–Realizujemo treći krug dodele subvencija, a ono na šta smo posebno ponosni jeste činjenica da je upravo u ovom ciklusu dodeljen najveći iznos sredstava do sada – 15.194.656 dinara – rekla je prilikom uručivanja ugovora zamenica predsednika Opštine Marija Đokić,obrazlažući to  dobrom saradnjom opštine Brus sa Ministarstvom rudarstva i energetike, ali i odgovornim odnosom lokalne samouprave  u primeni  i sprovođenju ovog programa.

Reč  je o domaćinstvima koja su pravo ostvarili po konkursu za 2025.godinu, a visina subvencije se kreće od 50 do 90 odsto vrednosti investicije.

U kategoriji   „Socijalno ranjivi građani“ kod kojih  je učešće države 90 odsto vrednosti investicije, uručeno je 30 ugovora ukupne vrednosti  8.694.656 dinara. Osim energetski ugroženih kupaca (domaćinstva čiji član ima penziju do 27.711,33 dinara, status borca ili korisnik prava iz oblasti boračko-invalidske zaštite), pravo na ovu vrstu subvencije imaju  i  domaćinstva čiji  je član invalidno dete ili  invalid rada II i III kategorije invalidnosti.

Preostalih 13 rešenja iz kategorije ostalih građana uručeno  je  domaćinstvima kojima će pojedinačne mere  energetske efikasnosti biti subvencionisane sa 50, odnosno sa 65 odsto vrednosti investicije za pakete mera. Ukupna vrednost subvencija je 6,5 miliona dinara.

Novu priliku za unapredjenje energetske efikasnosti svojih domova sačekaće 23 podnosioca koji ovoga puta nisu ispunili uslove konkursa.

Kroz  Program energetske sanacije obezbedjuju se sredstva za subvencije građanima i to za pojedinačne mere energetske efikasnosti koje se subvencionišu sa maksimalno 50 odsto vrednosti investicije ili za pakete mera u kom slučaju subvencija može pokriti 65 odsto investicije.

Novina je da od 2024.godine, značajno veći iznos subvencija je namenjen socijalno najugroženijim građanima kojima  je iznos subvencije 90 odsto vrednosti energetske sanacije domaćinstva.

Cilj projekta je da se kroz zamenu stolarije, izolacija krova, termoizolaciju  i ugradnju toplotnih pumpi ili kotlova na gas te ugradnju solarnih panela utiče na podizanje svesti građana o značaju, prednostima i ekonomskoj opravdanosti energetske sanacije domaćinstva.

Planirano je da na ovaj način u Srbiji, do kraja 2027.godine, bude sanirano oko 50.000 domaćinstava.

Tekst i foto: N. Moskovljević Miletić

Izvor: KruševacPRESS

Članak Brus: Osam miliona dinara za toplije domove socijalno ugroženih građana se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Vesna je rodom iz Mladenovca, živi u selu Modrica, nadomak Kruševca. Njena primanja sastoje se od penzije pokojnog supruga i tuđe nege, koja nisu dovoljna za pristojan život. Želja joj je da ćerki pruži bolje uslove za život:

– Moja ćerka ima šest godina, rođena je sa Daunovim sindromom. Suprug mi je poginuo pre nekoliko godina, od tada se sama staram o njoj. Nisam u stanju da radim, zato što moja ćerka ne može da hoda i jede samostalno, ne ume da govori, briga o njoj traje celog dana.

Skromna primanja nisu dovoljna za pristojan život, objašnjava Vesna:

– Od primanja imam suprugovu penziju, a primam i tuđu negu, ali kada imate dete sa posebnim potrebama, to nije dovoljno. U kući u kojoj živim ima buđi, vlage, bubašvaba i miševa, od nameštaja i tehnike sve je staro. Mašina za veš mi ne radi, perem sve na ruke. Žao mi je što mi dete živi sa bubama i u takvim uslovima.

Ovoj porodici značila bi pomoć svake vrste:

– Račun za struju mi je oko 200 hiljada, nisam imala da plaćam. Mnogo para dajem na račune, kad dođe kraj meseca, ništa mi ne ostane. Ipak, prioritet mi je dete, da njoj pružim bolje uslove. Mene je sramota da tražim, nisam tako naučena, ali zarad deteta, molim sve ljude koji su u mogućnosti da pomognu. Značilo bi mi ako neko ima polovnu veš mašinu, hranu ili bilo šta što bi stvorilo bolje uslove za život. Ne želim luksuz, već samo osnovno.

