„Cilj projekta bio je obezbeđivanje slobodnog protoka tačnih informacija u šest lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu kroz istraživanja i analize, praćenje i jačanje kapaciteta lokalnih nezavisnih medija. Projekat je podrazumevao niz aktivnosti: istraživanje stavova lokalnih medija o kvalitetu komunikacije sa lokalnim samoupravama, istraživanje stavova građana Rasinskog okruga o informisanosti o radu lokalnih samouprava, istraživanje stavova lokalnih samouprava o transparentnosti rada, istraživanje stavova OCD kroz organizovanje debate kao i objavljivanje analitičkih tekstova o kvalitetu kanala komunikacije koje koriste lokalne samouprave“, istakao je Slaviša Milenković, menadžer projekta.
Anketa je urađena sa šest medija iz Rasinskog okruga, po dva iz Kruševca i Brusa i po jednim iz Trstenika i Varvarina.
„Većina medija nije zadovoljna saradnjom sa lokalnim vlastima jer smatra da je “selektivna, delimično transparentna i to samo kada njima odgovara”. Na pitanja novinara lokalni funkcioneri često ne žele da odgovaraju ili to čine u pisanoj formi, oduglovačeći sa odgovorima. Novinari su saglasni da su važne informacije o budžetu, kapitalnim investicijama i javnim nabavkama, uglavnom dostupne građanima na portalima lokalnih samouprava ali su često “skrivene” pa je teško doći do njih“, preneo je neke od rezultata projekta Milenković.
Istraživanje stavova građana obavljeno je popunjavanjem upitnika koji je imao 12 pitanja od strane 500 građana Rasinskog okruga. Analiza upitnika pokazala je da više od 40% odsto anketiranih tvrdi da se o radu lokalnih samouprava informiše iz lokalnih medija dok se 13% informiše preko društvenih mreža. 80% građana smatra da nije dovoljno informisano o radu lokalnih samouprava a čak 80,9% građana odgovorilo je da ne zna koliko odbornika ima lokalna skupština i ko su odbornici. Samo trećina anketiranih zna ko su lokalni funkcioneri i direktori javnih preduzeća.
„Kod lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu evidentan je nedostatak želje, volje i ideja kako da građane što više uključe u proces donošenja odluka. Uglavnom se oslanjaju na uobičajene kanale komunikacije kao što su direktan kontakt sa građanima, izveštaji u lokalnim medijima i objave na zvaničnim internet prezentacijama uz striktno držanje birokratske procedure. Jedan od najvećihproblema, kada je reč o donošenju važnih odluka i dokumenata, je nedovoljno učešće građana i organizacija civilnog društva u procesu planiranja i donošenja odluka organa lokalne samouprave“, potenciraju u CINK-u.
Od šest lokalnih samouprava u anketiranju su učestvovale četiri. Aleksandrovac i Trstenik nisu odgovorili na zahteve CINK-a.
Debata organizacija civilnog društva pokazala je da civilni sektor nije zadovoljan saradnjom sa lokalnim vlastima. Predstavnici lokalnih vlasti zaduženi za ovu oblast delovanja lojalni su, na prvom mestu, svojim nadređenima a tek onda građanima. Nekim organizacijama civilnog društva otežan je pristup do lokalnih medija bliskih vlastima a često nisu u stanju da organizuju razne događaje zbog ometanja od strane vlasti.
„Posebna pažnja posvećena je analizi kanala komunikacije koje koriste lokalne samouprave – web prezentacijama, društvenim mrežama i drugim kanalima. Sve lokalne samouprave imaju svoje veb prezentacije ali su one različitog kvaliteta i ne poštuju u potpunosti smernice koje je dalo resorno ministarstvo. Prezentacije, najčešće, imaju tražene elemente ali do informacija se teško dolazi jer su “skrivene”. Najaktivnije na društvenim mrežama su dve najmanje opštine, Ćićevac i Varvarin, dok je, recimo, Kruševac potpuno neaktivan. Trstenik ima jako dobru Fejsbuk stranicu ali je na drugim društvenim mrežama neaktivan“, zaključuje Milenković.
On je podsetio i da su lokalne samouprave iz našeg okruga loše ocenjene u LEI indeksu (https://lei.rs/mapa) koji radi NALED. Varvarin i Brus su svrstani u niže razvijene lokalne samouprave, Ćićevac i Trstenik u srednje razvijene dok Kruševac i Aleksandrovac nisu ni dostavili podatke.
Izvor: krusevacpress.com
