Dok nesanitarna deponija Moravište decenijama bukvalno preliva otpad u Veliku Moravu, stanovnici Varvarina guše se u toksičnim PM česticama čija je koncentracija tokom požara bila i do 300 puta veća od dozvoljene. Iako su merenja pokazivala ljubičasti alarm, a Varvarin bio među najzagađenijim mestima u Srbiji, lokalno stanovništvo živi u strahu od osvete zbog javnog govora o ovom problemu. Požari su trenutno ugašeni, ali ekološka katastrofa tinja pod zemljom, jer obećana regionalna deponija postoji samo na papiru, a sav otpad i dalje završava na prepunom smetlištu svega nekoliko stotina metara od prvih kuća.
Nesanitarnu deponiju Moravište u Varvarinu građani godinama označavaju kao jednu od najvećih ekoloških pretnji u opštini. Smeštena na svega nekoliko stotina metara od prvih kuća i u neposrednoj blizini Velike Morave, ova deponija decenijama prima otpad bez adekvatne zaštite, dok su požari, gust dim i neprijatni mirisi postali svakodnevica za stanovnike okolnih naselja.
Prema rečima Gordane Čabrić, odbornice grupe građana „Naši ljudi“, problem traje godinama.
„To je nesanitarna deponija koja se nalazi u neposrednoj blizini doline Velike Morave. Smeće se praktično preliva prema reci i predstavlja stalan izvor zagađenja zemljišta, vode, a naročito vazduha. Često je dolazilo do paljenja deponije, pa su se toksične čestice širile ne samo Varvarinom, već i delom opštine Ćićevac, u zavisnosti od pravca vetra“, navodi ona.
Dodatni problem predstavlja činjenica da se deponija nalazi na svega oko 500 metara od prvih domaćinstava.
„To je apsolutno nezamislivo. Zakonom je zabranjeno pravljenje deponija u blizini reke, kao i na ovakvoj udaljenosti od naseljenih mesta“, kaže Čabrić.
Ljubičasti alarm na aplikaciji
Da problem nije ostao samo na utisku građana, pokazala su i merenja kvaliteta vazduha.
Milorad Popović, aktivista grupe građana „Naši ljudi“, navodi da su rezultati bili alarmantni.
„Aplikacija je pokazivala ljubičasti nivo zagađenja više puta, što znači da su vrednosti bile daleko iznad dozvoljenih granica. U jednom periodu Varvarin je bio među najzagađenijim mestima u Srbiji, ali tada je deponija gorela“, kaže Popović.
Kako bi pratili stanje, aktivisti su postavili merač u neposrednoj blizini deponije, koristeći internet vezu jednog od domaćinstava. Međutim, ni to nije prošlo bez problema.
„Ljudi su tražili da nikome ne govorimo gde se merač nalazi. Čak je porodica kod koje je dugo bio postavljen insistirala da ga uklonimo. Možemo samo da pretpostavljamo da se saznalo gde je postavljen“, navodi Popović.
Njegove reči potvrđuje i odbornica Brankica Blažić.
„Ljudi koji žive najbliže deponiji nisu želeli javno da govore. Postoji strah. Ranijih godina je pisana peticija, ali danas je situacija takva da nismo smeli ni da kažemo kod koga se nalazi merač“, ističe ona.
Zagađenje 300 puta veće od dozvoljenog
Blažić objašnjava da je sve počelo nakon kontakta sa Bojanom Lajkićem, tvorcem aplikacije Iks-eko.
„On nam je preporučio da preko Beogradske otvorene škole nabavimo merače. Prvi merač postavili smo veoma blizu deponije. Kada smo prvi put merili tokom požara, pokazalo se da je zagađenje bilo i do 300 puta veće od dozvoljenog. Kada su ljudi iz Beogradske otvorene škole videli rezultate, poslali su nam još jedan, mnogo ozbiljniji uređaj koji je merio PM čestice. Rezultati su bili poražavajući.“
Podsetimo, PM čestice su mikroskopske čestice nastale sagorevanjem otpada, plastike, goriva i drugih materija. Zbog svoje veličine ne mogu se videti golim okom, ali lako dospevaju u disajne puteve i organizam čoveka, zbog čega se smatraju jednim od najopasnijih oblika zagađenja vazduha.
Prema podacima koje iznosi dr Gordana Čabrić, tokom požara beležene su ekstremno visoke koncentracije štetnih čestica.
„Dozvoljena vrednost PM čestica je do 50 mikrograma po metru kubnom, a mi smo imali merenja preko 400. Te čestice nastaju sagorevanjem plastike, goriva i drugog otpada. One se vezuju za sluzokožu respiratornog sistema, a sitnije PM 2,5 čestice povezane su sa hroničnim, autoimunim, malignim i kardiovaskularnim bolestima. Najugroženiji su stariji ljudi, mala deca i hronični bolesnici.“
Nema požara, problemi ostali
Sagovornici se slažu da je nakon višegodišnjeg pritiska došlo do određenih pomaka.
„Kada smo problem više puta pokretali u Skupštini opštine, nakon rasprave su prihvatili da problem postoji. Posle toga dovedena je struja, sređen prilaz, postavljene su kamere i kapija kako bi se sprečio nekontrolisan ulazak na deponiju“, kaže Čabrić.
Popović dodaje da je upravo kontinuirano upozoravanje javnosti dalo rezultate.
„Mi smo uglavnom reagovali kada se deponija zapali. To je bio najveći problem. Gorela je veoma često, nekada i jednom nedeljno, godinama unazad. Posebno tokom 2024. godine. Uzbunu smo dizali preko društvenih mreža i stalno ukazivali na problem.“
Ipak, činjenica da požara više nema ne znači da je problem rešen.
„Sav otpad koji građani proizvedu i koji komunalno preduzeće prikupi i dalje završava na istoj deponiji. Ona je prepuna. Povremeno se otpad buldožerima zatrpava zemljom, ali se i dalje odlaže na istom mestu“, upozorava Popović.
Na to ukazuje i Brankica Blažić.
„Deponija se trenutno ne pali, ali i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju. Otpad utiče na zemljište, podzemne vode i bunare. Velika Morava je veoma blizu, a zagađenje može da utiče i na poljoprivredne površine. To dalje utiče na proizvode koji završavaju na tržištu širom Srbije.“
Rešenje postoji samo na papiru
Kao dugoročno rešenje pominje se regionalna deponija u Srnju kod Kruševca, ali od najavljenih radova za sada nema ništa.
„Rok za otvaranje te deponije je 2027. godina, ali nije započet nijedan ozbiljan rad. To je vrlo indikativno. Građani Srnja su se ranije protivili toj ideji, a dodatni problem predstavljaju i troškovi transporta otpada“, smatra Gordana Čabrić.
Ona dodaje da je neophodno pronaći novu lokaciju i izgraditi deponiju po svim propisima.
„Potrebna je sanitarna deponija sa zaštitnim slojevima koji sprečavaju zagađenje zemljišta i podzemnih voda. Ova postojeća je odavno preopterećena. Kada su uklanjane divlje deponije po selima, sav taj otpad je dodatno dovežen ovde, pa je problem samo postao veći.“
Dok građani čekaju trajno rešenje, deponija Moravište ostaje svakodnevni podsetnik da jedan od najvećih ekoloških problema u opštini Varvarin još nije zatvoren. Požari su zaustavljeni, ali otpad i dalje stiže, a pitanje koliko dugo će postojeća lokacija moći da izdrži bez novih posledica ostaje bez odgovora.
Izvor: KruševacPRESS
