Podaci Evropskog statističkog zavoda pokazuju da Srbiju mesečno napusti više od 4.000 ljudi, a godišnje 51.000, uglavnom mladih. To je, otprilike, jedna cela opština u Srbiji, navodi se u zajedničkom saopštenju četiri nevladine organizacije povodom Dana ljudskih prava 10. decembra.
U zajedničkom saopštenju tima Ujedinjenih nacija, Kancelarije Saveta Evrope, Misije OEBS-a i Delegacije Evropske unije u Srbiji navodi se da su nezaposlenost, rizik od siromaštva, položaj marginalizovanih grupa mladih, kao i stanje njihovog mentalnog zdravlja neki od osnovnih problema sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju.
„Na Dan ljudskih prava, ove godine posebnu pažnju obraćamo na mlade osobe koje se suočavaju sa brojnim izazovima u mnogim delovima sveta, pa i u Srbiji. Nezaposlenost, rizik od siromaštva, položaj marginalizovanih grupa mladih, kao i stanje njihovog mentalnog zdravlja su neki od osnovnih problema sa kojima se mladi u Srbiji suočavaju“, navodi se u saopštenju.
I pored toga što se u poslednjih nekoliko godina smanjuje stopa nezaposlenosti, kod mladih nezaposlenost ostaje visoka. Njihov nepovoljan položaj na tržištu rada ne napreduje i pored postojanja Nacionalne strategije za mlade i mera koje su u tu svrhu predviđene.
Statistika
„Kada je u pitanju mentalno zdravlje mladih, čak 45 odsto njih je izjavilo da je konstantno zabrinuto zbog nečega, a 28 odsto da im se dešava da često zaplaču. Čak više od polovine mladih navodi da je u protekle dve godine doživelo bar jedan stresni događaj. Više od jednog stresnog događaja iskusilo je 23 odsto đaka. Osećanje potpune bezvrednosti navodi čak 12 odsto učenika, dok 7 odsto učenika navodi da im se dešava da razmišljaju o prekidanju života“, navodi se u saopštenju.
Prema poslednjim dostupnim podacima o radnoj snazi, nezaposlenost mladih je dvostruko veća od opšte nezaposlenosti. Posebno zabrinjava činjenica da su mladi uzrasta od 18 do 30 godina u najvećem riziku da budu pogođeni i siromaštvom.
Položaj marginalizovanih grupa mladih, poput mladih Roma i Romkinja posebno je težak. Jer, u određenim propisima, kao u Zakonu o javnom zdravlju, nisu prepoznati na izričit način kao osetljiva grupa.
Zdravstvena zaštita, posebno u ruralnim područjima, nije jednako dostupna svim građanim, samim tim ni mladima iz ruralnih sredina. Mnogi mladi sa invaliditetom suočavaju se sa dodatnim preprekama u nastavku obrazovanja ili zapošljavanju na otvorenom tržištu rada navodi se u zajedničkom saopštenju.
