Kako objašnjava Rade Đurić, pravnik NUNS-a, SLAPP nije samo parnična tužba već širok spektar institucionalnih pritisaka i zloupotreba pravnih postupaka kojima se novinari dovedu u nezavidnu situaciju i nateraju da odustanu od određenih tema.

„SLAPP nije samo parnična tužba, nego može biti i krivični postupak, prekršajni postupak, inspekcijski nadzor ili bilo koji drugi oblik zloupotrebe institucija kako bi se novinari ili mediji doveli u negativan položaj,“ objašnjava Đurić. „Čak i prekršajni postupci, kao što su oni vezani za saobraćajne prekršaje, mogu spadati u SLAPP.“

Poslednjih nedelja, kako kaže, zabeležena je „neverovatna eksplozija“ ovakvih slučajeva, mnogo veća nego ikada ranije.

„Ne možemo više ni da ih prebrojimo niti razvrstamo. Sve ide od klasičnog zastrašivanja i vređanja, do ozbiljnih pretnji i fizičkih napada.“

Prema njegovim rečima, iza ovih pritisaka stoji nasilna kampanja predsednika i visokih predstavnika vlasti, gde se novinari nazivaju „teroristima“ i poziva tužilaštvo da ih procesuira u okviru suzbijanja terorizma.

„To je vrhunac događaja, gde se zloupotrebljavaju pravni i drugi mehanizmi – od poziva na davanje izjava u policijskim prostorijama do sprovođenja postupaka po zakonima o javnom informisanju i elektronskim medijima,“ kaže Đurić. „Sve je to deo jedne koordinisane kampanje pritiska.“

Formalizam pravosuđa i neprepoznavanje SLAPP-a

Na pitanje koliko je srpski pravni sistem spreman da razlikuje legitimne tužbe od SLAPP-a, Đurić odgovara bez okolišanja: „Nažalost, u praksi nije spreman.“

„U teoriji postoji institut zloupotrebe prava u građanskim postupcima, koji sudije imaju i teoretski i praktično da primene, naročito u slučajevima gde su u pitanju visoki funkcioneri i ljudi na pozicijama moći koji moraju trpeti viši stepen kritike. Ali u praksi to ne funkcioniše.“

On kritikuje formalizam srpskog pravosuđa i njegovu nesposobnost da uopšte prihvati termin SLAPP.

„Naše pravosuđe i pravna struka su toliko formalni da teško uvode nove institute i mehanizme. Potrebna je promena zakona i propisa koji bi sudijama omogućili da razgovaraju o SLAPP-u kao posebnom fenomenu.“

„Imamo mnogo tužbi protiv medija i novinara gde se spominje da su tuženi u SLAPP-u, ali sudije ne prepoznaju tu tužbu kao SLAPP već gledaju na nju samo kao na povredu ugleda i časti. Iako je to pogrešno, sudovi takve tužbe prihvataju,“ objašnjava Đurić.

Ovo, prema njegovim rečima, stvara dvostruki aršin: „Kada mi tražimo da se nešto tretira kao SLAPP – sud to ne prepoznaje. Kada neko tuži novinare zbog toga što su pomenuli reč SLAPP, sud to prihvata kao povredu ugleda i časti.“

On dodaje da država Srbija svojim zakonima i praksom ne čini ništa da prepozna i reši ovaj problem.

„Ovaj teret je prebačen na medijska udruženja, NUNS, organizacije za ljudska prava, koje pokušavaju da se bore i ponude neka rešenja, ali verovatno će situacija samo biti gora.“

Iako postoji institut zloupotrebe prava, Đurić kaže da se on koristi selektivno i retko uspešno:

„Imamo jako malo slučajeva gde je to institut zloupotrebe prava uspešno primenjen, dok se sa druge strane besmislene tužbe često koriste protiv novinara. Više će sud prepoznati povredu ugleda nekog visokog funkcionera nego zloupotrebu prava,“ konstatuje on.