Ova samohrana majka objašnjava i zašto je odustala od traženja pomoći nadležnih:

– Obraćala sam se institucijama, ali znate kako to ide. Jedni vas upućuju na druge i u krug, a moja ćerka ne može da ide autobusom, plaši se ljudi, smeta joj gužva. Ona, kao što rekoh, ne može da hoda, pa sve to bude naporno i neizvodljivo. Moram da zovem taksi, a on je takođe skup, tako da sam odustala.

Vesna povremeno prodaje garderobu na Fejsu,. Ipak, kako kaže, to nije siguran izvor prihoda:

– Povremeno, kada se nakupi, staru garderobu prodajem na Fejsu, tu se zaradi neki dinar više, ali ni to nije sigurno. Sve što radim, radim zbog deteta, moram da se borim za nju.

Vesni i Srni možete pomoći novčanom uplatom na broj računa:

205900103226095058, NLB banka

Izvor: KruševacPRESS

Članak Život na rubu egzistencije: Samohranoj majci iz Modrice potrebna pomoć se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Tokom učešća u ratu strah nestane, ali se posledice osete nakon mnogo godina. Upravo se to njemu dogodilo, A dogodilo se i to da Zoran danas jedva sastavlja kraj s krajem. Sticajem okolnosti nije ostvario ni status borca ni status ratnog vojnog invalida. Dodatno ga boli to što je 11 puta odbijen za tuđu negu i pomoć jer, kako smo saznali, ne ispunjava uslove. Rešenje, međutim, niko od nadležnih ne nudi.

– Živim vrlo teško, moja primanja od 25.000 dinara su dovoljna tek da pokrijem najosnovnije životne namirnice, nekada ni za to nema. Pijem dosta lekova i neke moram da plaćam. Jednom dnevno imam pravo na obrok u narodnoj kuhinji. Često legnem gladan. Najteže mi je palo učešće u ratu, tamo sam se nagledao svačega. Na moje oči raspadala se jedna velika država. Posledice rata počeo sam da osećam godinama nakon njegovog završetka, noću je najteže. Nekada ni lekovi ne pomažu. Spavam sa upaljenim svetlom – drhtavim glasom nam priča Zoran Grčić.

Živi sam, nije se ženio, decu nema. U istom dvorištu u selu Kapidžija, nedaleko od Kruševca, je njegov rođeni brat, koji ima svoju porodicu. Kad mu je teško, njemu se obrati, ali i on teško živi te je Zoran često prepušten sam sebi. Ovu zimu je nekako preživeo, drva je dobio od udruženja boraca.

Država kao da ga je zaboravila. Prošle godine, svi borci  koji su se prijavili, dobili su boračke spomenice. Dobio ju je i Zoran, na čemu je zahvalan, ali to nije promenilo njegov status. Kod njega smo zatekli prazan frižider, ne pamti kada je bio napunjen. Stolarija je dotrajala, laminat propao, izolacija loša, na kući nema dimnjaka.

Zoran, nažalost, u ovom trenutku nema status borca ni ratnog vojnog invalida.

U trenutku kada se promenio zakon 2021.godine, u vreme korone, mali broj učesnika u ratu je podneo potpunu dokumentaciju i ostvario ovaj status. Zoran to nije učinio i zato nema prava na beneficije koje ostvaruju borci. Kako su nam rekli iz udruženja boraca „Branitelji mira“, od ukupno 180.000 boraca, koliko se pretpostavlja da ih ima u Srbiji, svega 80-tak hiljada se prijavilo i ostvarilo status borca ili ratnog vojnog invalida. Iz pomenutog udruženja smo dobili informaciju da su Zoranu dali jednokratnu finansijsku pomoć u iznosu od 24.000 dinara te osam metara drva za ogrev.

U trenutku stupanja novog zakona na snagu, Zoran nije imao potrebnu hospitalizovanu dijagnozu svog lečenja. Zato je odbijen, odnosno nije ostvario status ratnog vojnog invalida.

