Alternativni kulturni centar Gnezdo već devet godina predstavlja simbol slobode i kreativnosti. Između ostalog, ovaj centar bendovima i pojedincima svih generacija pruža priliku da besplatno koriste profesionalnu opremu, uvežbavaju svirke, snimaju materijale, strimuju… O tome kako je nabavka prvih bubnjeva promenila sve i zašto je važno da „svako ima svoje Gnezdo“, razgovarali smo sa Kaćom Dimitrijević, programskom koordinatorkom AKC Gnezdo.
Od samog početka misija “Gnezda” je bila jasna – stvoriti slobodan prostor za mlade čije se ideje ne uklapaju u stroge komercijalne i institucionalne okvire.Od osnivanja, u Gnezdu se održavaju i brojni muzički programi, a tokom godina ovaj centar postao je i nezaobilazna stanica za bendove iz cele Evrope. Sa više stotina proba i na desetine snimljenih audio materijal do sada, uspeli su da podmlade kruševačku publiku i poveže generacije.
*Šta je bio presudni trenutak koji Vas je naterao da kažete- hajde da nabavimo bubnjeve i miksetu, Kruševcu ovo treba?
-Prvih nekoliko godina smo pozajmljivali opremu od svih ljudi koji su bili voljni da nam je ustupe, ali je to bilo dosta naporno, logistički, a posle nekog vremena i neprijatno, zbog nemogućenosti da tu uslugu platimo ili vratimo na adekvatan način. Dosta nas je žuljalo što nemamo svoje bubnjeve, retki su bendovi koji bi taj instrument poneli sa sobom, ali presudnu ulogu imali su srednjoškolci sa kojima smo razgovarali o muzici. Uvek smo se trudili da budemo tu za neke realne i dobro utemeljene potrebe mladih, a prostor za vežbanje i snimanje muzike ispostavio se kao takav.
Danas, kada je prošlo više od dve godine, da li možete da kažete da ste uradili pravu stvar?
-Apsolutno. Puno je različitih nivoa na kojima se pozitivna promena desila. Od toga da se Gnezdo koristi kao prostor za vežbanje pa je samim tim ono resurs koji je bolje iskorišćen; podmlađivanja publike muzičkih događaja i aktivnih bendova, što je neprocenjivo važno; do međusobnog povezivanja različitih aktera i jačanja muzičke i kulturne scene na nivou grada; i na kraju bogatstva muzičkih programa koji u Kruševac dolaze iz celog sveta. Sve ovo zajedno čini kvalitetnijim život u ovom gradu, a to posebno čujemo po komentarima muzičara koji dolaze i kritikuju situacije u svojim rodnim gradovima, sa žaljenjem konstatujući da oni nemaju svoje „Gnezdo“.
*Koliko je bendova i pojedinaca prošlo kroz studio do sada, da li su to samo kruševački muzičari ili dolaze i ljudi iz regiona?
-Kada je reč o muzičarima koji imaju redovne probe, to su ljudi koji žive u Kruševcu. Međutim, naš studio nudi i mogućnost snimanja audio i video materijala, zbog čega smo imali i namenske posete bendova iz različitih gradova u Srbiji. Kada je opet reč o korišćenju opreme, nju koriste ljudi ne samo iz regiona, nego i cele Evrope, pošto se Gnezdo često nađe kao zaustavna tačka na turneji nekog benda.
U 2024.godini opremu našeg studija koristila su 243 individualna korisnika, 55 bendova, producirano je 37 audio I video materijala, održane su 82 probe bendova, dok je u 2025. god. opremu koristio 271 individualni korisnik, 69 bendova, održano je 107 proba, a 393+ sata je korišćena muzička oprema. Ovo su samo neki od podataka kojima raspolažemo, ali su dovoljni da razumete značaj ovog čvorišta u Bivolju. Imamo sreću da se Gnezdo nalazi na lokaciji koja je idealna za ovu vrstu aktivnosti.