Inicijative za zakonske izmene – oprez i skepticizam

Na pitanje o inicijativama u NUNS-u za zakonske izmene koje bi definisale SLAPP i uvele mehanizme za odbacivanje takvih tužbi, Đurić odgovara oprezno:

„Plašimo se izmena propisa jer praksa pokazuje da to uglavnom ne prolazi dobro. Medijski zakoni i drugi propisi su više puta menjani, ali to nije dovelo do boljeg položaja novinara. Čak i instituti poput kontakt tačaka u sistemu bezbednosti često se zloupotrebljavaju i ne štite one kojima su namenjeni.“

Umesto brzih promena zakona, NUNS se fokusira na edukaciju sudija i pozivanje na evropske standarde, presude Evropskog suda za ljudska prava i smernice Saveta Evrope i OEBS-a.

Đurić ističe da su „novinske presude koje zahtevaju od novinara da budu posebno oprezni kod pisanja o visokim zvaničnicima potpuno besmislene i opasne, jer postavljaju praksu gušenja kritičkog izveštavanja.“

Sudije kao „marionete“ moćnika

Kritikujući sudstvo, Đurić kaže:

„Mlade, neiskusne sudije brzo dobijaju složene slučajeve na Visokom sudu u Beogradu, ne razumeju institut zloupotrebe prava i podležu pritiscima moćnika, posebno iz izvršne vlasti.“

„To je direktna kontrola sudova, što dovodi do selektivnih presuda i gušenja slobode medija,“ zaključuje on.

Jedan od važnih segmenata u Đurićevim izjavama je obaveza javnih ličnosti da trpe veću kritiku zbog svoje moći i uticaja.

„Javne ličnosti nisu obični građani. Oni imaju izuzetnu moć i uticaj i zato moraju da trpe veći stepen kritike i kontrole. Pitanja porekla imovine i potencijalne korupcije su od javnog interesa i moraju biti predmet istraga,“ kaže Đurić.

„Sudije često ne shvataju ovu granicu i štite moćnike umesto građana,“ dodaje on.

Finansijski pritisak kao najefikasnije oruđe

„Finansijski pritisak od tužbi i milionskih troškova predstavlja najveću opasnost za novinare,“ ističe Đurić. „Veća je šteta od toga nego od pretnji smrću.“

Novinari često moraju da dižu kredite ili se povlače iz istraga i priča kako ne bi završili u finansijskom kolapsu.

„Na desetine takvih slučajeva imamo i to je problem koji guši slobodu medija i pravo građana na istinu,“ zaključuje Rade Đurić, pravnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).

Izvor: KruševacPRESS

Članak SLAPP U SRBIJI: Oružje moćnika za gušenje istine i disciplinovanje novinara se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Od 15.septembra radi Info centar za građane koji putem besplatnog poziva na broj 0800 444 005 mogu da se informišu i razjasne sve nedoumice oko popisa. Pozivi ka Info-centru su besplatni i dostupni sa teritorije cele Srbije, iz fiksne mreže Telekoma Srbije i mobilnih mreža. Radno vreme Info-centra je od 08.00 do 20.00 svakoga dana.

O čemu se radi ?

Na popisnici, formularu u koji se unose podaci o svakom stanovniku, stoji 69 pitanja. To su pitanja o ličnim podacima, obrazovanju, bračnom stanju, promenama adrese stanovanja, poslovnom statusu, invaliditetu i prevoznim sredstvima. Popisivači će postavljati i pitanja o stambenom prostoru i domaćinstvu. Tri pitanja na koja ljudi ne moraju da odgovore su koje su veroispovesti, nacionalnosti i maternji jezik.

Popis stanovništva podrazumeva opsežno prikupljanje podataka o svim stanovnicima jedne države i radi se u skoro svim zemljama sveta, uglavnom na deset godina. To je najvažniji izvor pojedinačnih podataka o stanovništvu i stambenom fondu jedne države. Samim tim, predstavlja okosnicu nacionalne statistike, navodi se na sajtu Republičkog zavoda za statistiku.

Prikupljeni podaci pružaju uvid u tačan broj porodica, stanova i kvalitet života stanovnika jedne države.

