Novinari iz Rasinskog okruga smatraju da lokalne vlasti nisu dovoljno transparentne te da samo formalno ispunjavaju svoje obaveze o objavljivanju važnih dokumenata.
Podsećamo da je Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac – CINK radeći na projektu „Ekonomski položaj i sloboda medija u Rasinskom okrugu“ došao do podatka da se čak 78% priloga u lokalnim medijima odnosi na aktivnosti lokalnih funkcionera, direktora javnih preduzeća i ustanova i državnih funkcionera.
Zato je predstavnicima šest lokalnih medija iz Rasinskog okruga (iz Kruševca, Trstenika, Varvarina i Brusa) ponuđeno je da popune upitnik sa pitanjima koja se odnose na saradnju lokalnih medija i lokalnih samouprava kao i transparentnost lokalnih vlasti.
Većina medija smatra da je saradnja sa lokalnim vlastima na niskom nivou.
„Saradnja je minimalna. Uglavnom se zasniva na informacijama koje se dobijaju preko formulara za informacije od javnog značaja“, navodi se u jednom od odgovora.
„Generalno je saradnja sa medijima, kako godine prolaze, sve teža, a lokalna samouprava postaje sve zatvorenija. Na osetljive teme veoma teško dobijamo odgovore, oni budu šturi, uglavnom se dopisujemo, a ne razgovaramo“, ističu u jednom od kruševačkih medija dok u drugom tvrde da „Saradnja postoji, ali u najvećem broju slučajeva kroz lične kontakte i o manje važnim temama. O ozbiljnijim temama uvek postoji neka vrsta oklevanja, često i potpune netransparentnosti“.
Samo u jednom od šest medija smatraju da je saradnja „na zadovoljavajućem nivou i ne postoji problem u komunikaciji“.
U tri od šest anketiranih medija naglašavaju da do dokumenata od javnog značaja dolaze preko Zahteva za informacije od javnog značaja dok se ostali „snalaze“, koristeći privatne i druge kanale.
„Dokumenta koja se usvajaju na sednicama Skupštine opštine dobijamo uz skupštinski materijal, mada, kada je dopuna dnevnog reda , gotovo nikada. Ostala dokumenta su dostupna kada i u obliku kom vlasti odgovara“, ističu u jednom od odgovora.
Sledeće pitanje je glasilo „Koliko je lokalna vlast transparentna u implementaciji svojih aktivnosti i projekata?“.
Prema odgovorima dobijenim iz medija možemo zaključiti da je većina lokalnih vlasti u Rasinskom okrugu „selektivna, delimično transparentna i to samo kada im odgovara“.
„Kada bi u transparentnosti bila takva kakva je u promociji bilo bi sjajno. Transparentna je po pitanju uspešno realizovanih projekata, netransparentna gde god postoji problem“.
„Selektivno, jer javno govori o onome što joj odgovara, dok neka dokumenta, događaje, javne pozive, samo objavi na sajtu Gradske uprave, a upošte ne pozove medije da prisustvuju ili ih ne obavesti o nekom javnom pozivu, konkursu, javnoj raspravi, kako bi oni dalje mogli da obaveste čitaoce, gledaoce“, zaključuje se u odgovoru.
„Delimično. Sa svojim medijima, pretpostavljam, imaju dobru saradnju. Do drugih informacije stižu selektivno, tako da se , recimo, trenutno najvažniji infrastrukturni projekat realizuje a da diskriminisani mediji jednom jedinom rečenicom nisu upoznati.”
„Sve je javno i transparentno u fazi najave aktivnosti i projekata. Tok realizacije, najčešće po pitanju finansiranja / troškova, nije uvek transparentan“.
U samom jednom od šest odgovora se ističe da je vlast „Transparentna na zadovoljavajućem nivou. Svaki projekat je detaljno prezentovan javnosti, a svake godine se pozivaju lokalni mediji da prisustvuju i javnim raspravama o budžetu, ali i o drugim strateškim dokumentima“.
Novinari smatraju da donošenje odgovarajućih akata, poslovnika i pravilnika, samo delimično transparentno i dostupno građanima.
„Delimično. I to minimalno transparentno – ponešto je objavljeno ali bez dodatnih objašnjenja kako bi bi bilo jasnije građanima“, ističe se u jednom od odgovora.
„Skoro sve se može naći na sajtu Gradske uprave. Problem je što nisu svi dokumenti tamo gde je logično da se nađu i to što neki povremeno nestaju, pa se pojavljuju naknadno“, glasi drugi odgovor.
„Samo je formalno transparetntno. Sva ta akta najpre prolaze Skupštinu, na kojoj se o njima uglavnom ne diskutuje, a ako se diskutuje to čine odbornici vladajuće stranke, koji imaju skoro stopostotnu većinu, te uglavnom nije moguće ni čuti drugačije mišljenje“.
U odgovorima se ističe i netransparentnost rada javnih preduzeća u ovom domenu ali i slabo interesovanje građana.
Izvor: krusevacpress.com
