Prema proceni RZZS opština Ćićevac je sredinom 2024. godine imala 7.768 stanovnika.  Na popisu 2022. godine Ćićevac je imao 7.860 stanovnika što je pravi sunovrat u odnosu na, recimo, 1981. godinu kada je ova opština imala 12.568 žitelja.

Prema procenama iz 2024. godine mladi do 17 godina čine samo 15% populacije a stariji od 65 godina 26%.

U poslednjih pet godina broj živorođenih u opštini Ćićevac se na godišnjem nivou kreće između 40 i 60 a broj umrlih između 113 i 214.

U 2025. godini na području opštine Ćićevac bilo je ukupno 573 učenika osnovnih škola u dve matične osnovne škole i pet područnih odeljenja.

Opština Varvarin je 2022. godine imala 14.217 stanovnika a prognoze kažu da će 30 godina kasnije imati 6.835 što znači da će se broj žitelja u ovoj lokalnoj samoupravi za 26 godina prepoloviti!  Samo da podsetimo da je 1991. godine Varvarin sa okolnim selima imao 23.821 žitelja!

Broj umrlih se u poslednjih pet godina kreće u rasponu od 241 2025. godine do 407 2021. godine.  Najmanje živorođenih beba registrovano je prošle godine, samo  71.

Kada je reč o strukturi stanovništva situacija je još lošija nego u Ćićevcu. Osobe do 17 godina čine 14% populacije a stariji od 65 godina 29%.

U 2025. godini pet osnovnih škola u Varvarinu i selima pohađalo je 885 đaka ili u proseku 177 po školi.  U Srednjoj školi bilo je 299  učenika.

Šta brojke kažu za opštinu Trstenik? U 51 naseljenom mestu pre dve godine živelo je 35.141 stanovnik dok je broj projektovanih stanovnika za 2052. godinu 21.475!

Kada je reč o starosnim grupama stanje je slično kao i u Varvarinu i Ćićevcu. Mladi do 17 godina čine 15% a stariji od 65 godina 29% stanovništva.

Broj umrlih je 2016. godine bio 687. Maksimum je dostigao 2021. godine sa 918 umrlih a u prošloj godini je pao na 601 umrlu osobu. Broj živorođenij je u poslednjoj deceniji poprililno stabilan i kreće se u rasponu od 237 do 272.

Izvor: Republički zavod za statistiku

Tekst preuzet sa KruševacPRESS

Članak Ko će poslednji da ugasi svetlo? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Peticiju je potpisalo više od 400 penzionera a ono što traže je uvođenje besplatnog javnog prevoza na relacijama koje spajaju ove opštine sa regionalnim centrom, gradom Kruševcom.

Zvanični dokument, iza kojeg stoje predsednik Udruženja penzionera Srbije „Nezavisnost“ Miloš Grabundžija, kao i lokalni predstavnici  VesnaMiladinović i Tomislav Blagojević, i predsednik Udruženja penzionera opštine Varvarin (člana Saveza penzionera Srbije) Slobodan  Joksić, upućen je na adresu GradaKruševca, kao i opštinskim upravama u Varvarinu i Ćićevcu. Cilj ove koordinisane akcije je uspostavljanje održivog modela subvencionisanja prevoza.

Kao ključni argument za podnošenje inicijative, potpisnici ističu svakodnevne i egzistencijalne potrebe najstarije populacije.

Naime, penzioneri iz Varvarina i Ćićevca su, usled nedostatka specijalističkih službi na lokalnom nivou, primorani da gotovo svakodnevno putuju u Kruševac radi specijalističkih i kontrolnih lekarskih pregleda, bolničkog lečenja, kompleksne dijagnostike, ali i ostvarivanja osnovnih prava iz oblasti zdravstvene i socijalne zaštite. U uslovima izuzetno niskih prosečnih primanja i opšteg rasta cena, troškovi prevoza postal su nepremostiva prepreka za adekvatno lečenje.

U tekstu predate peticije posebno se naglašava da penzioneri ne traže nerealna rešenja, već primenu već dokazanog i uspešnog modela iz neposrednog okruženja. Grad Kruševac je, naime, u saradnji sa prevoznikom „Jugoprevoz Kruševac“, već omogućio besplatan gradski i prigradski prevoz za svoje penzionere, čime je značajno podignut kvalitet života starije populacije. Pokretači peticije smatraju da postoji osnova da se sličan model razmotri i primeni kroz međuopštinsku saradnju.

Udruženje „Nezavisnost“ je stoga uputilo zvaničan zahtev da opštinaVarvarin, u direktnoj saradnji sa Gradom Kruševac i opštinom Ćićevac, pokrene procedure za donošenje odluke o potpunom finansiranju prevoza.

Prvi korak koji se zahteva od lokalnih vlasti jeste organizovanje zajedničkog sastanka predstavnika sve tri lokalne samouprave, radi pronalaženja trajnog i održivog rešenja.

–Uvereni smo da bi realizacija ovog zahteva značajno doprinela boljoj zdravstvenoj zaštiti, socijalnoj uključenosti, te dostojanstvenijem i boljem životu penzionera– poručuju predstavnici udruženja, ističući da stoje na raspolaganju za sve dalje korake i aktivno učešće u pregovorima.

J.P.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Preko 400 penzionera potpisalo peticiju: Traže besplatan prevoz u Varvarinu i Ćićevcu po modelu Kruševca se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Uspeh nije došao preko noći, pet puta nedeljno je u teretani. Tako je od 2010-te godine. Bodibilding je u njegov život došao sasvim slučajno. Nakon sportske povrede koju je zadobio na  fudbalskoj utakmici, usledila je rehabilitacija, a potom vežbe u teretani. Postepeno je počeo da ga zanima ovaj sport, ubrzo je pojačao treninge, a potom počeo da se  takmiči.

