Novinari iz Rasinskog okruga smatraju da građani nisu svesni svojih prava u praćenju rada lokalnih samouprava te da je njihovo učešće u procesu planiranja i donošenja odluka „simbolično“.
Novinari lokalnih medija saglasni su u tome da su informacije o budžetu, kapitalnim ulaganjima i javnim nabavkama dostupne građanima ali da bi se doprelo do njih potrebno je puno truda a često su i nejasne.
„Takve informacije su delimično dostupne ali potpuno nejasne jer građani nisu specijalizovani da to tumače bez dodatnih objašnjenja i pojašnjenja predlagača“.
„Sve te informacije je, koliko znam, moguće naći na sajtu GU, ali za to je i nama, koji se povremeno time bavimo, potrebnno dosta vremena i veštine, tako da sam sigurna da većina običnih građana do toga ne može da stigne“, navodi se u jednom odgovoru.
„One se nalaze na zvaničnom sajtu opštine Brus , ali građani koji nisu informatički pismeni, a takvih je najviše, čak i da se interesuju, ne mogu da dođu do njih. Mladi su slabo zainteresovani, a oni koji jesu i koji su spremni da iznesu svoje mišljenje, vrlo brzo pod pritiskom odustaju“, kaže se u jednom od šest odgovora.
Samo iz jednog medija odgovorili su da je budžet dostupan na budžetskom portalu i da građani mogu da glasaju za pojedine projekte a javne nabavke su dostupne na portalu javnih nabavki.
Sledeće pitanje za medije je glasilo: „Da li su građani svesni svojih prava u praćenju rada lokalne samouprave?“
Medijski poslenici apsolutno su saglasni da građani nisu svesni svojih prava.
„Mislim da nisu svesni. Zainteresuju se jedino u trenutku kada imaju određene probleme ili interes pa to podrazumeva da proprate tok neke dokumentacije ili donošenje neke odluke“, ocenjuju novinari.
Skoro potpuna saglasnost postoji i kada je reč o učešću građana i organizacija civilnog društva u procesu planiranja i donošenju odluka organa lokalne samouprave. Ono je „simbolično“, „neprimetno“ i „realno samo kada se radi o ličnim potrebama i ciljevima“.
„Učestvuju u meri koja ni u kom slučaju nije zadovoljavajuća. Mnogo stvari se rešava samo formalno i realno učešće građana i civilnog sektora je minimalno“.
„Simbolično, jer građani nisu informisani o održavanju javnih rasprava, javnih uvida i slično. Prema nekim ranijim informacijama organizacije civilnog društva su pozivane na sastanke, misli da se to više ne dešava. Postoji mogućnost da je i u toj oblsti napravljena podela na “prijateljske” i one druge organizacije, ali nemam dovoljan uvid za takvu tvrdnju“, kažu u medijima.
Novinari tvrde da se građani Rasinskog okruga o radu lokalne samouprave najčešće informišu preko zvaničnih portala i društvenih mreža lokalnih samouprava i lokalnih medija bliskih vlastima.
„Kroz pomenute izveštaje, odnosno “praćenje aktivnosti lokalnih funkcionera” medija koji su naklonjeni vlasti, i pokušaja nezavisnih medija da objektivno izveste o najvažnijim dešavanjima, odlukama, ukupno vrlo šturo“.
„U opštini Varvarin se upoznaju putem sajta opštine Varvarin, lokalnog internet portala kao i medijskih kuća iz Kruševca. Organizuju se povremeno I sastanci po Mesnim zajednicama, ali oni više služe za to da građani iznesu svoje probleme“.
Podsećamo da je CINK u okviru projekta „Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu“ sproveo istraživanje koje je pokazalo da se 78% priloga lokalnih medija na ovom području odnosi na aktivnosti lokalnih i državnih funkcionera kao i direktora javnih preduzeća i ustanova.
Poslednje pitanje koje smo postavili predstavnicima medija odnosilo se na njihov rad odnosno položaji glasilo je „Šta je lokalnim medijima potrebno kako bi podigli kapacitete u oblastima profesionalnog, istinitog, nepristrasnog i pravovremenog izveštavanja, kao i istraživanja?“
Kao glavni problem novinari ističu nestabilne izvore finansiranja što dovodi u pitanje opstanak ove profesije na lokalnom nivou.
„Duboko verujem da novinari imaju dovoljno znanja, ali ih jednostavno nema dovoljno. Lokalnim medijima, ukoliko se bave ovakvim izveštavanjem, su odsečeni kanali ka izvorima finansiranja. Od javnih preduzeća, preko konkursa, do privrednika“, navodi se u jednom odgovoru
„Za početak je potrebno da imaju stabilne izvore finansiranja, da ne moraju da učestvuju u više raznorodnih aktivnosti da bi obezbedili minimum sredstava za opstanak. Potom, kada se rasterete, dobro došle bi obuke, ali i povećanje broja novinara u lokalnim redakcijama“.
„Bolji sistem finansiranja. Lokalni mediji danas, uglavnom, preživljavaju zahvaljujući sredstvima koje dobijaju putem sufinansiranja medijskih projekata. Oglašivači u malim sredinama ne postoje, ne postoje drugi načini finansiranja medija. Tako se preživljava iz godine u godinu. U manjim sredinama ne postoji ni dovoljno profesionalaca što je veliki problem“, naglašavaju novinari.
Podsećamo da su u anketi Centra za istraživačko novinarstvo kruševac – CINK učestvovali predstavnici šest medija iz Kruševca, Brusa, Trstenika i Varvarina.
Izvor: krusevacpress.com