Zakonom je propisana i prekršajna odgovornost kao i novčane kazne u iznosu od 20 do 50 hiljada dinara za one koji odbiju da odgovore na pitanja ili daju netačne i nepotpune odgovore.

Istorija

Inače, sprovođenje popisa ima jako dugu tradiciju na tlu Srbije. Prvi opšti popis stanovništva sproveden je juna 1834. godine – po naređenju kneza Miloša. Ovaj popis nije obuhvatao Turke (koji se ni kasnije nisu popisivali) i Rome, koji su bili izuzeti od popisa, jer nisu bili podložni opštem oporezivanju. Pored kuća i poreskih glava, popisom su obuhvaćeni i vojni obveznici.

Popis stanovništva koji je sproveden u oktobru 1866. godine smatra se prvim modernim popisom. Pod rukovodstvom Vladimira Jakšića, začetnika statistike u Srbiji, izvršene su ozbilјne pripreme za sprovođenje pomenutog popisa, izrađeni su formulari i pravila popisivanja i uklјučen je veliki broj novih obeležja. Ovim popisom bilo je obuhvaćeno celokupno stanovništvo.

Članak Počeo je popis u Srbiji se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

„To, međutim, može i treba da se promeni, jer zemlje Zapadnog Balkana imaju dobro obrazovane ljude koji mogu biti produktivni kao i njihovi vršnjaci u zapadnoj Evropi. Bolje institucije, manje uplitanja države, više ulaganja u infrastrukturu – to su najvažniji zadaci i EBRD je tu da pomogne u svim oblastima“, rekla je Hargitaj za Biznis magazin.

Navela je da će ove godine EBRD u Srbiji uložiti do 500 miliona evra i prvi put više od 70 odsto tih sredstava se odnosi na privatni sektor.

„Naš cilj nije povećanje finansiranja EBRD-a samo za sebe. Mi nastojimo da obezbedimo takvo finansiranje koje nije dostupno u, inače, dobro razvijenom bankarskom sektoru u Srbiji i da kroz finansijski sektor stignemo do sve većeg broja malih i srednjih preduzeća (MSP). Drugo, želeli bismo da vidimo poboljšanu pripremu i implementaciju projekata u javnim infrastrukturnim projektima – što bi doprinelo bržem postizanju opipljivih rezultata“, kazala je je Hargitaj.

Kako je objasnila, veći deo finansiranja EBRD u Srbiji biće okrenut sektoru MSP, te da će se odnositi i na zelenu ekonomiju, hipotekarno i trgovinsko finansiranje, a sve preko kreditnih linija za banke i lizing kompanije.

„Među planiranim projektima u privatnom sektoru imamo planirane i direktne strane investicije. U javnom sektoru očekujemo da potpišemo prvi projekat klimatske otpornosti i navodnjavanja. Takođe, sa Beogradom nastavljamo sa prvim projektom za temeljnu obnovu i poboljšanje energetske efikasnosti u četiri velike javne zgrade, projekat koji ima snažnu podršku EU, uključujući i značajne investicione grantove. Preduzeće Srbija voz će takođe dobiti dodatna finansijska sredstva za novi vozni park“, rekla je Hargitaj.

Kako je dodala, EBRD u Srbiji podržava reforme u mnogim oblastima, uključujući bolju koordinaciju i rad inspekcija, poboljšanje korporativnog upravljanja u EPS-u i kompaniji Srbija voz, kao i obuku stručnjaka za javne nabavke.

„Očekujemo da će sve ovo u srednjem roku rezultirati boljim poslovnim okruženjem za preduzetnike ili poboljšanjem operativne efikasnosti i usluga preduzeća u državnom vlasništvu. Proces pristupanja EU je podržao i stimulisao mnoge reforme. Redovni izveštaji EU o napretku takođe stvaraju pritisak da se ubrzaju reforme. Najnoviji izveštaj EU, nažalost, beleži mali napredak u svim oblastima“, istakla je direktorka EBRD.

