Šerenting (engl. sharenting) je naziv za praksu roditelja da na internetu dele informacije (priče i fotografije) o sebi i svojoj deci. Kako je Internet sve prisutniji, tako je i ova praksa sve je prisutnija. Ovo važi svuda u svetu, a sve češće i kod nas. Više nije retkost da mame na lične Fejsbuk ili Instagram profile postavljaju fotografije svog novorođenčeta. Ili da na ličnim blogovima o roditeljstvu (kojih ima sve više i sve su popularniji) objavljuju lična iskustva u vezi sa odgajanjem deteta, ali i fotografije svog deteta.
Popularnost ovakve prakse raste, ali o tome imaju šta da kažu i stručnjaci za dečji razvoj i borci za dečja prava. Prema jednom istraživanju iz 2010. godine, oko 92% dvogodišnjaka u SAD-u već ima neku vrstu veb prisustva! Ali, stručnjaci ističu važnost očuvanja privatnosti. Tako se u jednom trenutku postavilo pitanje da li na ovaj način roditelji, i pored dobrih namera, ugrožavaju jedno od osnovnih prava deteta – pravo na privatnost i zaštitu ličnih podataka. Kao zanimljivost, novi francuski zakon omogućava deci da, kada odrastu, tuže svoje roditelje za kršenje ovog prava.
Prilikom deljenja ličnih informacija o deci na Internetu ili u drugom javnom prostoru, roditelji treba da shvate nekoliko važnih stvari. Oni na ovaj način ugrožavaju bezbednost dece. Izlažu ih brojnim rizicima, npr. da fotografije dece završe u rukama pedofila, kradljivaca identiteta ili kriminalaca. Takođe, roditelji oblikuju digitalni identitet dece mnogo pre nego što su deca stekla mogućnost da postanu vlasnici ličnih profila i samostalno donose odluke.
Na drugoj strani, neophodno je uvažiti i roditeljsku potrebu i pravo na slobodno izražavanje. Iz tih razloga stručna lica preporučuju roditeljima da, pre nego što podele bilo kakve informacije o detetu, prvo dobro procene šta je veće: potencijalna šteta ili korist od takvog ponašanja. Trebalo bi da roditelji svoju decu vide kao autonomna bića. Kao bića koja imaju pravo, ne samo na zaštitu od fizičke povrede, već i na zaštitu od nematerijalnih povreda. Te povrede su posledica pozivanja drugih u detetov život bez prethodnog dobijanja informisanog pristanka.
Veliki je naglasak na praćenju aktivnosti vašeg deteta na mreži. Ali, i mnogi roditelji takođe moraju pažljivo da pogledaju šta objavljuju na Interetu. Važno pravilo za roditelje: ako sumnjate, nemojte postavljati poruke. Ili pitajte (stariju) decu za dozvolu pre nego što to učinite. U ovo digitalno doba opipljiva je stalna potreba za deljenjem, ali roditelji bi, u svakom slučaju, trebalo da pokušaju da se odupru porivu kada je reč o njihovoj deci.
Evo nekoliko preporuka za roditelje koji žele da koriste Internet na način koji će podsticati zdrav razvoj dece. Roditelji bi trebalo:
1. Da se upoznaju sa politikom privatnosti veb-sajtova i platformi na kojima dele informacije o deci. Neke od njih pružaju mogućnost izbora publike sa kojom će sadržaji biti deljeni, zatim, postavljanja lozinki i skrivanja sadržaja na internetu iz Guglovog algoritma za pretraživanje.
2. Da koriste mogućnost dobijanja obaveštenja kada se detetovo ime pojavi u rezultatima pretrage ili kada se informacije o detetu pojave u tuđoj objavi.
3. Da razmotre opciju anonimnog deljenja (bez otkrivanja svojih i imena dece). Kada je reč o deljenju fotografija na internetu, postoji više načina da se one podele tako da detetova privatnost ne bude ugrožena.
4. Da budu oprezni prilikom deljenja trenutne fizičke lokacije deteta.
5. Da daju detetu pravo na zabranu deljenja njegovih ličnih podataka (uključujući crteže, citate, razne izazove i distugnuća), da ga pitaju sa kim želi nešto da podeli. Već od četvrte godine deca imaju doživljaj vlastitog ja, u stanju su da grade prijateljstva, razmišljaju i upoređuju sebe sa drugima.
6. Da razmisle o tome kakve fotografije dece javno dele (deca bez odeće, u kupaćim kostimima i sl.). Prema izveštaju australijskog poverenika za bezbednost na internetu, skoro polovina fotografija objavljenih na veb-sajtovima pedofila prvobitno je naivno postavljena na roditeljske profile, blogove i veb-sajtove.
7. Da razmotre posledice šerentinga na detetovu sliku o sebi i opštu dobrobit (sada ili u budućnosti). Kada jednom objavimo informaciju na internetu, prestajemo da budemo njeni vlasnici, pa samim tim zauvek gubimo kontrolu nad onima koji će je u bilo kom trenutku nehotice ili namerno objaviti.
Kako za odrasle, tako i za decu, posedovanje odgovarajućih veština digitalne pismenosti predstavlja jedan od glavnih preduslova za bezbedno korišćenje interneta.
