanca ili Srbina koji odu sa Balkana. Kada on pogleda u Estoniju sa onim iskustvom koji je stekao, on može da pomisli da bi se možda vratio, da će možda hteti prenet znanje koje je stekao u Švedskoj, da će možda povezati firme iz Švedske sa firmama u Estoniji. Kod nas su primeri ljudi koji su se vratili da bi pokrenuli svoj biznis ovde jako mali“, ističe Ćerimagić i dodaje da je, pored bolje poslovne klime, potrebna i bolja povezanost naših ekonomija.
Posledice odlaska su višestruke
Posledica odliva mozgova je višestruka, a siromašne države ispaštaju mnogo više nego što je to očigledno, jer dolazi do paralelnog investiranja u kadrove koji će otići.
Lekarska komora Federacije BiH je saopštila da je 2016. godine oko 300 visokokvalifikovanih lekara otišlo iz zemlje. Po mišljenju Alide Vračić, ovaj broj bi mogao biti i veći, jer neki lekari odlaze iz zemlje odmah po završetku medicinskog obrazovanja i tako ne budu ubeleženi u zvaničnoj statistici.
„Pojedini mediji u Bosni i Hercegovini su izračunali da obrazovanje jednog lekara košta oko 150.000 evra, što ukazuje da se godišnje troši vise od 50 miliona EUR na obrazovanje zdravstvenih radnika koji odlaze iz zemlje, i urušava se čitav sektor. Slična situacija je i u ostatku regiona, u sektorima nauke, prosvete i slično“, dodaje ona.
Pored problema nedostatka kadrova koji se javlja u skoro svim sektorima, pokrivanje penzionog fonda takođe može biti ugroženo, jer, kao i u Evropskoj uniji, i na Zapadnom Balkanu sledi nepovoljan starosni trend. „Danas imate oko četiri čoveka u radnoj dobi za svakog potencijalnog penzionera a do 2050. verovatno će biti samo dva“, tvrdi Vračić.
Adnan Ćerimagić s druge strane smatra da pored negativnih posledica, odlazak ne mora značiti nužno i negativne posledice. „U mnogim firmama povećavaju plate svojim radnicima sa nadom da će ih na taj način zadržati što je za radnike dobro. Druga pozitivna stvar bila bi pokretanje javne debate o tome kako mi sami sobom vladamo odnosno kako uređujemo naše društvo,“ kaže Ćerimagić i dodaje da se „ne sme dići ruke od svega, već moramo tražiti instrumente da se borimo protiv toga.“
Previše praznih priča, a premalo konkretnih mera
Prošle nedelje, Nemačka je usvojila Zakon o imigraciji obrazovane radne snage, sa ciljem privlačenja radnika koje poslodavci od sada mogu lakše da zaposle i ako dolaze iz zemalja van EU. Zakon je upalio alarme među regionalnim kreatorima politika zbog straha da bi mogao dovesti do još većeg iseljavanja. Na primer, Zoran Đorđević, Ministar za rad i zapošljavanje u Vladi Srbije, najavio je da će ministarstvo početkom januara 2019. formirati tim koji će predlaganjem adekvatnih mera pomagati Vladi da se izbori sa problemom odliva mozgova.
Međutim, oba sagovornika smatraju da mere koje se sprovode kako bi se države regiona borile sa ovim problemom svode samo na prazne priče i obećanja.
Ćerimagić kaže da će na pitanje da li ne žele da mladi odu većina regionalnih političara odgovoriti pozitivno. „Problem je što se debata ne vodi na principijelnom nivou. Da bi se bi se to promenilo, mi moramo da debatu spustimo na problem kvaliteta obrazovanja,“ ističe Ćerimagić.
On je mišljenja da se obrazovanje koje se daje mora da bude praktično primenjivo. Potrebno je prikupiti i sagledati podatke na osnovu kojih se može kreirati kvalitetna javna politika.
Alida Vračić smatra da javna diskusija skoro uopšte i ne postoji, a mere koje se predlože obično nisu ni smislene, niti se mogu sprovesti.
„Sporadično se tu i tamo pomene pitanje odlaska ljudi, ali bez konteksta, suštine i vrlo se često to pitanje raspravlja samo na emocionalan način, što je pogrešno. Iako smo usvojili gomilu pravno obavezujućih dokumenata, izradili razne strategije i osnovali institucije, naći ćete vrlo malo analize kakve koristi smo do sada imali od emigracija, kako se emigracije mogu preokrenuti u našu korist i šta je potrebno da se to desi,“ objašnjava Vračić.
Ona, poput Ćerimagića, smatra da su podaci jako bitni kada se planiraju ove mere. Mora se saznati ko dolazi i odlazi i u kom periodu, sa kojim veštinama i kvalifikacijama, koje su mogućnosti da se vrati. Nijedno ozbiljno društvo ne može napraviti kredibilnu projekciju razvoja u narednom periodu, te je neophodno napraviti seriju izmena u prikupljanju podataka, uvođenjem administrativnih popisa i stalnih istraživanja kako bi se saznalo šta se zaista dešava, zaključuje Vračić.
Piše: Vukašin Živković
Tekst i fotografija kompletno preuzeti sa
https://europeanwesternbalkans.rs/odliv-mozgova-najbitnije-migrantsko-pitanje-zapadnog-balkana/