– Prvi nastup sam imao nakon godinu dana intenzivnog treniranja, 2011. godine u kategoriji juniora. Ubrzo sam shvatio o kakvom je sportu reč. Dosta se razlikuje od fudbala koji sam profesionalno trenirao. Često umem da kažem da se ovaj sport trenira 24 sata dnevno, 365 dana u godini. Velika su odricanja i sve je važno. Od hrane, preko sna, do toga kako provodite slobodno vreme i naravno treninga, kako onog u teretani tako i na otvorenom. Bodibilding je način života i zato mi je tako brzo ušao pod kožu – priča nam Aleksandar.

On je prvi iz Varvarina ko se profesionalno bavi bodibildingom. Ostao je odan teretani u kojoj se pripremao za prvo takmičenje. Čak i kada je počeo da osvaja ozbiljna prvenstva nije imao u planu  da je menja. U šali nas je dočekao da komentarom „verovatno ste očekivali neko fensi mesto, ali ja ovu teretanu volim i ne bih je menjao ni za šta na svetu„.

I stvarno, teretana nije poput onih skupocenih, gde ima po nekoliko istih sprava. To našem sagovorniku uopšte nije važno, a rezultati to potvrđuju. Veliki broj pehara i diploma, otkačenih na zidovima teretane govori u prilog tome da se ovde postižu sjajni rezultati.  Postoje sve osnovne sprave na kojima je potrebno upotrebiti sopstvenu snagu. Izgleda da je to dovoljno kako bi se osvojilo zlato.

– U ovoj teretani imam sve što mi je potrebno, a najvažnije je to što se nalazi u mojoj blizini. Ovde provodim pet dana u nedelji, a treninzi traju od sat do dva sata. Uglavnom imam nedeljni plan koga se držim, ali tri, četiri meseca pre takmičenja pravim malo drugačije i intenzivnije treninge. Tada sam na posebnom režimu ishrane, sve je drugačije. Period van sezone je malo opušteniji, nije strašno i ako dođe do oscilacija. Jednostavno telu treba dati malo oduška, kako bi se mišići zdravo formirali. Van sezone treninzi se uglavnom zasnivaju na teretani, dok u sezoni ubacujem i treninge napolju. To su uglavnom kardio treninzi, koji se rade ujutru na prazan stomak i to sve traje do završnog pripremnog perioda – objašnjava nam on.

Za Evropsko prvenstvo, koje je ove godine održano u Španiji, Aleksandar se spremao od  januara. Konkurencija je bila jaka, ali ne toliko da bi mogla da poremeti planove ovom Varvarincu:

– Intenzivne pripreme pred samo takmičenje su trajale nešto malo više od pet meseci ali ja se zapravo za ovo takmičenje spremam od 2010. godine kada sam ušao u ovaj svet. Zadovoljan sam rezultatima, osvojio sam Prvo mesto u kategoriji Games bodibilding visoka i fit bodibilding visoka, dok sam u kategoriji bodiclasic visoka osvojio treće mesto. Ovo je moj najbolji rezultat u karijeri, ali moram reći i da je istorijski za našu zemlju, jer nikome do sada to nije pošlo za rukom. Ovaj uspeh motivisao me je da otpočnem pripreme za svetsko prvenstvo koje se održava do kraja godine. Ukoliko i tamo budem osvojio neku od medalja, time će moja profesionalna karijera biti zaokružena.

Aleksandrova uspeh motivisao je njegove brojne drugare iz male opštine Varvarina da se bave ovim sportom. U ovom trenutku, samo u njegovoj ulici, bodibildingom se bave još njih petorica. I svi oni su krenuli nakon što im je Aleksandar utabao stazu. Jedno je sigurno, ovo malo mesto postaje centar bodibildinga u našoj zemlji.

S.S.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Varvarin ima evropskog prvaka: Bodibilding je način života se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Nesanitarnu deponiju Moravište u Varvarinu građani godinama označavaju kao jednu od najvećih ekoloških pretnji u opštini. Smeštena na svega nekoliko stotina metara od prvih kuća i u neposrednoj blizini Velike Morave, ova deponija decenijama prima otpad bez adekvatne zaštite, dok su požari, gust dim i neprijatni mirisi postali svakodnevica za stanovnike okolnih naselja.

Prema rečima Gordane Čabrić, odbornice grupe građana „Naši ljudi“, problem traje godinama.

„To je nesanitarna deponija koja se nalazi u neposrednoj blizini doline Velike Morave. Smeće se praktično preliva prema reci i predstavlja stalan izvor zagađenja zemljišta, vode, a naročito vazduha. Često je dolazilo do paljenja deponije, pa su se toksične čestice širile ne samo Varvarinom, već i delom opštine Ćićevac, u zavisnosti od pravca vetra“, navodi ona.

Dodatni problem predstavlja činjenica da se deponija nalazi na svega oko 500 metara od prvih domaćinstava.

„To je apsolutno nezamislivo. Zakonom je zabranjeno pravljenje deponija u blizini reke, kao i na ovakvoj udaljenosti od naseljenih mesta“, kaže Čabrić.

Ljubičasti alarm na aplikaciji

Da problem nije ostao samo na utisku građana, pokazala su i merenja kvaliteta vazduha.

Milorad Popović, aktivista grupe građana „Naši ljudi“, navodi da su rezultati bili alarmantni.

„Aplikacija je pokazivala ljubičasti nivo zagađenja više puta, što znači da su vrednosti bile daleko iznad dozvoljenih granica. U jednom periodu Varvarin je bio među najzagađenijim mestima u Srbiji, ali tada je deponija gorela“, kaže Popović.

Kako bi pratili stanje, aktivisti su postavili merač u neposrednoj blizini deponije, koristeći internet vezu jednog od domaćinstava. Međutim, ni to nije prošlo bez problema.

„Ljudi su tražili da nikome ne govorimo gde se merač nalazi. Čak je porodica kod koje je dugo bio postavljen insistirala da ga uklonimo. Možemo samo da pretpostavljamo da se saznalo gde je postavljen“, navodi Popović.

Njegove reči potvrđuje i odbornica Brankica Blažić.

