Grad Kruševac ima kompleksnu i informativnu veb prezentaciju, ali je u potpunosti zapostavio komunikaciju sa građanima preko društvenih mreža.
Od svih veb prezentacija lokalnih samouprava u Rasinskom okrugu Grad Kruševac ima najbolju ocenu za ažurnost – 8. Za tehnički kvalitet su im analitičari CINK-a dodelili 6,85, za informativnost 5,00 i za interakciju sa građanima 6,00.
„Kao i kod ostalih veb prezentacija najveća primedba odnosi se na upotrebu rodno senzibilisanog jezika. Iako Kruševac ima gradonačelnicu podaci su dati u sekciji „gradonačelnik“. Zanimljivo da se u tekstovima i izveštajima ponekad koristi izraz gradonačelnica. Očigledno da u Gradskoj upravi imaju problema sa konzistentnim pristupom“, analizira stanje Saša Paunović.
Ipak, najveća zamerka koja se može staviti Gradu Kruševcu je nepostojanje zvaničnih profila na društvenim mrežama. Kada kliknete na ikonicu u donjem levom uglu na naslovnoj strani veb prezentacije otvara se početna stranaka Fejsbuka. Isto se dešava i kada se klikne na ikonicu Tvitera. Takođe, nema ni profila na JuTjubu i Instagramu.
U „Preporukama za izradu veb prezentacija organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave“ jasno se navodi sledeće:
„U cilju veće dostupnosti informacija koje organi državne uprave, organi teritorijalne autonomije i jedinice lokalne samouprave objavljuju, potrebno je da sopstvene veb prezentacije prilagode brzom i jednostavnom deljenju sadržaja na društvenim mrežama korišćenjem veb tehnologija koje ovo omogućavaju. U tom smislu preporučuje se postavljanje opcija za deljenje sadržaja koji se menja svakodnevno (vesti, aktuelnosti, događaji, aktivnosti i sl.).“
“Takođe se „preporučuje davanje mogućnosti korisnicima da ostavljaju komentare na sadržaj tekstova u cilju bolje komunikacije. Najjednostavnije je korisnicima dozvoliti da pri komentarisanju koriste neki od svojih već postojećih online indentiteta (OpenID, Facebook, Twitter i sl.)“.
U slučaju Grada Kruševca ove preporuke nisu ispoštovane. Nepostojanje profila na društvenim mrežama je veliki propust i nedostatak u komunikaciji sa građanima. Sve češće građani koriste društvene mreže za komunikaciju sa političarima i političkim organizacijama i ovo je nešto na čemu bi u Gradskoj upravi morali da porade u skorijoj budućnosti.
Prilikom ocenjivanja za Indeks transparentnosti lokalnih samouprava u 2022. godini Kruševac je osvojio 69 bodova i zauzeo 12. mesto . U odnosu na 2021. godinu Kruševac je osvojio 22 boda više i znatno popravio plasman. Maksimalnih 10 bodova dobio je u kategoriji Javne rasprave i javni konkursi. Međutim, novinari i predstavnici civilnog sektora najviše primedbi imaju upravo na dostupnost informacija o konkursima i javnim raspravama.
„Traganje za konkursima na portalu Gradske uprave je jako naporan posao. Nikad se ne zna gde ću šta da pronađem. Jedan od tih konkursa pronašla sam u kućici Arhiva. Potpuno besmisleno. Nema nikakvih pravila. Jedan konkurs je u Arhivi, drugi u Obaveštenjima, treći negde zaturen“, govori novinarka Jelena Božović.
Da se obaveštenja o javnim raspravama ne publikuju na jednom mestu možete se uveriti i sami. Ukoliko otvorite sekciju „Javne rasprave“ dobićete podatke za samo tri javne rasprave od kojih su dve u martu 2023. godine dok je prethodna još iz oktobra 2021. godine! Da bi došli do podataka za javne rasprave koje su održane u međuvremenu potrebno je da duže vreme tragate po prezentaciji.
Preporuke su u ovom slučaju, kao i u prethodnim, veoma precizne:
„… Program javne rasprave obavezno sadrži: nacrt, odnosno predlog akta koji je predmet javne rasprave sa obrazloženjem i prilozima utvrđenim ovim poslovnikom, rok za sprovođenje javne rasprave, važne informacije o aktivnostima koje se planiraju u okviru javne rasprave (održavanje okruglih stolova, tribina, adresu i vreme njihovog održavanja i dr.); način dostavljanja predloga, sugestija, inicijativa i komentara, kao i druge podatke značajne za njeno sprovođenje. Rok za dostavljanje inicijativa, predloga, sugestija i komentara u pismenom ili elektronskom obliku iznosi najmanje 15 dana od dana objavljivanja javnog poziva. Javna rasprava traje najmanje 20 dana. Ako predlagač ne sprovede javnu raspravu, a bio je obavezan, nadležni odbor pri razmatranju nacrta zakona sam određuje program javne rasprave i rok u kojem se ona sprovodi…Predlagač je dužan da izveštaj o sprovedenoj javnoj raspravi objavi na svojoj internet stranici i Portalu eUprava najkasnije u roku od 15 dana od dana okončanja javne rasprave. Na Portalu postoji deo predviđen za javne rasprave svih organa državne uprave, organa teritorijalne autonomije i jedinica lokalne samouprave – www.euprava.gov.rs/eParticipacija/javne_rasprave.“
Izvor: krusevacpress.com