*Ko je „glasniji“ u Gnezdu, da li više imamo formiranih bendova kojima treba prostor za probu ili pojedinaca koji dolaze da vežbaju instrument koji kod kuće nemaju?
-Svakako je više bendova, zato što su njihove potrebe složenije. Pojedincima obično treba više samopouzdanja kako bi došli sami i vežbali, a za mnoge instrumente je neka vrsta vežbe moguća i kod kuće. Naravno, to ne uključuje bubnjeve!
*Ranije ste govorili da je fokus na mladima, ali da su svi dobrodošli. Da li se desila ta željena međugeneracijska saradnja – imamo li starije rokere i klince na istom mestu?
-Da, zaista se desila, ali joj je trebalo vremena. Kao i sve dobre stvari, i ova je zahtevala vreme, da se ljudi upoznaju, da se opuste, da razumeju kako Gnezdo funkcioniše, a za neke mlade je bilo potrebno i da malo odrastu ili razbiju predrastude, stariji prema mlađima, i obrnuto.
*Već na početku ste pozivali muzičare da sami kreiraju Pravilnik. Da li su muzičari naučili da čuvaju opremu kao svoju i da li je studio i dalje besplatan za korišćenje?
-Da, studio je i dalje besplatan za korišćenje i želja nam je da takav i ostane, jer nam je važno da mladi iz svih socioekonomskih sredina imaju jednaku šansu, bez finansijskog pritiska, koji porodice već imaju u drugim sferama života .Pravilnik je napravljen. Kada ljudi zvaničnim kanalima Gnezda stupe u komunikaciju, obično ga odmah i dobiju, a stoji i na našem sajtu. Naravno, dešava se da se probe zakazuju i preko naših članova, mnogo neformalnije, tako da se prostim korišćenjem prostora sve važne stvari otkriju i usvoje.
*Pominjali ste ranije digitalnu miksetu, snimanje 32 kanala, laptop za produkciju… Koliko je snimaka i materijala zapravo nastalo u Gnezdu u protekle dve godine? Imamo li neke demo snimke ili albume koji su tu „prohodali“?
-U prethodne dve godine snimljena su najmanje 63 audio i video materijala. U ovu cifru ne ubrajam sve što je rađeno u 2026.god. jer analize radimo na kraju godine. Snimljena su dva albuma naših lokalnih bendova, a trenutno se radi na live audio-video kompilaciji kruševačkih bendova koji vežbaju, nastupaju ili džemuju u Gnezdu – “Zvuči iz krošnje ’26.”. Ne samo da imamo albume koji su “prohodali”, nego imamo i čitave bendove, kao što su srednjoškolski bend Stavros i malo stariji Arson.
*Često ističete da Gnezdo nije samo prostor za „završni proizvod“ već za druženje. Da li su se iz tih termina za probe rodila neka nova prijateljstva ili možda čak i novi, potpuno neočekivani bendovi?
-Naravno, neverovatno je važno da postoje fizički prostori za okupljanje i druženje. Ljudi se susreću jedni sa drugima na prelazu iz termina u termin, neki bendovi su počeli i da dele bubnjara, jer uvek postoji manjak sa njima, pa se napravila nova spona među ljudima. Neko počne da dolazi na probe sa jednim bendom, ali kasnije završi u drugom. Najdragocenija je solidarnost koja se razvija, i podrška koju jedni drugima pružaju nasvirkama, svojim prisustvom, animiranjem publike i davanjem na važnosti jednih drugima.
*Šta muzičari kažu, koliko im finansijski i kreativno znači to što ne moraju da iznajmljuju skupu opremu ili putuju u druge gradove na probe?