Da nesreća nikada ne ide sama, potvrđuje činjenica da je Zoran čak 11 puta odbijen za tuđu negu i pomoć. Imajući u vidu da ima posttraumatski poremećaj i bolesti zbog kojih mora doživotno da uzima terapiju, nadao se da će moći da koristi tuđu negu i pomoć.

Kada je i jedanaesti put odbijen, uz obrazloženje da mu vid nije oštećen 100 odsto, odlučio je da se obrati medijima, nadajući se da će mu to pomoći.

U vezi sa tim, pitanja smo uputili PIO fondu, koji je u odgovorima naveo da, što se tiče pitanja u vezi sa brojem podnošenja zahteva za tuđu negu i pomoć, korisnik i osiguranik mogu neograničen broj puta podneti zahtev za tuđu negu i pomoć.

Što se tiče pitanja u vezi sa uslovima za ostvarivanje prava na tuđu negu i pomoć dobili smo birokratski odgovor da se sve radi u skladu sa zakonom i propisima, u koje se Zoran, očigledno, ne uklapa.  Ni mrvica dobre volje niti ideje, predloga, kako bi moglo da mu se pomogne.

I dok Zoran, ratni veteran, čeka milostinju od države, jer sa penzijom od 25.000 dinara ne može da preživi, dani još nekako prođu, ali su noći teške, neizdržive, jer mu se vraćaju slike užasa, kojima je svedočio. Jutra dočekuje bez odgovora i bilo kakve podrške i pomoći, da može makar jedan dan da proživi bez egzistencijalnog straha.

Tekst i foto: S.S.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Gladan veteran u mraku čeka milostinju države se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Iako postoje organizacije koje pružaju podršku, poput Osnovne organizacije gluvih i nagluvih, i dalje postoje velike prepreke u obezbeđivanju efikasnih usluga.

Ivana Filipović iz Organizacije gluvih i nagluvih naglašava da je broj zaposlenih u njenoj organizaciji minimalan u odnosu na velike potrebe što znatno utiče na rad organizacije.

„U našem udruženju imamo samo jednu zaposlenu osobu, a potrebe su ogromne. Trudimo se da pronađemo načine da renoviramo klubove i obezbedimo tumače, ali naš rad često prelazi granice onoga što bismo mogli da postignemo“, kaže Filipović. Dešava se, kako objašnjava, da ih u hitnim slučajevima pozove čak i policija, jer nemaju drugih tumača.

Organizacija gluvih i nagluvih u Kruševcu ima 130 aktivnih članova i članica a oko 180 osoba sa ovom vrstom invaliditeta koji koriste znakovni jezik za sporazumevanje. Okuplja članove iz čitavog Rasinskog okruga a postoji već 70 godina.

Da bi se obezbedile kvalitetne usluge izuzetno je značajna saradnja sa drugim organizacijama i institucijama u Kruševcu. Filipović se osvrnula na jedan konkretan slučaj kada su zahvaljujući toj saradnji uspeli da pomognu porodici koja nije morala da bude smeštena u dom. Ovaj proces trajao je dva meseca, a angažovanost članova udruženja bila je stalna i 24 časa dnevno.

Altruizam kao pokretačka snaga

„Svako od nas, uključujući sekretara, bio je dostupan 24 sata dnevno“, dodaje Filipović. Takođe, u situacijama kada im se pomoć traži u neobičnim okolnostima, poput poziva u tri sata ujutro od policije, članovi udruženja nesebično pomažu u prevodu ili asistenciji, nezavisno od okolnosti.

„To su trenuci koje ne možemo meriti novcem. Ne tražimo novac za to jer to je više od običnog posla – to je naš doprinos zajednici osoba sa invaliditetom“, ističe Filipović, naglašavajući posvećenost i altruizam koji pokreću rad organizacije.

Saradnja sa svim sektorima, kao i spremnost da se uvek pruži pomoć medijima, ključna su za Savez gluvih i nagluvih Kruševac. Filipović dodaje da njihova uloga u zajednici nije samo da budu tu za ljude kojima je potrebna pomoć, već i da maksimalno funkcionišu i pružaju sve što mogu.

 „Izazovi su svakodnevni, a svaki dan je drugačiji jer se brinemo o ljudima svih uzrasta – od dece od dve godine do odraslih osoba starijih od 90 godina“, zaključuje ona.