„Ljudi koji žive najbliže deponiji nisu želeli javno da govore. Postoji strah. Ranijih godina je pisana peticija, ali danas je situacija takva da nismo smeli ni da kažemo kod koga se nalazi merač“, ističe ona.

Zagađenje 300 puta veće od dozvoljenog

Blažić objašnjava da je sve počelo nakon kontakta sa Bojanom Lajkićem, tvorcem aplikacije Iks-eko.

„On nam je preporučio da preko Beogradske otvorene škole nabavimo merače. Prvi merač postavili smo veoma blizu deponije. Kada smo prvi put merili tokom požara, pokazalo se da je zagađenje bilo i do 300 puta veće od dozvoljenog. Kada su ljudi iz Beogradske otvorene škole videli rezultate, poslali su nam još jedan, mnogo ozbiljniji uređaj koji je merio PM čestice. Rezultati su bili poražavajući.“

Podsetimo, PM čestice su mikroskopske čestice nastale sagorevanjem otpada, plastike, goriva i drugih materija. Zbog svoje veličine ne mogu se videti golim okom, ali lako dospevaju u disajne puteve i organizam čoveka, zbog čega se smatraju jednim od najopasnijih oblika zagađenja vazduha.

Prema podacima koje iznosi  dr Gordana Čabrić, tokom požara beležene su ekstremno visoke koncentracije štetnih čestica.

„Dozvoljena vrednost PM čestica je do 50 mikrograma po metru kubnom, a mi smo imali merenja preko 400. Te čestice nastaju sagorevanjem plastike, goriva i drugog otpada. One se vezuju za sluzokožu respiratornog sistema, a sitnije PM 2,5 čestice povezane su sa hroničnim, autoimunim, malignim i kardiovaskularnim bolestima. Najugroženiji su stariji ljudi, mala deca i hronični bolesnici.“

Nema požara, problemi ostali

Sagovornici se slažu da je nakon višegodišnjeg pritiska došlo do određenih pomaka.

„Kada smo problem više puta pokretali u Skupštini opštine, nakon rasprave su prihvatili da problem postoji. Posle toga dovedena je struja, sređen prilaz, postavljene su kamere i kapija kako bi se sprečio nekontrolisan ulazak na deponiju“, kaže Čabrić.

Popović dodaje da je upravo kontinuirano upozoravanje javnosti dalo rezultate.

„Mi smo uglavnom reagovali kada se deponija zapali. To je bio najveći problem. Gorela je veoma često, nekada i jednom nedeljno, godinama unazad. Posebno tokom 2024. godine. Uzbunu smo dizali preko društvenih mreža i stalno ukazivali na problem.“

Ipak, činjenica da požara više nema ne znači da je problem rešen.

„Sav otpad koji građani proizvedu i koji komunalno preduzeće prikupi i dalje završava na istoj deponiji. Ona je prepuna. Povremeno se otpad buldožerima zatrpava zemljom, ali se i dalje odlaže na istom mestu“, upozorava Popović.

Na to ukazuje i Brankica Blažić.

„Deponija se trenutno ne pali, ali i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju. Otpad utiče na zemljište, podzemne vode i bunare. Velika Morava je veoma blizu, a zagađenje može da utiče i na poljoprivredne površine. To dalje utiče na proizvode koji završavaju na tržištu širom Srbije.“

Rešenje postoji samo na papiru

Kao dugoročno rešenje pominje se regionalna deponija u Srnju kod Kruševca, ali od najavljenih radova za sada nema ništa.

„Rok za otvaranje te deponije je 2027. godina, ali nije započet nijedan ozbiljan rad. To je vrlo indikativno. Građani Srnja su se ranije protivili toj ideji, a dodatni problem predstavljaju i troškovi transporta otpada“, smatra Gordana Čabrić.

Ona dodaje da je neophodno pronaći novu lokaciju i izgraditi deponiju po svim propisima.

„Potrebna je sanitarna deponija sa zaštitnim slojevima koji sprečavaju zagađenje zemljišta i podzemnih voda. Ova postojeća je odavno preopterećena. Kada su uklanjane divlje deponije po selima, sav taj otpad je dodatno dovežen ovde, pa je problem samo postao veći.“

Dok građani čekaju trajno rešenje, deponija Moravište ostaje svakodnevni podsetnik da jedan od najvećih ekoloških problema u opštini Varvarin još nije zatvoren. Požari su zaustavljeni, ali otpad i dalje stiže, a pitanje koliko dugo će postojeća lokacija moći da izdrži bez novih posledica ostaje bez odgovora.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Ekološka tempirana bomba: Deponija Moravište guši Varvarin se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

O stanju u klubu, interesovanju dece za ovaj sport te podršci koji dobijaju od lokalne zajednice i roditelja, za naš portal govori trener i sekretar kluba, Danijel Jaćimović.

– Najveći uspeh kluba je osvajanje prvog mesta u konkurenciji pionirki u regionu 2023. godine i plasman u osam najboljih ekipa Srbije. Takođe, naša ženska kadetska selekcija plasirala se u kadetsku Saveznu ligu Srbije i sticala iskustvo protiv najjačih klubova poput Crvene Zvezde, Vojvodine, Mege, Koraća, RAS-a. Danas klub okuplja veliki broj dečaka i devojčica različitih uzrasnih kategorija, kojima su obezbeđeni stručni rad, kvalitetni treninzi i mogućnost takmičenja u okviru regionalnih liga – navodi on.

Prema njegovim rečima, u sezoni za nama seniorska selekcija sastavljena od mladih košarkašica takmičila se u Prvoj ženskoj regionalnoj ligi grupa Jug. Usled brojnih povreda i skraćene rotacije devojke su uspele da ostvare bolji rezultat u odnosu na prethodnu sezonu, navodi trener i ističe da se za klub koji gradi system, uspeh ne meri isključivo brojem pobeda već time koliko je igrača napredovalo i da je klub napravio korak napred u odnosu na prethodni period u takmičarskom i organizacionom smislu.

