Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK i Udruženje građana ZenicaBlog realizuju projekat “Pisma prijateljstva”.
Draga moja,
Ne sećam se kada sam poslednji put napisala pismo. U ovoj eri modernih „sokoćala“ ili gedžeta, kako ti više drago, sve se svelo na brze, kratke, često nerazumljive poruke. Srećom, malo sam raščistila gužvu i na poslu i u privatnom životu pa imam vremena da se posvetim pisaniju i podsetim na stare dane.
Prošli put kada smo se čule obećala sam ti da ću ti napisati nekoliko rečenica o tome kako se moja ekipa i ja zabavljamo u Kruševcu.
Kruševac ti je, ako nisi znala, Grad glumaca. Neko je izračunao da je odavde poteklo više od 50 značajnih glumaca. Tvoji roditelji se sigurno sećaju fenomenalnih komičara kakvi su bili Čkalja, Radmila Savićević – Majka Vuka, Đuza, Taško Načić… Za njih su znali svi, ono što se kaže, „od Vardara pa do Triglava“.
Tu je i sada već srednja generacija glumaca od kojih si gledala Vojina Ćetkovića, Sergeja i Baneta Trifunovića, Natašu Marković i mnoge druge. Nema serije ili filma snimljenih u Srbiji, a da u njima ne igra neki „čarapan“.
Moj brat kaže da smo „fabrika glumaca“, jer imamo festivale osnovnih i srednjih škola, amaterske grupe, nekoliko škola glume. I ja sam, kao klinka, nešto malo glumila, više glumatala, ali nisam bila neki talenat.
Ni pozorište nam nije loše. Imaju dobre predstave, posebno su im poslednjih godina fine dečje predstave. Moguće je i da si ih i gledala jer često gostuju u Bosni i Hercegovini. Mislim da su bili i u Zenici pre par godina.
Što se muzike tiče, tu smo nešto malo slabiji. Nije da nemamo dobre muzičare, ali nisu ni blizu tako poznati kao glumci. Najdalje se probila Sanja Vučić. Ima sjajan glas, može da peva sve, „od Silvane do Nirvane“. Bila je u dobroj grupi, zovu se ZAA, onda predstavljala Srbiju na „Evroviziji“ pre dve godine i sada je solo.
Ima zanimljivih bendova ovde. Evo, brat mi nabraja „Crveni karton“, „Ludwig Ludwig“, „Radiofoniks“, ZAA, „Treća smena“… I kaže mi da te obavezno pitam da li poznaješ nekoga iz „Dubioza kolektiva“. On je bolje upućen u to, dok ja ponekad izađem na mesta gde se okupljaju rokeri. Kada dođeš kod mene otići ćemo u par takvih lokala pošto znam da voliš dobru rok muziku. Ima nekoliko baš zanimljivih kafića sa živom svirkom i verujem da će ti se svideti. A nije ni skupo. Super za klince koji imaju para za jedno piće za čitavo veče.
Naravno, ima i ovde mesta gde se slušaju „Zvezde Granda“, ali nisam ekspert za takvu vrstu muzike, niti mi pasuju likovi koji se na to lože, pa izbegavam takve lokale.
Malo mi smeta što nema više pravih, velikih koncerata. Prošle godine su u nekoliko dana nagurali Zdravka Čolića i „Van Goga“. Jeste bilo super, a uz to i džaba, ali posle toga ništa.
Ranije su imali običaj da u centru grada organizuju koncerte na Novu godinu. Znaš ono, narodnjaci, kuvana rakija i vino, smrzavanje dok ti kreteni bacaju petarde pod noge… U poslednje dve godine su odustali od toga.
Srećna okolnost je da u okolini Kruševca ima nekoliko festivala, posebno tokom leta. Niš je na 90 kilometra, a ima „Nišvil“, Vrnjačka Banja ima karneval sa puno zanimljivih programa a nisu daleko ni Kragujevac ni Zaječar. Kada ima neki dobar koncert organizujemo se nas nekoliko, podelimo troškove za benzin i idemo da se zabavimo. Jeste da se potroši nešto para, ali vredi.
Što bi moj stari rekao „Ćero, kultura ti je ono što se nekada zvalo društvena nadgradnja. Ako je osnova dobra onda je i nadgradnja. Problem je u tome što je nama osnova vrlo klimava“. Sto posto je u pravu.
Priča kako su nekada, dok je on bio omladinac, imali „Svečanosti slobode“. To se održavala u otvorenom amfiteatru u Spomen parku Slobodište. Koncerti, baletske i pozorišne predstave, folklori. Dolazilo po 10, 20 hiljada ljudi da se „kulturno uzdiže“. Mogu zamisliti kako su tetke i strinke sa sela sa pažnjom pratile baletske predstave i slušale rok-opere! No, svako vreme ima svoje.
To je sve od mene danas. Čujemo se uskoro.
Veliki pozdrav od tvoje prijateljice iz Kruševca!