Slične izazove ima i Udruženje slepih i slabovidih. Sanja Nikolić, sekretarka udruženja, ističe: „Postoji zabluda da udruženja moraju da funkcionišu isključivo kao neprofitne organizacije, a to nije tačno. Organizacije mogu ostvarivati prihod, ali on mora biti uložen u razvoj programa i usluga, a ne za profit.“

Nikolić dodaje da organizacije često obavljaju administrativne zadatke poput pomaganja članovima da ostvare prava na lokalnom i nacionalnom nivou.

„Ove godine smo uveli novu radionicu koja članove uči osnovnim majstorskim veštinama – kako zakucati ekser, promeniti sijalicu, jer to mogu biti ključne veštine za samostalan život“, objašnjava Nikolić.

Manjak kadrova – glavni problem

Sekretarka organizacije slepih i slabovidih ističe da je ključni izazov sa kojim se suočavaju nedostatak ljudskih resursa, jer organizacija sa samo nekoliko zaposlenih pokušava da odgovori na potrebe svojih korisnika i realizuje desetine projekata. Poseban problem predstavlja potreba za pisanjem izveštaja i projekata koji padaju na leđa jednog ili nekoliko ljudi, što stvara preopterećenje.

Pored toga, organizacija se suočava i sa specifičnim izazovima koje nosi invaliditet članova. Mnogi od njih žive samostalno, ali imaju specifične potrebe koje otežavaju obavljanje osnovnih životnih aktivnosti, kao što su odlasci u sud ili opštinu. Upravo zbog toga, pomoć Saveza slepih postaje ključna kako bi obezbedili da članovi mogu da funkcionišu u svakodnevnom životu.

Uprkos svim izazovima, organizacija se i dalje oslanja na projekte koji omogućavaju dodatnu angažovanost osoblja i pružaju sigurno okruženje za članove koji se suočavaju sa mnogobrojnim teškoćama.

Nevena Lazarević, direktorka Centra za osobe sa invaliditetom u Kruševcu, osvrnula se na izazove sa kojima se suočavaju udruženja, naglašavajući važnost licenciranja usluga.

“U poslednje vreme često pričamo o različitim udruženjima, kao što su udruženja za osobe sa distrofijom, cerebralnu paralizu, gluve i nagluve, kao i slepe. Na žalost, u našem gradu udruženja se suočavaju s velikim izazovima, jer nisu u mogućnosti da licenciraju usluge. Iako smo gledali kako udruženja u drugim gradovima imaju 2-3 licencirane usluge, mi u Kruševcu nemamo sličan sistem. Udruženja bi trebalo da imaju mogućnost da se prijavljuju na konkurse i da razvijaju usluge koje bi omogućile veće pravo na izbor korisnicima, kao što su dnevni boravci,” objasnila je Lazarević.

Zakonodavne prepreke i potreba za fleksibilnijim uslugama

Lidija Milanović iz organizacije IDEAS naglašava potrebu za fleksibilnijim zakonodavstvom i uslugama koje bi bile bolje prilagođene individualnim potrebama korisnika.

„Ako osoba sa invaliditetom živi u ustanovi i želi da se bavi umetnošću, ne može jednostavno da koristi drugu uslugu, jer one nisu međusobno povezane. Potrebno je omogućiti fleksibilnost usluga i prilagođavanje individualnim potrebama korisnika“, dodaje Milanović.

Milanović ukazuje na važnost transformacije u pristupu pružanja usluga osobama sa invaliditetom, ne samo na nivou manjih organizacija, već i u širem sistemu. Ističe da su potrebne značajne promene kako bi podrška bila u skladu sa pravima tih osoba. Jedna od ključnih tema je uloga tumača u komunikaciji između osoba sa problemima sa sluhom i zdravstvenih radnika. Prema njenim rečima, važno je razmišljati o tome šta znači kada se lekar obraća tumaču, umesto direktno osobi sa problemima sa sluhom.

Za unapredenje situacije, stručnjaci i organizacije smatraju da je ključna šira saradnja svih sektora i podrška lokalnih vlasti kako bi se stvorile održive i efikasne usluge za osobe sa invaliditetom.