Klub ima mušku i žensku selekciju, a rad na razvoju obe, kako dodaje, predstavlja veliki organizacioni i pedagoški izazov, ali znači i ogromnu predanost sredini i samom klubu:

– Kada jedan trener radi sa više kategorija istovremeno potrebno je više energije, strpljenja i dobre organizacije. Razlika u radu postoji, ali ne u smislu kvaliteta i ozbiljnosti rada, već pre svega u pristupu treninga, komunikaciji i psihološkim karakteristikama igača i igračica.

Za malu sredinu klub koji okuplja mnogo dece posebno je značajan:

– Pre svega jer deci pruža stvaranje i razvijanje radnih navika i discipline, osećaj pripadnosti timu, zdrav način provođenja slobodnog vremena, razvoj samopouzdanja i socijalnih veština, udaljavanje od loših navika i pasivnog vremena provedenog pred ekranima.

Kako zadržati mlade u sportu? 

Jaćimović podseća da su deci dostupne drujštvene mreže, video igre, internet te da je najveći izazov zadržati ih u sportu:

– Mnogi mladi sportisti odustaju u periodu od dvanaeste do petnaeste godine, kada dolazi do promene pravca interesovanja i puberteta. Motivacija je jedan od bitnih faktora, trener mora biti istovremno pedagog, motivator i organizator. Uslovi za rad su bitni, ali ne presudni za kvalitetan i stručan rad. U našem klubu posebno je važno da se stvori okruženje u kome deca dolaze na trening zato što žele, a ne zato što moraju.

Za opstanak kluba u maloj sredini veoma je važna podrška roditelja, lokalne zajednice i navijača:

– Roditelji su najvažnii oslonac u mlađim kategorijama. Oni dovode decu na treninge, finansijski učestvuju plaćanjem članarine i često pomažu u organizaciji prevoza dece za odlazak na turnir i utakmice. Košarkaški klub „Temnić” bez podrške lokalne samouprave ne bi postojao. Lokalna samouprava ima ključnu ulogu u obezbeđivanju uslova za rad dece, finansiranju programa iz budžeta, korišćenja sportske hale i podrške mladih sportista. Ne smemo zaboraviti podršku koja deci najviše znači, a to su naši navijači. Nije presudan broj ljudi na tribinama, već osećaj da je klub „svoj“ i da predstvlja grad ili opštinu, trenutak kada ljudi prepoznaju klub kao mesto promocije zdravih vrednosti.

U KK “Temnić”, kako navodi trener, ima mladih talentovanih košarkaša i košarkašica koji imaju potencijal da dostignu visok nivo i ostvare zapažene rezultate u sportskoj karijeri. Ipak, kako dodaje, konačan uspeh ne zavisi samo od talenta, već i od njihove posvećenosti, vrednog rada, strpljenja i kontinuiranog usavršavanja te od podrške koju budu imali na tom putu.

– Naš zadatak je da im omogućimo što bolje uslove za razvoj i napredak. Bilo koji sport treba da ima mnogo širi značaj od samih rezultata. Kroz treninge deca razvijaju: disciplinu, odgovornost, radne navike, samopuzdanje, timski duh, osećaj za fer-plej, poštovanje, zdrave navike. Rezultati su važni, ali vrednosti koje deca usvoje u sportu ostaju sa njima tokom celog života.

Ističe da je tokom poslednjih godina sve više devojčica zaianteresovano za treniranje košarke:

– Kada u klubu, posebno u manjoj sredini, vlada pozitivna atmosfera i organizovan rad, devojčice dolaze na treninge sa velikom motivacijom i željom za uspehom.

Kao većina sportskih klubova u manjim sredinama, I KK Temnić se suočava više izazova:

– Finasijska podrška je svakako jedan od najvećih problema, jer je potrebno obezbediti sredstva za takmičenje, prevoz, opremu, zakup hale i funkcionisanje svih selekcija tokom cele sezone. Ipak, možda je naveći izazov zadržati kontinuitet i motivisati što više dece da se bave sportom u vreme kada imaju mnogo drugih obaveza. Zato nam je veoma važna podrška roditelja, lokalne samouprave, sponzora i svih ljubitelja košarke.

Manje dece, više izazova 

Objašnjava da, za razliku od klubova u većim gradovima, u manjim sredinama jr broj aktivne dece manji i potrebno je mnogo truda kako bi se deca zadržala duže i takmičila u kontinuitetu.

– Ipak, kada klub ima jasnu viziju, posvećene trenere i podršku zajednice, moguće je obezbediti da svaka generacija ima priliku za napredak i da klub ostane dugoročno mesto okupljanja i pravilnog razvoja mladih sportista –kaže on.

Daljem razvoju KK „Temnić” i sporta u Varvarinu pomogli bi rad na prepoznatljivosti kluba u lokalnoj zajednici, očuvanje tradicije kluba, edukacija trenera i saradnja sa većim klubovima, stabilno i kontinuirano finasiranje i podrška lokalne samouprave.

Osnovni cilj ovog kluba u narednom periodu je razvoj omladinske škole i stvaranje boljih uslova za rad svih selekcija:

– Trudimo se da što više dece motivišemo da se bave sportom, da ih zadržimo u košarci i pomognemo da se razvijaju kao sportisti i kao ličnosti. Pored toga trudićemo se da postignemo bolje rezultate naših muških i ženskih selekcija kroz kvalitetan i kontinuirani rad. Poseban akcenat biće na edukaciji trenera, organizaciji sportskih turnira i manifestacija, jačanju saradnje sa roditeljima, školama i lokalnom samoupravom.

M.M.D.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Košarkaški klub “Temnić” odoleva izazovima: Roditelji najveći oslonac se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

U razgovoru za naš portal Milena govori o tome koliko su u umetničkom pozivu značajni disciplina i odricanje, o inspiraciji koju pronalazi u muzici te o planovima za budućnost. Otkriva kako izgleda život mladog umetnika, zašto su izvođaštvo i pedagogija neraskidivo povezani i zbog čega je scena mesto na kojem se ostvaruje najčistija komunikacija umetnika i publike.

