Otvoreni Balkan… Mnogo priče u zadnje vreme na ovu temu, ali malo pravih i kompletnih informacija. O čemu se, u stvari, radi? Šta je „Otvoreni Balkan“? Šta je ideja i šta su ciljevi? Kako dalje?
Ideja o otvorenom Balkanu nije nova. Ranije je bila poznata kao mini – Šengen područje, a pojavila se još početkom devedesetih godina prošlog veka. Prvi put je spomenuta kao ekonomsko područje između zemalja Balkanskog poluostrva. Takvi planovi su kasnije napušteni zbog ratova na teritoriji Jugoslavije. Prvi znaci realizacije ideje otvorenog Balkana pojavili su se tokom 2018. godine. Predstavljali su način da se poboljšaju politička odnosi u regionu. Ideju je doneo Edi Rama, u Berlinu, kada je o tome razgovarao sa zainteresovanim predstavnicima iz regiona. Rama je preuzeo ideju bivšeg premijera Albanije Fatosa Nano-a. Planovi za region su formalno proglašeni 10. oktobra 2019. godine u Novom Sadu.
Kasnije su održana još dva sastanka: jedan u Ohridu 11. novembra 2019., a drugi 12. decembra 2019. godine u Durešu. Tri zemlje su objavile da formiraju jedinstveno tržište od 12 miliona ljudi do kraja 2020. godine. 11. novembra 2019. godine, na Ohridskom samitu 2019. godine, predsednik Srbije i premijeri Albanije i Severne Makedonije saglašavaju se da stvore ekonomsku zonu koja bi dodatno poboljšala političke i ekonomske odnose i ojačala kulturne veze između nacija. Prvi sledeći sastanak trebalo je da se održi u januaru ili februaru 2020. u Beogradu. Međutim, zbog kovid-19 pandemije, sastanak je odložen i potencijalni datum za novi sastanak u Beogradu bio je precizno zakazan za proleće ili leto 2020.
Najnoviji razvoj događaja
Čitava priča je nastala jer su lideri iz regiona definitivno svesni da se njihove zemlje neće uskoro pridružiti Evropskoj uniji. Zato su Srbija, Severna Makedonija i Albanija započele sopstveni proces ekonomske integracije. Najnovije dešavanje je bilo 29. jula, u Severno makedonskoj prestonici Skoplje. Predsednik Srbije i premijeri Severne Makedonije i Albanije ukinuli su granične kontrole između tri balkanske države od 1. januara 2023. godine, a takođe i proglasilili da produbljuju ekonomske veze.
Ideja o otvorenom Balkanu ima svoje pristalice i svoje protivnike. Prvobitno je bilo predviđeno da u svemu učestvuju i Bosna i Hercegovina, Crna Gora i Kosovo*. Ali, ove tri zemlje su još uvek skeptične prema ovom planu. Jasno izražavaju strah od potpadanje pod ekonomsku hegemoniju, kao i neslaganje sa idejom. Dosta toga, naravno, zavisi i od „velikih igrača“. Detaljno se analiziraju mogući ekonomski uticaji Kine i Rusije, a od SAD se očekuju uputstva za dalje.
Iz čisto ekonomske perspektive, novi oblik regionalne saradnje mogao bi imati pozitivan uticaj na Srbiju, Severnu Makedoniju i Albaniju. Potencijalno, može doprineti i u drugim balkanskim zemljama, ako se na kraju pridruže inicijativi. Istorija Balkana nastavlja da se piše…
Foto: Getty