Izvor: KruševacPRESS

Članak IZAZOVI U OBEZBEĐIVANJU USLUGA ZA OSOBE SA INVALIDITETOM: Malo ljudi, puno posla se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

“Broj 0665450403 će biti na raspolaganju potencijalnim korisnicima 24 sata dnevno, sedam dana u nedelji. Na telefon će se javljati pravnici koji su dobro upoznati sa zakonskom regulativom koja se odnosi na strance i koji govore engleski jezik. Trenutno smo u fazi promocije broja i još uvek tražimo najbolji način kako da ga predstavimo potencijalnim korisnicima”, objašnjava Slavica Tomić, pravnica i menadžerka projekta.

Promocija telefona za pomoć, za sada, se sprovodi na društvenim mrežama a poruka je na engleskom, turskom i hindu jeziku.

“Najviše stranaca u našem okrugu je iz Turske i Indije i zato smo se odlučili za ovaj potez. Inače, postoji veliki problem u uspostavljanju komunikacije sa stranim radnicima kako zbog njihove zatvorenosti prema lokalnoj zajednici tako i zbog nepoznavanja jezika”, dodaje Tomićeva.

Broj stranih radnika u Rasinskom okrugu se značajno povećao u poslednje četiri godine. Najviše radnika došlo je organizovano ali ima i onih koji dolaze samostalno.

“Mislim da je najteže doći do radnika koji su ovde došli pojedinačno ili u malim grupama. Ne poznaju jezik, nemaju adekvatne kontakte i usmereni su na poslodavce ili osobe koje su ih dovele ovde. Telefon je zato i pokrenut da bi se obezbedila savetodavna pomoć svima onima kojima je neophodna. Naša procena je da će se u budućnosti povećavati broj stranih radnika u našem okrugu a samim tim i potreba za ovakvim vidom pomoći”, zaključuje Slavica Tomić.

Izvor: KruševacPRESS

Članak POMOĆ ZA STRANE RADNIKE: Otvoren telefon za pravne savete se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Glavni cilj programa bio je prenošenje znanja i veština na 60 romskih biznisa radi njihove transformacije iz tradicionalnog u digitalno poslovanje.

Slađana Vasić je pobednica iz Srbije, koja je osvojila paket od 5.000 eura (grant i individualno mentorstvo). Slađana je Romkinja, preduzetnica koja se više od 10 godina bavi proizvodnjom i trgovinom pamučnog veša. Uticaj COVID -19 krize na njen biznis se ogledao u smanjenom protoku prodaje i profita. Slađana je počela sa online promocijom svojih proizvoda i planira da svoje poslovanje u potpunosti prenese i na online mrežu. Tako bi obezbedila bolje pozicioniranje svojih proizvoda. Sa dugogodišnjim iskustvom u radu i uz podršku programa ROMA DIGITAL BOOST, njen biznis ima potencijal da preraste u veću kompaniju.

Feride Bekir pobednica je iz Severne Makedonije. Raluka Kretu iz Rumunije je osvojila nagradni paket od 5.000 eura (grant od 3.000 eura, onlajn aplikacija za fitnes, brendiranje i plaćanje procesa integracija).

Pored tri dobitnika nagradnog paketa od po 5.000 eura, ostalih 25 finalista dobilo je drugačiji paket seta usluga za razvijanje svojih poslovnih modela (kao što su marketinške usluge, IT podrška, profesionalno fotografisanje).

Program će se nastaviti sa individualnim mentorstvom do kraja godine. Ukupan iznos nagrade koja se dodeljuje ovim programom je 25.000 eura. Program finansira Fond za otvoreno društvo COVID Ujedinjeni fond.

Kroz Roma Digital Boost program, 60 biznisa koje vode Romi iz Rumunije, Makedonije i Srbije, uspešno je prošlo kroz onlajn module o poslovnom modeliranju i digitalnoj transformaciji, uticaju i menadžmentu, marketingu, e-trgovini i prezentovanju poslovnih ideja.

E-akcelerator program dizajniran je za pružanje finansijske podrške u obliku novčane nagrade, individualnog mentorstva, tutorske podrške i rešenja za e-trgovinu najperspektivnije uspostavljenim digitalnim preduzećima.

Članak E-akcelerator Roma Digital Boost se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.