*Kada ste shvatili da će muzika biti Vaš životni poziv i kako pamtite svoje prve muzičke korake?

– Svest o muzičkom daru javila se rano. Kao dete sam instinktivno imitirala pevače, različite zvukove iz okruženja i pevala prateće glasove. Učestvovala sam na svim školskim manifestacijama i već tada sam bila prilično zahtevna kako prema sebi, tako prema drugima. Bez pardona sam reagovala na svaku intonativnu nepreciznost i ispravljala vršnjake. Danas taj perfekcionizam kanališem na zreliji način. Ova umetnička putanja kojom koračam je u potpunosti prirodna, mada, nije mi bilo ni na kraj pameti da ću se baviti operskim pevanjem. Neizmerno sam zahvalna roditeljima na ogromnoj podršci, kao i pofesorima koji su prepoznali i usmerili moj potencijal.

*Završili ste i klavir i solo pevanje. Koliko Vam je poznavanje oba pomoglo u umetničkom razvoju?

– Završila sam nižu muzičku školu za klavir, ali me je taj instrument pratio i kasnije. Tokom osnovnih studija osvojila sam prva mesta na takmičenjima iz komplementarnog klavira u Novom Sadu i Nišu, što mi je potvrdilo važnost tog segmenta obrazovanja. Za svakog muzičara je krucijalno da vlada bar jednim instrumentom. Na primer, klavir nam širi muzičke horizonte, pomaže u analizi partitura i bržem savladavanju repertoara. U suprotnom, muzičar ostaje uskraćen, što u profesionalnom svetu može predstavljati ozbiljan hendikep.

*Tokom školovanja osvojili ste brojne brojne nagrade. Koje takmičenje ili priznanje Vam je ostalo u posebno lepom sećanju? Zašto?

– Svako takmičenje i priznanje nosi specifičnu energiju i priča je za sebe, pa je teško izdvojiti samo jedno. Bila sam laureat na raznim takmičenjima kao što su: internacionalno takmičenje Radmila Bakočević, međunarodno takmičenje Lazar Jovanović, međunarodno takmičenje Nikola Cvejić itd. Ipak, ako moram da biram skorašnji trenutak, to je prestižna nagrada revije Muzika klasika, koju sam primila pre manje od mesec dana. Bila sam pozitivno iznenađena kada sam videla svoje ime među dobitnicima. To priznanje sam dobila za izvođenje jednosatnog kompleksnog ciklusa pesama Juga Markovića „Pesme za tebe i mene“. Posebno mi je drago što je i kompozitor dobio istu nagradu za to delo, čime je naš zajednički umetnički rad zaokružen na najlepši način. Pored ove nagrade, spomenula bih i nagradu UMUS-a za najuspešnijeg mladog umetnika u 2023. godini. Za mene su nagrade „vetar u jedra” i znak da treba da nastavim istom putanjom.

*Bili ste đak generacije Muzičke škole „Stevan Hristić“. Koliko je školovanje u Kruševcu uticalo na Vaš dalji profesionalni put?

– Školovanje u Kruševcu pamtim po divnim profesorima, društvu, takmičenjima i nastupima. Nivo stručnosti i posvećenosti profesora u muzičkoj školi je visok. Usadili su mi bazične profesionalne postulate i dali mi neophodne temelje za dalji razvoj. Na tom znanju, ali i na njihovom neizmernom strpljenju sam im veoma zahvalna. Želim da pozdravim sve profesore, a posebno profesorke Milicu Vukelić i Irinu Miljković, koje su direktno uticale na mene da upišem srednju muzičku školu i bez njih, ne bih bila tu gde jesam.

*Kako izgleda studiranje na Fakultetu muzičke umetnosti i koliko je rad sa profesorkom Violetom Pančetović Radaković oblikovao Vaš umetnički izraz?

– Rad sa profesorkom Violetom Pančetović Radaković obeležio je moje umetničko sazrevanje. Ono što najviše cenim kod nje je to što mi je pružila potpunu slobodu u odabiru repertoara za ispite i takmičenja, prepoznajući moj senzibilitet. S obzirom na to da sam natursänger (glas mi je prirodno postavljen), profesorka nije imala mnogo posla kada je reč o samoj tehnici pevanja. Brzo sam napredovala i nakon toliko godina uspešne saradnje i dalje sam u njenoj klasi na doktorskim studijama, koje se polako privode kraju. Radujem se predstojećoj odbrani doktorskog-umetničkog projekta.

*Nastupali ste kao solista na brojnim koncertima i festivalima. Da li imate nastup koji biste izdvojili kao najemotivniji ili najzahtevniji?

– Svaka scena donosi novu vrstu odgovornosti i emocije, pa izbegavam da gradiram nastupe. Nedavno sam održala solističke koncerte u Gvarnerijusu u Beogradu i u Kulturnom centru Pančeva pod nazivom Jedno srce, dva sveta (一心二世界), koji za mene imaju duboku ličnu i

umetničku vrednost. Na repertoaru su se našle kineske i srpske pesme. S obzirom na to da sam radila kao profesor solo pevanja na Džeđang Konzervatorijumu u Kini, duboko sam zavolela njihovu tradiciju i kulturu. Ovim konceptom želela sam da iskažem poštovanje prema toj zemlji i da kroz muziku, kao univerzalni jezik, izgradim svojevrsni kulturni most između dva naroda. Pored toga, spomenula bih ostvarenje u ulozi Rozine iz opere „Seviljski berberin“ koju sam izvela u Narodnom pozorištu, Metele iz operete „Pariski život“ u Operi i teatru Madlenianum, Martinele u dramskoj predstavi Feliks Darka Bajića u Zvezdara teatru itd. Nastupala sam na brojnim festivalima: BEMUS, BELEF, Rostrum, FESTUM, Mokranjčevi dani, Meta World Festival, Operosa, Koma itd. Održala sam solističke koncerte u Zadužbini Ilije Kolarca, Skupštini grada Beograda, Gvarnerijusu, SANU (Srpska akademija nauka i umetnosti), galeriji Progres i  nastupala u Kini, Austriji, Italiji, Rusiji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji. Nagradu UMUS-a doneo mi je solistički koncert koji sam osmislila i planirala još tokom boravka u Kini. Izvela sam dva zahtevna ciklusa pesama Riharda Vagnera Wesendonck Lieder i Riharda Štrausa Vier letzte Lieder i jedva čekam da se ponovo vratim tom repertoaru.

