Na pitanje zbog čega Kruševac, uprkos tome što leži na dve reke, nema registrovanu plažu, iz Gradske uprave navode da je razlog u rigoroznim uslovima koji moraju da budu ispunjeni:
– Prvi i osnovni uslov koji onemogućava registrovanje kupališta je zahtevani kvalitet vode.

Kako objašnjavaju, Grad je još ranije počeo da stvara planske preduslove za izgradnju prostora koji bi mogao da bude namenjen kupanju, sportu i rekreaciji. Jedna od lokacija nalazi se upravo na Rasini:

– Grad Kruševac je 2018. godine usvojio Plan detaljne regulacije Sportsko-rekreativnog centra Rasina (SRC) koji stvara planski osnov za formiranje jednog takvog sadržaja na reci Rasini u delu između Parunovačkog mosta i budućeg mosta na Rasini u visini Ulice kneza Miloša. Osim bogate ponude primerenih sportskih terena, sunčališta i sličnih sadržaja, u ovom delu je planirano formiranje veštačke akumulacije koja bi predstavljala gradsko kupalište.

Međutim, pre nego što građani dobiju mogućnost da se kupaju u ovom delu Rasine, potrebno je rešiti pitanje otpadnih voda nizvodno od brane Ćelijskog jezera, što iz Gradske uprave vide kao jedan od ključnih preduslova:

– Naravno da će od velike važnosti za ovaj poduhvat biti i početak rada dva postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda na rekama koje se ulivaju u jezero Ćelije, na rekama Blatašnici i Rasini iz pravca Brusa.

Upravo bi izgradnja i rad ovih postrojenja, prema njihovim navodima, trebalo da budu jedan od važnih koraka ka poboljšanju kvaliteta vode, kako u Ćelijskom jezeru, tako i nizvodno, na Rasini:

– S obzirom da je pomenuto područje u isključivoj nadležnosti JVP Srbijavode, vodotok je prvog reda, Grad je, u saradnji sa pomenutim javnim preduzećem, započeo realizaciju izgradnje ovog Sportsko rekreativnog centra, a konkretno se sada izvode radovi na izgradnji dva pomenuta postrojenja za preradu otpadnih voda na Blatašnici i Rasini uzvodno od jezera Ćelije.

Kao jedan od problema koji utiču na kvalitet vode u Rasini iz Gradske uprave izdvajaju i pitanje priključenja domaćinstava na sistem za prikupljanje i preradu otpadnih voda:

– Glavni kolektor koji prikuplja otpadne vode i sprovodi ih do izgrađenog gradskog postrojenja za preradu otpadnih voda je realizovan do naselja Lipovac i potrebno je izvršiti priključenje domaćinstava sela uzvodno od Grada na isti kako bi se smanjilo opterećenje vode reke Rasine štetnim materijama i voda učinila pogodnom za kupalište.

Planovi za uređenje Rasine

Grad je usvojio i druge planske dokumente koji se odnose na uređenje korita ove reke.

Iz Gradske uprave navode da je za deonicu od mosta u Mudrakovcu do 1.200 metara uzvodno usvojen plan koji obuhvata detaljnu inženjersku odbranu od poplava i uređenje korita u zoni mudrakovačkog groblja, kao i da prati trasu planirane Istočne obilaznice.

Za deo od železničkog mosta do Vidovdanske ulice planira se stabilizacija rečnog korita, izgradnja obaloutvrda i rešavanje uliva pritoka u ovom gradskom pojasu, dok se deonica od Vidovdanske ulice do mosta na putu za Jastrebac odnosi na regulacione linije za korito i infrastrukturu.

– Dakle, Grad Kruševac je stvorio planski osnov za izradu konkretnih tehničkih rešenja i izradu projektne dokumentacije za realizaciju pomenutog SRC Rasina – smatraju nadležni.

Još jedna lokacija za kupalište – kod Jasike

Pored Rasine, u planovima grada nalazi se još jedna potencijalna lokacija za uređenje prostora za rekreaciju i kupanje:

– Takođe je u planu da se na mestu pozajmišta materijala za auto-put br. 107, u Zoni 10 Plana generalne regulacije Sever, zapadno od nadvožnjaka prema Jasici, uredi prostor za rekreaciju i uredi kupalište. Grad Kruševac je usvojio neophodne planske dokumente za ovu svrhu i održano je nekoliko sastanaka sa predstavnicima JP Putevi Srbije i JVP Srbijavode u cilju zajedničkog rada na realizaciji ove ideje.