-Danas, nažalost, živimo u vremenu koje je finansijski i na mnoge druge načine dosta izazovno i bojim se da bi mnogi jednostavno odustali i ne bi bili ni svesni čega su se odrekli. Novac bi se uštedeo, ali bi život ipak osiromašio. Potreba da se izrazimo kroz muziku, ili bilo koju umetnost, mora da se neguje, da se podstiče i razvija, a efekti su višestruki i pozitivni na naše fizičko, mentalno i emocionalno zdravlje.
*Na početku, kada je Gnezdo otvorilo vrata za probe, najavili ste proširenje fundusa opreme i akustične panele. Dokle ste stigli sa tim i šta je sledeće što planirate da „unesete“ u Gnezdo?
-U oktobru 2024. godine članovi Rg za popravke i održavanje napravili su 12 akustičnih panela koji su smanjili dužinu odjeka u prostoriji, što je uticalo na mnogo kvalitetnije snimanje audio materijala i efikasniju upotrebu energije u ozvučavanju. U narednom periodu bismo pažnju usmerili više ka video materijalu, kako bismo mogli da snimimo kvalitetnije materijale za naš youtube kanal i promociju bendova.
*Šta biste poručila nekom mladom muzičaru koji možda misli da „nije dovoljno dobar“ da bi došao u Gnezdo ili se plaši da takne tu ozbiljnu opremu?
-Poručila bih da niko nije dovoljno dobar, dok to ne postane, pre svega vežbom. Oprema jeste ozbiljna, ali neće biti prepuštena samo tebi. Neko iz Gnezda će biti tu da ti pokaže kako se koristi, da te prati neko vreme, i tek kada budeš znao sam da je koristiš, tada ćeš moći samostalno da funkcionišeš u prostoru. Slobodno dođi, ne postoji toliko loše sviranje koje već nismo čuli. Veruj mi, svega smo se naslušali, a i dalje nismo odustali. Nemoj ni ti.
*Najmlađi i najstariji muzičar koji dolazi da vežba ovde?
-Najstariji muzičar ima 57 godina, to je Saša Ognjenović iz benda Ludwig Ludwig, a kao najmlađu osobu u studiju bih istakla ipak Filipa Veljkovića, on ima 15 godina i ide u muzičku školu. On je kod nas asistent tonca, momak koji je došao na praksu u Gnezdo kako bi učio o dizajnu i produkciji zvuka na različitim bendovima koji sviraju uživo u Gnezdu. Drago nam je da je prepoznao priliku praksu, a pozivamo i druge da iskoriste mogućnosti koje Gnezdo pruža.
*Ove godine “Gnezdo” proslavlja deveti rođendan. Kako biste se ukratko predstavili?
– Ideja o osnivanju baš alternativnog kulturnog centra ležala je u potrebi da se pronađe prostor, u fizičkom ali i duhovnom smislu, za one mlade ljude čije se ideje ne uklapaju u komercijalne i institucionalne okvire, slobodan prostor u kome bi se razvijali i istraživali.
*Koliko je ljudi do sada prošlo kroz “Gnezdo”?
–Teško je proceniti, jer prvih godina nismo vodili statistike koje danas pratimo. U zadnje tri godine znamo da se u Gnezdu organizuje najmanje 105 javnih programa godišnje, za svoje programe ga godišnje koristi najmanje 17 udruženja iz cele zemlje, preko 650 individualnih korisnika/ca učestvuje u programima, održi se prosečno 90 dvosatnih proba lokalnih bendova i oko 3000 posetilaca godišnje vidi naše programe.
*Za jedan nezavisni društveno kulturni centar na periferiji grada u unutrašnjosti, to su fantastični rezultati…
-Znajući kakva je retkost i privilegija da ovakvo utočište mladih, ali i svih ostalih, opstane toliko dugo, izuzetno smo ponosni na zajednicu koju smo oko Gnezda okupili, a koja nesebično ulaže svoje vreme, energiju, ekspertizu i veru u ovaj grad.
Tekst: Jovana Pavlović
Izvor: KruševacPRESS