*Koliko je danas mladim muzičarima teško da pronađu svoj prostor i publiku u svetu ozbiljne muzike?

– Pronalaženje publike danas ima drugačiju dinamiku nego ranije, pre svega zahvaljujući društvenim mrežama koje omogućavaju direktnu promociju i globalnu vidljivost. Međutim, hiperprodukcija i agresivan marketing neretko u prvi plan lansiraju mediokritete na uštrb istinskog kvaliteta. Naravno, svaka čast izuzecima. U tom smislu, pravila više ne postoje, opstanak na sceni ozbiljne muzike zahteva jednaku količinu umetničkog integriteta i menadžerske snalažljivosti.

*Šta za Vas predstavlja belkanto i koliko je važno negovati klasičnu umetnost među mladim generacijama?

– Belkanto je ultimativni ideal vokalne estetike i apsolutni aksiom muzičke prefinjenosti. S obzirom na to da moje umetničko delovanje obuhvata stilski pluralizam i interpretaciju muzike iz različitih žanrova, tvrdim da je opersko pevanje jedno od najkompleksnijih u kojem je imperativ projektovanje glasa preko orkestra bez narušavanja plemenitosti tona i ekspresije. Belkanto nas uči balansu, da tehnička superiornost ostane u službi čiste estetike i duboke umetničke istine. Negovanjem tradicije i nasleđa ne čuvamo samo istoriju, već se trudimo da u mladima probudimo sposobnost da prepoznaju autentičnost i večnu lepotu ljudskog izraza u njegovom najčistijem obliku ‒ muzici i pevanju.

*Koliko su disciplina, odricanje i svakodnevni rad važni za uspeh jednog umetnika?

– Odricanje i disciplina su dva najjača ,,krila” za postizanje vrhunskih rezultata. Igor Stravinski je lepo rekao da što više ograničenja čovek sebi nameće, to se više oslobađa, a proizvoljnost tih ograničenja služi samo za postizanje preciznosti u procesu realizacije. Ukoliko želite dobru formu, morate da trenirate. Ukoliko želite odmoran glas, morate žrtvovati društveni život zarad sna. Pravila su tu da bi nas oslobodila, a ne zarobila. Kada ljudi to budu shvatili, biće im mnogo lakše.

*Koji su Vaši planovi  za budućnost, da li sebe više vidite na koncertnoj sceni, u pedagoškom radu ili možda u oba?

– Nastojim da živim i radim spontano u skladu sa datim okolnostima. Izvođaštvo i pedagogija su neraskidivi i međusobno se nadopunjuju. Kroz proces prenošenja znanja, mi zapravo neprestano preispitujemo i sopstvenu tehniku i otkrivamo neke nove dimenzije. Sa druge strane, scena nudi apsolutnu slobodu izraza i onu najčistiju, direktnu komunikaciju sa publikom. Izvođaštvo je, zbog moje dinamične prirode, trenutno na prvom mestu, ali pedagogija mi je doslovno u krvi. Potičem iz takve porodice u kojoj su majka i dve sestre od strica i tetke profesorke srpskog jezika i književnosti, tata profesor harmonike, a tetka učiteljica. Odrastajući u takvom okruženju, rano sam shvatila da je prenošenje znanja uzvišen poziv. Prema tome, u budućnosti sebe vidim na oba koloseka, možda malo više na sceni.

Izvor: KruševacPRESS

Članak Operska diva iz našeg komšiluka: Milena iz Varvarina osvaja svetske scene se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Pokretač inicijative je Udruženje penzionera “Nezavisnost”, a ono što je cilj je da se obezbedi besplatan prevoz u javnom saobraćaju ka Kruševcu i Varvarinu, za oko 4.000 penzionera iz opština Ćićevac i Varvarin.

Razlog za pokretanje inicijative su, kako navode u udruženju, svakodnevne potrebe penzionera da putuju radi ostvarivanja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu, kao i činjenica da su troškovi prevoza značajno opterećenje za ovu kategoriju stanovništva.

– Penzioneri sa teritorije opštine Ćićevac često su upućeni na zdravstvene ustanove u Kruševcu i Varvarinu, što dodatno naglašava značaj obezbeđivanja dostupnog prevoza. Imajući u vidu niska primanja, učestale odlaske kod lekara i opšti rast troškova života, smatramo da je neophodno obezbediti jednake uslove dostupnosti osnovnih javnih usluga – stoji u obrazloženju peticije.

Pokretači inicijative podsećaju na pozitivan primer u Kruševcu gde je omogućen besplatan prevoz za penzionerešto je, kako navode, značajno unapredilo kvalitet života starije populacije. Smatraju da postoji osnov da se sličan model razmotri i primeni u saradnji sa opštinom Ćićevac i opštinom Varvarin.

Aktivisti i udruženja penzionera na terenu prikupljaće potpise na terenu, na punktovima koji će biti postaljeni kada su pijačni dani u ove dve opštine, a penzioneri iz Varvarina peticiju mogu potpisati i u prostorijama Udruženja penzionera u tom mestu. Prikupljene potpise Udruženje penzionera “Nezavisnost” predaće nadležnima u obe opštine.

Podsetimo, grad Kruševac je u martu ove godine sa “Jugoprevozom Kruševac” potpisao ugovor o Javno- privatnom partnerstvu sa elementima koncesije, za poveravanje obavljanja delatnosti gradsko- prigradskog linijskog prevoza putnika na teritoriji grada Kruševca. Ugovor vredan blizu 2,5 milijardi dinara donosi stroge ekološke standarde i odnosi se na desetogodišnji aranžman u okviru koga je, između ostalog, obezbeđen i besplatan prevoz za sve penzionere, osnovce, invalidna lica, borce i pripadnike dobrovoljnih vatrogasnih društava u gradskom saobraćaju, za grad i 101 naseljeno mesto.