Dodatno, na junskoj sednici Skupštine Grada usvojena je Odluka o izradi Plana generalne regulacije Jasika, kojim će se, kako je navedeno „razmotriti mogućnost i stvoriti planski osnov za realizaciju nekih sportsko-rekreativnih sadržaja u zoni uzvodno od jasičkog mosta“.

Kupanje na divljim plažama na sopstvenu odgovornost

Dok se čeka na realizaciju planiranih projekata i rešavanje pitanja kvaliteta vode, građani tokom toplih meseci koriste pojedine delove obala reka kao mesta za kupanje. Međutim, iz Gradske uprave naglašavaju da takve lokacije ne smatraju uređenim i registrovanim kupalištima:

– Grad ne prepoznaje „divlje plaže“ kao uređene zone kupališta i za iste se postavljaju table upozorenja sledećeg sadržaja: „Divlje kupalište, kupate se na sopstvenu odgovornost, Grad Kruševac“.

Na navedenim plažama postavljeni su kontejneri za komunalni otpad i vrši se sezonsko održavanje – košenje trave – piše u odgovorima Gradske uprave.
L.K.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Kruševac, grad na dve reke, bez zvanične plaže: Kupanje na sopstvenu odgovornost se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Velika količina komunalnog otpada duž obala reke i njenih pritoka tokom obilnih padavina, povećanja vodostaja i poplavnog talasa, slika su naših ružnih navika. Plastične flaše, kese, džakovi puni raznoraznog otpada, stabla, uginule životinje, pa čak i po neki deo kućnog nameštaja i bele tehnike, plutaju rekom do brane u Brusu. Ako prođe ovu prepreku i ne zapne nigde uz put, sledeća stanica je jezero Ćelije.

Sa uverenjem da su prirodni resursu beskonačni i neuništivi krajnje neodgovorno prema rekama se odnose oni koji žive na njenim obalama. Duž  92 kilometra dugog  toka reke i  981kilometar dugih pritoka, od kojih su najveće Graševka i Blatašnica, u vodotoku završava i veliki broj kanalizacionih odvoda .

Kada govorimo o kojoj se količini radi,  dovoljno je reći da je 60 odsto  stanovnika bruske opštine nastanjeno u slivu Rasine. Istina, opština je sa ciljem zaštite  Rasine, odnosno  sistema  akumulacije Ćelije, pristupila regionalnom rešenju problema otpadnih voda, rekonstruisana je i proširena kanalizaciona mreža. Ipak, time nije obuhvaćena celokupna mreža, tako da je problem u periodu velikih vrućina i niskog vodostaja zabrinjavajući.

Kvalitet vode je ugrožen i erozivnim procesima te nekontrolisanom primenom hemijskih sredstava u poljoprivredi. Vodni režim i ravnotežu narušavaju i nekontrolisana eksploatacija rečnog peska i sve veći broj pumpi kojima poljoprivredni proizvođači tokom leta biju bitku sa sve izraženijom sušom.

A vode u rekama je sve manje.

– Kada sam bio dete i kasnije mladić, Rasina je bila glavno kupalište. Imali smo bazen, ali Rasina je bila mesto druženja. Naučili smo  da plivamo u Rasini, reka je bila duboka, virovi izazov, a obale pristupačne i pogodne za male plaže. Sada vode nema, virovi su se pretvorili u plićake, obale su strme i pune otpada, a u Rasinu  bos ne bih zagazio nikako. Kupali smo se u čistoj reci, gutali vodu i nikome ništa nije falilo. Sada se ne usuđujem da zagazim, aćerki sam zabranio da ulazi u reku – ogorčen je D.Đ., koji je mladost proveo na obalama Rasine.

Ekolozi smatraju da se država nedovoljno uključuje u rešavanje ovog problema. Najmlađi se ne edukuju dovoljno, navike iz porodica ne idu u smeru očuvanja životne sredine, a svoj puni doprinos ne pružaju ni komunalne službe pa je kaznena politika nedovoljna kako bi se stalo na put neodgovornom odnosu prema životnoj sredini.

