Pomenuti međunarodni događaj završna je aktivnost u okviru projekta “Komunikacijom do solidarnosti među ženama”, koji je finansiran kroz program Evropske Unije, Erasmus+ (KA 2 – Omladinski prozor za Zapadni Balkan). Cilj programa je jačanje solidarnosti među ženama, posebno mladim koje žive u različitim zemljama i u različitim sredinama, urbanim i ruralnim.

Teme konferencije bile su u skladu sa napred navedenim, naprimer, “Karakteristike položaja žena na selu i u gradu”, “Solidarnost među mladim ženama”, “Ženski aktivizam danas”, “Aktivizam i umetnost”.

Učesnice i učesnici dvodnevne konferencije, kao i građanke i građani Mostara imale/li su priliku da pogledaju izložbu fotografija o temi “Evropska unija – očima mladih žena”, koje su snimile aktivistkinje ženskog pokreta, kao i 6 kratkih igranih flimova o situaciji, u kojoj se nalaze mlade žene u Evropi.

Članak Komunikacijom do solidarnosti među ženama se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Ambasador Albanije Ilir Boćka je istraživanje o odnosima Srba i Albanaca ocenio kao veoma interesantno, jer je ono, kako je dodao, način da saznamo šta jedan narod misli o drugome.

– Možemo se složiti sa rezultatima ili ne, ali oni su rezultat ozbiljnog istraživanja i rada. Oni identifikuju faktore koji otežavaju naše odnose – rekao je ambasador.

Savetnik u ambasadi Kanade Brajan Ebel ocenio je nakon skupa da je istraživanje koje su uradili Tanjug i Faktor plus uz podršku Ambasade Norveške veoma vredno.

– Ono predstavlja veoma važan korak za razumevanje faktora koji ujedinjuju i razdvajaju ljude na Balkanu – rekao je Ebel.

Istraživanje je, na primer, pokazalo da Srbi i Albanci na različite načine objašnjavaju međusoban odnos dva naroda – skoro polovina Srba (45 odsto) smatra da je njihov odnos prema Albancima posledica stanja na Kosovu i Metohiji, dok nešto manje Albanaca (39 odsto) smatra da su za to presudni istorijski dogadaji.

Ambasador Albanije Ilir Boćka se složio da je pitanje Kosova jedna od glavnih prepreka u odnosima između Srba i Albanaca.

– Kad god nešto počnemo da radimo, odmah se tu ispreči Kosovo. Nadajmo se da će to pitanje biti rešeno u budućnosti i posle toga će, uveren sam, biti više razumevanja u obe zemlje – rekao je on.

Ambasador je takode skrenuo pažnju da između dva naroda postoji nedostatak informacija i da se ponekad „više bavimo ideologijom i istorijom, nego drugim problemima“.

Konstatovao je da su prošle godine obe zemlje postigle mnogo na putu ka EU, što uliva optimizam.

– Imamo puno inicijativa. Optimista sam jer vidim da običan svet jeste zainteresovan i u većem broju se okreću jedni prema drugima – zaključio je on.

Prema istraživanju obavljenom u avgustu, dve trećine Srba ima negativan stav prema Albancima, kao i dve trećine Albanaca prema Srbima, iako samo petina Srba lično poznaje nekog Albanca i svega šest odsto Albanaca ima poznanika među Srbima.

Istraživanje je obavljeno u avgustu, na uzorku od 1.000 ispitanika u Srbiji, bez Kosova i Metohije, i 1.000 u Albaniji.

Članak Istraživanje „Srbi i Albanci – kojim putem dalje“ se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Da regionalno sastajanje ministara ne bi trebalo da bude samo prilika za prijatno okupljanje kolega, pokazuju brojni ekološki problemi na celokupnom Balkanu.

„Sve bivše zemlje Jugoslavije imale su gotovo isti industrijski sistem od kojeg su krenule. Tako su i njihovi sadašnji ekološki problemi slični“, objašnjava za BBC Zvezdan Kalamar iz Centra za ekologiju i održivi razvoj (CEKOR).