Inače, cena autobuske karte na putnom pravcu Ćićevac- Kruševac je 290 dinara, u jednom pravcu, a na relaciji Varvarin –Kruševac cena je 320 dinara, takođe u jednom pravcu.

Tekst: Jovana Pavlović

Izvor: KruševacPRESS

Članak Ćićevac i Varvarin: Penzioneri traže besplatan prevoz po ugledu na Kruševac se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Varvarinsko pozorište, koje od 1. novembra 2025. godine funkcioniše kao Udruženje građana „Gradsko pozorište Varvarin“, nastavlja tradiciju dugu oko dve decenije, ali u novoj organizacionoj formi i sa jasnom namerom da scena opstane i razvija se.

Kako ističe predsednik udruženja Zoran Obradović, pozorište je prethodnih dvadest godina postojalo u okviru Doma kulture, a u jednom periodu i pod okriljem Opštinske biblioteke Varvarin. Danas koristi pomenuti prostor bivšeg Doma kulture, objekta koji godinama nije bio u funkciji i koji zahteva ozbiljnu adaptaciju i ulaganja.

– Prostor je star i neophodno je renoviranje, ali ima dobar raspored i potencijal da postane funkcionalna pozorišna scena, pa čak i da se formira još jedna, manja scena za intimnije predstave, monodrame ili dečije predstave –  kaže Obradović.

Novi početak sa „Balkanskim špijunom“

Prva predstava koja označava novi početak rada pozorišta u Varvarinu je predstava „Balkanski špijun“, čija premijera je zakazana za subotu, 25. april, a interesovanje publike je izuzetno veliko, karte su gotovo u potpunosti rasprodate.

Iako je ansambl i ranije realizovao predstave, ovo je prva koja nastaje u okviru zvanično registrovanog udruženja građana.

– Ovo je prva predstava otkako smo registrovani kao udruženje građana. Pre toga smo radili u okviru institucija kulture, i realizovali preko dvadeset predstava, ali sada  prvi put imamo formalno nezavisno pozorište– objašnjava Obradović.

Kako opstaje pozorište u maloj sredini?

Rad pozorišta u sredini poput Varvarina nosi brojne izazove, od finansiranja do održavanja kontinuiteta rada i publike. Ipak, ključnu ulogu, prema rečima sagovornika, ima podrška lokalne samouprave. Zgrada bivšeg Doma kulture, koja je godinama bila zapuštena, danas je ponovo u funkciji zahvaljujući dogovoru sa opštinom.

– Prijatno sam iznenađen podrškom opštine i predsednice Violetе Lutovac. Imamo određena budžetska sredstva i, što je još važnije, obezbeđen prostor koji možemo da koristimo i prilagođavamo svojim potrebama –  navodi on.

Prema njegovim rečima kao udruženje građana, pozorište nema profitni karakter, pa se finansira iz opštinskog budžeta, ali i kroz prihod od ulaznica. Prodaja karata organizovana je preko specijalizovanog servisa, ne postoji klasična biletarnica. Sala raspolaže sa oko tristotine sedamdeset mesta, a interesovanje publike često prevazilazi očekivanja.

– Predstava ‘Sabirni centar’ u nekoliko izvođenja imala je oko hiljadu i dve stotine gledalaca, što je ogroman broj za sredinu kao što je Varvarin – ističe Obradović.

Značaj pozorišta za malu sredinu

U mestu poput Varvarina, gde svaka kulturna manifestacija ima poseban odjek, pozorište predstavlja retku, ali važnu tačku okupljanja građana:

– Ljudi ovde imaju potrebu za ovakvim sadržajem. Kada imate predstavu u maloj sredini, to nije samo kulturni događaj, to je događaj za celu zajednicu.

Izazovi i planovi

Pozorište koje je nastalo i opstaje zahvaljujući entuzijazmu članova već godinama se susreće sa mnogo izazova, a oni su pre svega u pogledu finansija i infrastrukturnih uslova. Ipak, planovi postoje, pre svega uređenje prostora, razvoj repertoara te jačanje saradnje sa pozorištima iz regiona.

–Ako bi se obezbedila sredstva za adaptaciju, ovaj prostor bi mogao da postane veoma funkcionalnan a posebno bi nam značila ta mala scena – zaključuje Obradović.

O višedecenijskoj pozorišnoj tradiciji u ovom malom mestu danas svedoče uramljeni plakati odigranih predstava, a naslovi su sve sami klasici: „Sabirni centar“, „Ivkova slava“, „Ožalošćena porodica“, „Urnebesna tragedija“, „Srpska drama“ i mnogi drugi.

Posebnu pažnju privlači najstariji plakat koji svedoči o igranju predstava nakon Drugog svetskog rata, koji je u skladu sa vremenom za tu priliku bio iscrtan rukom ondašnjih umetnika.

U ansamblu su svi glumci amateri, ljudi iz Varvarina čiji entuzijazam i ljubav prema sceni održavaju pozorište. Jedini profesionalac u ekipi je upravo Zoran Obradović, koji iza sebe ima bogato iskustvo rada u pozorištu. Tokom karijere sarađivao je sa rediteljima i glumcima iz Kruševca i Beograda, učestvovao u brojnim profesionalnim produkcijama i gostovao u više pozorišta širom Srbije. Svo to znanje on danas koristi u radu sa amaterskim ansamblom u Varvarinu sa kojim ima velike planove.

Premijera predstave Balkanski špijun zakazana je za 25. april 2026. godine u 20 časova. Reditelj komada je Zoran Ostojić a u predstavi igraju: Zoran Obradović, Saša Vasić, Nikoleta Aranđelović Đorđević, Života Ignjatović, Jelena Rajić. Prava repriza odigraće se početkom maja, a karte možete kupiti putem servisa “Buy tickets”.