Po njenoj oceni, neki od glavnih razloga relativne nerazvijenosti regiona Zapadnog Balkana su komplikovane poslovne regulative i procedure i veliki uticaj države u državnim preduzećima, koja uglavnom imaju nepravedne konkurentske prednosti u odnosu na privatne firme.

„Sve ovo, zajedno sa velikim neformalnim sektorom, ima merljiv negativan uticaj na učinak privatnih kompanija koje posluju u formalnom sektoru ili na njihovu spremnost da ulažu. Stope direktnih stranih investicija su i dalje znatno niže nego u Centralnoj i Istočnoj Evropi, što doprinosi nižoj produktivnosti rada i sporijem približavanju životnom standardu EU“, navela je Hargitaj.

Odgovarajući na pitanje koje su značajne investicije EBRD u privatni sektor u Srbiji ona je navela kompanije Forma Ideale, MK Grupu, Marbo, Bambi, koje su, kako je ocenila, pokazale impresivan rast i postigle izvanrednost u korporativnom upravljanju.

„Zato i prodaju svoje konkurentne proizvode daleko izvan granica Srbije. Junajted (United) Grupa se istakla u uvođenju novih tehnologija, pružajući usluge širokopojasne i kablovske televizije sada u šest zemalja, a privukla je i velike globalne igrače privatnog kapitala. Orionove vrhunske ICT usluge koriste desetine hiljada domaćinstava, kompanija i velikih banaka u Srbiji. Stotine malih i srednjih preduzeća u Srbiji kojima je EBRD pružio poslovne savete su u proseku povećala prodaju za oko 14 odsto godišnje“, rekla je Žužana Hargitaj za Biznis magazin.

Članak Direktorka EBRD: Balkanu treba dva veka da dostigne prosečan nivo prihoda u EU se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Poslednje istraživanje, urađeno za 2018. godinu, pokazuje da se Srbija „zakucala“ za pretposlednju poziciju u regionu s koje ne može da se pomeri još od 2010. godine, navodi list.

Podaci pokazuju da je od svih država u okruženju putna mreža najbolja u Hrvatskoj koja se nalazi na 19. mestu na tabeli (koja je rađena za 137 zemalja u svetu) sa ocenom 5,5. Slovenija je rangirana na 51 mestu sa ocenom 4,4, Crna Gora je na 88 poziciji sa 3,5 poena, Srbija je tek 100 sa ocenom 3,2 a BiH 109 sa ocenom 3.

Kako piše Danas, stručna javnost u Srbiji saglasna je sa ocenama u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma i ističe da je osnovni razlog za takvo stanje nekvalitetna izgradnja i loše održavanje puteva.

„Osnovni razlog zbog čega su putevi u Srbiji u lošem stanju je to što ih grade preduzeća koja nisu kvalifikovana za izvođenje tako zahtevnih građevinskih operacija. Naime, tokom svojinske transformacije u privatne ruke je prešao veliki broj lokalnih preduzeća za održavanje puteva širom Srbije. Njihov prioritetni zadatak pre privatizacije je bio da održavaju puteve u svom kraju, a ne da ih grade. Posle privatizacije te firme su potpuno pogrešno postali gradioci, ali bez potrebnih kvalifikacija“, rekao je potpredsednik Građevinske komore Srbije Goran Rodić

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Ljubodrag Savić je saglasan da su putevi u Srbiji u veoma lošem stanju i smatra da je jedan od osnovnih razloga za to činjenica da je Srbija bila pod sankcijama i bombardovanjem.

„Ne treba zaboraviti da je deo naše putne infrastrukture bio uništen, a nakon toga nije obnavljan i građen onim tempom i intenzitetom kako je najavljivan. Stvar se pomerila znatno nabolje u poslednjih nekoliko godina. U tom periodu izgradeno je dosta. Ugovoreni su i neki novi poslovi na daljoj izgradnji Koridora 11 što je veoma značajno“, kazao je Savić.

Izvor: Danas.rs

Članak Svetski ekonomski forum: Kvalitet puteva u Srbiji i BiH najgori u regionu se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.