„Najveći problem su stare termoelektrane, koje su zastarele i koje su zato najveći zagađivači.

„Nalaze se širom Balkana – od Kostolca u Srbiji, preko Tuzle i Kaknja u Bosni do kopova u Prištini.„

Emisije sumpor-dioksida, azot-oksida i lebdećih čestica koje dolaze iz srpskih elektrana na ugalj mogu biti uzročnik 2.100 prevremenih smrti svake godine, i dovode do zdravstvenih troškova od 1,8 do 5 milijardi evra, procene su Udruženja za zdravlje i životnu sredinu (HEAL).

Zvezdan Kalamar iz CEKOR-a navodi šest najvećih zagađivača na Balkanu:

• stare termoelektrane koje nisu obnovljene (najviše u Srbiji, BiH i na Kosovu)
• alumunijumski kombinati i zastareli industrijski kapaciteti u Crnoj Gori
• čelična industija u Makedoniji
• ilegalna seča drva i trovina preko granica (u celom regionu)
• odlaganje industrijskog otpada
• insistiranje na izgradnji malih hidroelektrana, koje prete da unište reke i male slivove

Mada Srbija čak 70 odsto struje dobija od uglja, termoelektrane koje ga proizvode su ubedljivo najvežći zagađivači u zemlji.

Istraživanje Fondacije „Mreža za promene jugoistočne Evrope“ pokazuje da do 2023. mora da se obnovi ili zatvori čak 13 termoelektrana – po jedna u Hrvatskoj i Crnoj Gori, čak pet na Kosovu, dve u Makedoniji i četiri bloka u Srbiji.

Kalamar kaže da industrijski sistem koji je danas veliki zagađivač, to nije bio pre pola veka.

„Kada su se gradili, tokom 70-ih i 80-ih godina prošlog veka, ti kopovi su bili kvalitetni i uspešni.

„Problem je što se, zbog nedostatka novca, vremenom nije ulagalo u njihovu obnovu i regulisanje zagađenja.„

Ministri sa Balkana, barem oni koji su pristustvovali prethodnoj regionalnoj konferenciji, usvojili su letos prilično alarmantno istraživanje, koje je sprovela krovna organizacija Veće za regionalnu saradnju (RCC).

Na čitavoj teritoriji Zapadnog Balkana će u skoroj budućnosti doći do porasta temperature za 1-2 stepena Celzijusa, koja će neminovno nastaviti da raste za 1,7 do 4,0 stepena – rezulati su ove studije, u kojoj se dodaje:

„Do kraja veka bi porast temperature na području Zapadnog Balkana mogao biti alarmantan, budući da može premašiti pet Celzijusovih stepeni, u zavisnosti od rezultata globalnih nastojanja da se smanji emisija gasova i efekat staklene bašte.“

Dr Predrag Simonović sa Biološkog fakulteta u Beogradu upozorio je za BBC na srpskom da bi rečni svet potencijalnom izgradnjom mini-hidroelektrana (MHE) mogao da bude ozbiljno ugrožen.

„Pastrmski fond Srbije je jedan od najvećih u svetu po posebnosti, a radi se upravo o pastrmkama malih planinskih reka na kojima se planiraju MHE„, kaže Simonović.

„Male hidroelektrane ne zagađuju okolinu, one je potpuno uništavaju„, rekao je za BBC Dekan Šumarskog fakulteta u Beogradu, dr Ratko Ristić.

„Takvi negativni efekti su uočeni svuda u svetu, a ko ne veruje, može da ode do Jošaničke reke, koja je uništena sa osam uzastopnih MHE„, rekao je Ristić.

Male centrale na vodi masovno se grade i u Crnoj Gori i Bosni.

Izvor: BBC.COM

Članak Najveći ekološki problemi na Balkanu se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.