Tekst: M.M.D.

Foto: Privatna arhiva

Izvor: KruševacPRESS

Članak PONOVO RADI POZORIŠTE: „Balkanski špijun“ za novi početak se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.

Ženske organizacije koje su nedavno i pokrenule inicijativu za nabavku vozila za potrebe patronaže, podsetile su na to da ova Služba, koja se bavi zdravljem najosetljivijih kategorija stanovništva, već dugo nema svoje vozilo, pa se terenske posete obavljaju ili pešice ili korišćenjem javnog prevoza.

Ovakav način funkcionisanja službe koja se bavi zdravljem najosetljivijih kategorija stanovništva (novorođenčadi, porodilja, starih i lica sa invaliditetom), kako su ocenile pokretačice inicijative, nedopustiv je sa stanovišta efikasnosti, odnosno vremena potrebnog za obavljanje posete, kao i sanitarnih uslova, u kojima se nosi i rukuje medicinskom opremom i materijalom.

U dopisu koje su prosledile lokalnoj samoupravi, kao grubu ilustraciju navele su da razdaljinu Varvarin – Bačina (oko 6.6 km), automobil prelazi za osam minuta, dok je vreme hodanja ili posete autobusom, pod uslovom da se uklopi vreme polaska, 45 minuta. Razdaljinu Varvarin – Obrež (oko 6 km), automobil prelazi za 12 minuta, dok je vreme hodanja ili prevoza autobusom najmanje 60 minuta. Pored gubitka vremena, kako stoji u dopisu, ključni problem su i sanitarni uslovi u kojima se medicinska oprema i materijal prenose kroz javni prevoz.

Inicijativa prihvaćena, ali uz nejasne prioritete

U odgovoru opštine Varvarin na dopis Udruženja žena Peščanik i Mreže žena Rasinskog okruga, koji je potpisala predsednica opštine, Violeta Lutovac Đurđević, navodi se, kako kažu u Udruženju žena Peščanik, da je za potrebe Doma zdravlja  „Dr Vlastimir Godić“ vozilo već kupljeno i predato upravi ove ustanove 11. marta.

U dopisu Opštine dalje se navodi da Dom zdravlja trenutno raspolaže automobilom “Fiat Punto”, koji ima veliku kilometražu i često je podložan kvarovima, kao i “Fiat 500L”, koji je takođe obezbeđen sredstvima iz budžeta opštine Varvarin, a u cilju unapređenja zdravstvenih usluga na ovom području.

– Vozilo će, kako stoji u dopisu Opštine Varvarin, biti korišćeno za potrebe Patronažne službe, odnosno kućnih poseta, koje ova služba obavlja, kao i za rad pravno ekonomske službe. – kaže Snežana Jakovljević, predsednica UŽ Peščanik i nastavlja – To nas iskreno, malo brine, čudno je, postavlja se pitanje gde putuje pravno ekonomska služba. Ali, hajde da sačekamo, da vidimo kako će to sve izgledati. Svakako, Patronažna služba zbog prirode posla, koji obavljaju zaposlene u toj službi, mora imati prednost u korišćenju vozila u odnosu na pravno ekonomsku službu – stav  je Snežane Jakovljević.

U međuvremenu, portal Odjek uputio je pitanja Opštini Varvarin u vezi sa nabavkom novog vozila za potrebe Doma zdravlja, a odgovori koje smo dobili razlikuju se od onih koje je opština dala pokretačima inicijative. Naime, Odjeku je rečeno da opština nije namenski opredelila sredstva isključivo za tu svrhu, već je ukupan iznos (šest miliona dinara, koliko je budžetom za ovu godinu predviđeno za Dom zdravlja) stavljen na raspolaganje ustanovi.

– Odluka o tome da li će deo sredstava biti upotrebljen za kupovinu vozila, kao i da li je vozilo nabavljeno i stavljeno u funkciju, u nadležnosti je rukovodstva Doma zdravlja, u skladu sa njihovom procenom prioriteta i potreba u radu službi – stoji u odgovorima lokalne samouprave.

Za sada, pitanja bez odgovora

Iako je nabavka vozila korak napred, rukovodstvo Doma zdravlja nije pružilo informacije koje bi umirile javnost i potvrdile da će potrebe pacijenata biti primarne. Naša redakcija je, u vezi sa tim, uputila pitanja ovoj ustanovi, ali nismo dobili odgovore. Pitali smo ih kako će se usklađivati potrebe patronaže i administracije u korišćenju vozila, da li je jedno vozilo dovoljno za potrebe svih službi, s obzirom na razuđenost 21 naselja opštine Varvarin, koliko tačno patronažnih sestara trenutno radi na terenu i koliki je njihov prosečni dnevni učinak, te koji je plan za dalju obnovu voznog parka, s obzirom na veliku kilometražu i kvarove postojećih automobila poput starog „Fiat Punta“?

Od deklaracije do prakse

Opština Varvarin je potpisnica Evropske povelje o rodnoj ravnopravnosti, koja između ostalog, podrazumeva dostupnu i pravovremenu zdravstvenu zaštitu za sve. Nabavka vozila na inicijativu civilnog sektora pokazala je da lokalna uprava može da prepozna realne probleme građanki.

Ipak, stvarna briga o zdravlju i natalitetu meriće se time koliko će često novo vozilo biti na terenu, a koliko na parkingu ustanove za administrativne potrebe. S obzirom na to da četiri sestre brinu o više od 14.000 stanovnika, svaki minut proveden u pešačenju umesto u poseti pacijentu predstavlja direktan gubitak za zajednicu. Građanke Varvarina, koje su se za ovo vozilo izborile, očekuju da ono stiže gde je najpotrebnije – u domove pacijenata.

Tekst: J. Pavlović

Izvor: KruševacPRESS

Članak Patronaža ili administracija: Ko ima pravo prvenstva? se pojavljuje prvo na PRIJATELJSTVO.