Dok analiza konkursa za projektno sufinansiranje medijskih sadržaja u Rasinskom okrugu za 2024. i 2025. godinu pokazuje da se javni novac u kontinuitetu dodeljuje istom krugu medija i produkcija, druga strana tog sistema ostaje znatno manje vidljiva — položaj nezavisnih medija i nivo informisanosti građana o tome kako se njihov novac troši.
Da bi se sagledale posledice ovakvog modela finansiranja, razgovarano je sa novinarima i predstavnicima civilnog društva koji godinama prate rad lokalnih medija, ali i sprovedena je kratka anketa među građanima više opština Rasinskog okruga.
„Nagrađuje se lojalnost, ne profesionalizam“
Prema rečima Snežane Jakovljević, novinarke i predsednice Udruženja žena „Peščanik“, građani nisu dovoljno informisani o tome kako i zašto mediji dobijaju sredstva iz lokalnih budžeta, ali ni o tome šta zauzvrat dobijaju.
„Građani i građanke nisu informisani, ili nisu dovoljno informisani, o tome kako i zašto mediji dobijaju sredstva iz budžeta, kao što nisu dovoljno informisani ni o raspodeli sredstava za druge oblasti i aktivnosti“, navodi Jakovljević i nastavlja.
„Mediji koji dobijaju kontinuirana i najveća sredstva iz budžeta, građane ne informišu ni o toj, ali ni o drugim važnim temama u zajednici, dok je, sa druge strane, broj profesionalnih medija mali“, ističe ona, dodajući da je očigledno da se iz javnih budžeta „finansira i nagrađuje lojalnost režimu, a ne profesionalno izveštavanje“.
Jakovljević naglašava da problem nije u samom postojanju budžetskog finansiranja, već u tome kako se tumače javni interes i profesionalni standardi.
„Imamo režim koji ne razume, ili ne želi da razume, profesionalizam medija i javni interes. A i kada razume, čini sve da uništi profesionalno i slobodno izveštavanje“, zaključuje ona.
„Znamo da nećemo dobiti novac, ali ipak konkurišemo“
Iskustvo nezavisnih redakcija potvrđuje ovakav utisak. Jelena Božović, urednica portala „Odjek“, kaže da je ovaj medij učestvovao na lokalnim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja 2024. i 2025. godine, iako su u redakciji bili svesni da podrška najverovatnije neće stići.
„Redakcija osmisli i pripremi projekat, izdvoji vreme za to, a znamo da naš projekat neće biti podržan. Konkurišemo svakako jer profesionalno radimo novinarski posao, poštujući etičke standarde, a teme koje predlažemo su važne za građane i građanke“, navodi Božović.
Ona dodaje da bi za potpunu sliku bilo neophodno analizirati i same realizovane projekte koji su dobili sredstva, kako bi se videlo šta je zaista finansirano i kakav je njihov doprinos javnom interesu.
Govoreći o položaju nezavisnih novinara, Božović ističe da njihov profesionalni razvoj ne zavisi od konkursa, već od lične posvećenosti i dodatnog usavršavanja, ali da sistem sufinansiranja ipak značajno utiče na uslove u kojima rade.
„Novac dobijaju mediji bliski vlasti“
Sličan stav ima i Luka Kijačić, saradnik portala „Odjek“, koji već godinama prati raspodelu budžetskih sredstava namenjenih medijima.
„Svake godine pratim raspodelu budžetskih sredstava i unapred znam šta će se desiti — novac isključivo dobijaju mediji bliski vlasti, dok ostali, kako praksa pokazuje, ne dobijaju ništa“, kaže Kijačić.
On podseća da mediji koji dobiju sredstva često o tome ne izveštavaju javnost, iako je reč o novcu građana.
„To je novac građana, i nije mi jasno ni zašto ova tema ne zanima više ljudi. Plaćamo medije koji ne pružaju istinit i profesionalan sadržaj, iako su za to plaćeni“, ističe Kijačić, dovodeći u pitanje i kriterijume po kojima pojedini mediji dobijaju višemilionske iznose, dok drugi ne dobijaju ništa.
Šta kažu građani? – Slabo praćenje i niska informisanost
Da bi se proverilo koliko su građani uopšte upoznati sa ovim sistemom, sprovedena je kratka anonimna anketa u kojoj je učestvovalo 18 ispitanika iz više opština Rasinskog okruga — Aleksandrovca, Brusa, Ćićevca, Trstenika, Varvarina i Kruševca.
Rezultati pokazuju da samo 38,9 odsto ispitanika redovno prati lokalne medije, dok 33,3 odsto to čini povremeno, a čak 27,8 odsto uopšte ne prati lokalne medije. Kada je reč o tome koje medije prate, odgovori su raznovrsni, ali je primetno da se najčešće pominju isti mediji koji su i najveći korisnici budžetskih sredstava, dok deo ispitanika navodi da ne prati nijedan lokalni medij.
Iako većina ispitanika (61,1 odsto) zna da lokalne samouprave finansiraju medije putem javnih konkursa, samo 27,8 odsto njih tvrdi da zna koji mediji u njihovoj opštini dobijaju novac iz budžeta. Najveći deo anketiranih (44,4 odsto) navodi da je samo delimično upoznat sa tim podacima.
Kada je reč o transparentnosti, rezultati su još porazniji: nijedan ispitanik ne smatra da je raspodela sredstava u potpunosti transparentna, dok 44,4 odsto ocenjuje da uopšte nije transparentna, a 38,9 odsto da je samo delimično transparentna. Značajan broj građana (38,9 odsto) nema ni formiran stav o ovom pitanju.
Zatvoren krug, slaba javna kontrola
Iskustva nezavisnih novinara i rezultati ankete ukazuju na isti zaključak: sistem projektnog sufinansiranja medija u Rasinskom okrugu funkcioniše u zatvorenom krugu, u kojem se isti mediji i produkcije finansiraju iz godine u godinu, dok je javna kontrola slaba, a informisanost građana ograničena.
U takvom okruženju, nezavisni mediji nastavljaju da rade bez sistemske podrške, dok građani ostaju nedovoljno informisani o tome kako se troši njihov novac i kakav medijski sadržaj zauzvrat dobijaju.
Izvor: KruševacPRESS
