Reka Rasina, nekada jedan od najčistijih vodotokova, već duže vreme se suočava sa brojnim ekološkim problemima. Sudeći po količini vode, predstoji joj i borba za opstanak. Ipak, najveća opasnost preti joj od čoveka.
Velika količina komunalnog otpada duž obala reke i njenih pritoka tokom obilnih padavina, povećanja vodostaja i poplavnog talasa, slika su naših ružnih navika. Plastične flaše, kese, džakovi puni raznoraznog otpada, stabla, uginule životinje, pa čak i po neki deo kućnog nameštaja i bele tehnike, plutaju rekom do brane u Brusu. Ako prođe ovu prepreku i ne zapne nigde uz put, sledeća stanica je jezero Ćelije.
Sa uverenjem da su prirodni resursu beskonačni i neuništivi krajnje neodgovorno prema rekama se odnose oni koji žive na njenim obalama. Duž 92 kilometra dugog toka reke i 981kilometar dugih pritoka, od kojih su najveće Graševka i Blatašnica, u vodotoku završava i veliki broj kanalizacionih odvoda .
Kada govorimo o kojoj se količini radi, dovoljno je reći da je 60 odsto stanovnika bruske opštine nastanjeno u slivu Rasine. Istina, opština je sa ciljem zaštite Rasine, odnosno sistema akumulacije Ćelije, pristupila regionalnom rešenju problema otpadnih voda, rekonstruisana je i proširena kanalizaciona mreža. Ipak, time nije obuhvaćena celokupna mreža, tako da je problem u periodu velikih vrućina i niskog vodostaja zabrinjavajući.
Kvalitet vode je ugrožen i erozivnim procesima te nekontrolisanom primenom hemijskih sredstava u poljoprivredi. Vodni režim i ravnotežu narušavaju i nekontrolisana eksploatacija rečnog peska i sve veći broj pumpi kojima poljoprivredni proizvođači tokom leta biju bitku sa sve izraženijom sušom.
A vode u rekama je sve manje.
– Kada sam bio dete i kasnije mladić, Rasina je bila glavno kupalište. Imali smo bazen, ali Rasina je bila mesto druženja. Naučili smo da plivamo u Rasini, reka je bila duboka, virovi izazov, a obale pristupačne i pogodne za male plaže. Sada vode nema, virovi su se pretvorili u plićake, obale su strme i pune otpada, a u Rasinu bos ne bih zagazio nikako. Kupali smo se u čistoj reci, gutali vodu i nikome ništa nije falilo. Sada se ne usuđujem da zagazim, aćerki sam zabranio da ulazi u reku – ogorčen je D.Đ., koji je mladost proveo na obalama Rasine.
Ekolozi smatraju da se država nedovoljno uključuje u rešavanje ovog problema. Najmlađi se ne edukuju dovoljno, navike iz porodica ne idu u smeru očuvanja životne sredine, a svoj puni doprinos ne pružaju ni komunalne službe pa je kaznena politika nedovoljna kako bi se stalo na put neodgovornom odnosu prema životnoj sredini.
Svesni ogromnog ekološkog problema, a vođeni ljubavlju prema reci i prirodi članovi Udruženja “Rajko od Rasine“ organizatori su brojnih akcija sakupljanja otpada iz rečnih vodotokova. Na hiljade džakova je sakupljeno i kilometri reka bude očišćeno, ali to ne potraje dugo.
Organizator i pokretač cele priče je Aleksandar Milutinović, koji je i predsednik Udruženja:
– Reč je o enormnoj količini otpada i mislim da još uvek nije sazrela svest naših sugrađana u tom smislu. Ni država se ne uključuje aktivno, mislim pre svega kaznenim merama, tako da je teško nešto suštinski promeniti .
Jasno mu je da Udruženje ne može sve da dovede u red, ali želi da se za njihove akcije čuje, kako bi se uključilo što više građana i kako bi shvatili da je problem ogroman i da nema odlaganja njegovog rešavanja.
– Ako ne krenemo sa akcijom i aktivnostima na podizanju svesti i ekološke kulture na vreme, naši problemi će iz godine u godinu biti samo veći i ozbiljniji – zaključuje on.
Tekst: Natalija Moskovljević Miletić
Foto: Aleksandar Milutinović
Izvor: KruševacPRESS