Svesni ogromnog ekološkog problema,  a vođeni ljubavlju prema reci i prirodi članovi Udruženja “Rajko od Rasine“ organizatori su brojnih akcija sakupljanja otpada  iz  rečnih vodotokova. Na hiljade džakova je sakupljeno i kilometri reka bude očišćeno, ali to ne potraje dugo.

Organizator i pokretač cele priče je Aleksandar Milutinović, koji je i predsednik Udruženja:

– Reč je o enormnoj količini otpada i mislim da još uvek nije sazrela svest naših sugrađana u tom smislu. Ni država se ne uključuje aktivno, mislim pre svega kaznenim merama, tako da je teško nešto suštinski promeniti .

Jasno mu je da Udruženje ne može sve da dovede u red, ali želi da se za njihove akcije čuje, kako bi se uključilo što više građana i kako bi shvatili  da je problem ogroman i da nema odlaganja njegovog  rešavanja.

– Ako ne krenemo sa akcijom  i aktivnostima na podizanju svesti i ekološke kulture  na vreme, naši problemi će iz godine u godinu biti samo veći i ozbiljniji – zaključuje on.

Tekst: Natalija Moskovljević Miletić

Foto: Aleksandar Milutinović

Izvor: KruševacPRESS

Članak BITKA ZA RASINU: Borba protiv otpada i nemara se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Nakon tridesetak volonterskih akcija i preko 3.000 džakova prikupljenog smeća, kaže da je želja da sačuva prirodu i reku pored koje je odrastao, sada još snažnija.

Prvu akciju Aleksandar je sproveo sam, u proleće 2017. godine.

“Budakom sam tada očistio travu na uređenoj obali. Bio je tu jedan komšija, Deljanin se preziva, preko puta je pecao i sećam se da mi je rekao “Svaka čast, ali nema od toga ništa”. Dosta je bio u pravu, a malo i nije”, priseća se ovaj mladi lekar.

PRIKUPILI 3.000 DŽAKOVA SMEĆA

Na drugoj akciji koja se, kako objašnjava, formalno vodi kao prva, pridružio mu se školski drug Bojan Živančević, profesor fizičke kulture u gimnaziji u Brusu.

“Od tada do danas organizovali smo preko 30 akcija i sakupili više od 3.000 džakova smeća. U međuvremenu smo dobili “pojačanje”. Desetak nas je na svakoj akciji, četvoro, petoro stalnih, ostali se smenjuju. Uvek je tu moj otac Veroljub, profesor fizike u penziji, Žarko Arsić, zaposlen na skijalištima na Kopaoniku, Novak Kovačević, psiholog u Centru za socijalni rad u Brusu. Tu je i akademska slikarka Biljana Cincarević koja je poreklom iz bruskog kraja i ljude iz prestonice povremeno uključuje u naše akcije. Doprinos su dali i Miloš Đorđević, doktor fizičkih nauka, kardiohirurg Igor Živković, saobraćajni inžinjer Vićasko Toman, Tomislav Petrović i njegova ćerka Magdalena iz Majdeva, Ivica Vrekić iz Brusa i Nenad Ilić iz Radunja, Slavoljub Ivanović iz Gočmanaca…”, nabraja Aleksandar.

Ova ekološka družina, na početku je akciju započinjala od ušća Graševke u reku Rasinu, čisteći deo od Brusa do Ribara, a deo od ušća do bruske brane na Rasini.

“Onda smo krenuli u Graševku i posle par akcija odlučili da idemo od izvora naniže, da nas ne zasipa staro smeće. Nažalost, na ulazu u selo Brzeće smo već dve godine, nekih 800 do 1.000 metara ne možemo nikako da dovedemo do nule, tu je na jedan metar džak smeća”.

Aleksandar kaže da ljudi bacaju sve i svašta, te da bi neka ažurna služba, po smeću koje se tu zatekne, tačno mogla da identifikuje iz koje kuće ono dolazi.

“Nalazili smo skije, rendgen snimke, otpad iz poljoprivrede, odela, cipele, bukvalno sve što postoji. Obično nas desetak prikupi od 60 do 100 džakova, zavisno od terena i pristupačnosti”.

SELA BEZ KONTEJNERA – REKE PUNE ĐUBRETA

Naš sagovornik ističe da trud koji on i njegovi prijatelji ulažu kako bi očuvali reke daje određene rezulate, ali i da sve to još uvek nije dovoljno.

“Neki delovi su čistiji, neki isti, neki još gori. Ima puno smeća svuda uz obale i svaka veća voda smeće spušta naniže, pa i u očišćene delove. Ipak, drugi način sem pešačkog sakupljanja i vađenje smeća metar po metar ne postoji”.

Akcije najčešće traju oko četiri sata, nakon čega uvek sledi druženje i razmena utisaka:

“Ručamo zajedno i tu je bilo pomoći povremene od lokalnih kafedžija- „Kljunac”, „Promaja” i „Koliba”. Osećaj je divan i tokom rada i posle toga. Ima ljudi iz Beograda koji dolaze na akcije i kažu da im toliko prijaju za dušu, da sada iz „sebičnih” razloga dolaze da čiste”.

Aleksandar napominje da se dosta volontera tokom prethodnih pet godina uključivalo u akcije ,ali da su okosnica i dalje njegova porodica, nešto dobrih ljudi i kumova.

“Okupilo se jezgro ali još uvek je ovo priča ispred našeg vremena i interesovanja. Sve više dobija na značaju, ali država se i dalje ne bavi sistemski ovim problemom. Da bi bilo efekta, pored odnosa nagrada i kazni, treba omogućiti kvalitetne uslove za odlaganje smeća i službe koje će ići do svakog pojedinca. Smeće koje svi vidimo često je višedecenijska nebriga. Mnoga sela nisu do pre sedam, osam godina imala nikakve kontejnere. To naravno nije opravdanje, ali jeste olakšanje za svakog sa manjkom svesti, savesti ali i snage, jer je mnogo starih ljudi koji ne mogu da idu kilometrima do centra sela kako bi odložili smeće”.

POJEDINCI NE MOGU DA REŠE SISTEMSKI PROBLEM

Govoreći o saradnji sa JKP Rasina iz Brusa, Aleksandar kaže da oni uglavnom pokupe prikupljeno smeće, ponekad daju džakove i rukavice:

„Pre šest godina, 2017. godine, su nam pomogli i štampanjem majica za učesnike. Imamo korektnu saradnju sa njima, u domenu kako oni razumeju svoje učešće. Mišljenja sam da značaj svega ovoga, kao i većina naroda, ne shvataju na pravi način, ali bar ažurno pokupe smeće, iako im je to neka vrsta dodatnog posla i verujem da nisu srećni zbog toga“, smatra Aleksandar.

Na pitanje koliko pojedinac može da doprinese u očuvanju prirode, naš sagovornik odgovara sa “malo, nimalo i puno”:

“Malo, jer pojedinac ne može da reši višedecenijsku nebrigu, ali to ipak nije razlog da ništa ne radi i da priča „zemlja Srbija”, „naša posla”, „ništa to bez kazne”, „ja baš volim te akcije ali ne stižem”. Puno, u smislu da svako od nas treba i može da da lični doprinos u očuvanju prirode, koliki kog on bio. I nimalo, jer svest jednog naroda ne čine svetli izuzeci, već prosek koji je sistemski i sistematski zapušten i prepušten stihiji.”

Aleksandar je u Brusu živeo do svoje 19. godine, studirao je u Beogradu, gde danas živi i radi. Završio je magisterijum i specijalizaciju iz kardiohirurgije. Ekološki je aktivista, u slobodno vreme voli i da svira harmoniku, trenutno uči da peva uz gusle. Volonterski rad čini ga srećnim, posebno zato što je usmeren na njegov rodni kraj i mesta koja su obeležila njegovo detinjstvo.
Milutinović je osmislio i memorijalnu šetnju pod nazivom “Bruski marš”:

“To je šetnja koja neguje sećanje na stradale pretke potkopaoničkog kraja od folkdojčerske SS divizije “Princ Eugen” oktobra 1942.godine. Tu šetnju najviše vole deca jer pešačimo dvadeset kilometara kroz lepe krajeve, što je mladima svojevrstan test i međusobno takmičenje”.

Izvor: KruševacPRESS

Članak KARDIOHIRURG I EKOLOŠKI AKTIVISTA: Leči ljude ali i reke se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.