Pravo na privatnost je fundamentalno ljudsko pravo koje se odnosi na zaštitu ličnih podataka i privatnosti pojedinca. Digitalna agenda je koncept koji se odnosi na korišćenje tehnologije i podataka za unapređenje društva i ekonomije. To podrazumeva korišćenje digitalnih tehnologija kao što su internet, mobilne tehnologije, veštačka inteligencija, blockchain i drugi, u različitim oblastima kao što su e-uprava, e-zdravstvo, e-obrazovanje, e-trgovina, za poboljšanje efikasnosti i povećanje dostupnosti usluga za građane. Pored toga, digitalna agenda se bavi i pitanjima kao što su zaštita podataka, cyber bezbednost, etička primena tehnologije, kao i pitanjima regulative za digitalne tehnologije. Primena digitalne agende na Zapadnom Balkanu može imati pozitivne efekte, ali isto tako može predstavljati i rizik za privatnost pojedinca.
Na Zapadnom Balkanu, digitalna agenda se sve više koristi u različitim oblastima, kao što su e-zdravstvo, e-uprava i e-trgovina. Ova tehnologija omogućava bolju dostupnost i efikasnost usluga, kao i bolju povezanost između pojedinaca i države. Konkretno, Evropska komisija se, zajedno sa šest zemalja Zapadnog Balkana, 2018-te godine obavezala na sledeće aktivnosti:
- Ulaganje u širokopojasnu povezanost
- Povećanje sajber sigurnosti, poverenja i digitalizacija industrije
- Jačanje digitalne privrede i društva
- Podsticanje istraživanja i inovacija
Međutim, kako se tehnologija razvija, važno je razmotriti kako se ona odnosi na privatnost pojedinca. To prepoznaje i Evropska komisija koja je u januaru 2022. predložila deklaraciju koja će dopuniti postojeća prava, kao što su ona koja su ukorenjena u Povelji o osnovnim pravima EU, i zakonima o zaštiti podataka i privatnosti. Ona će građanima pružiti referentni okvir o njihovim digitalnim pravima, kao i smernice za države članice EU i kompanije kada se bave novim tehnologijama. Ona imaju za cilj da pomognu svima u EU da izvuku maksimum iz digitalne transformacije.
Predložena prava i principi su:
- Stavljanje ljudi i njihovih prava u centar digitalne transformacije
- Podrška solidarnosti i inkluziji
- Obezbeđivanje slobode izbora na mreži
- Podsticanje učešća u digitalnom javnom prostoru
- Povećanje sigurnosti, sigurnosti i osnaživanja pojedinaca
- Promovisanje održivosti digitalne budućnosti
Jedan od glavnih problema sa digitalnom agendom je skupljanje i korišćenje ličnih podataka. Kako se tehnologija razvija, sve više podataka se skuplja o pojedincima, što predstavlja rizik za njihovu privatnost. Podaci se često koriste za ciljeve koji nisu u skladu sa željama pojedinca, kao što su reklame, profiliranje ili čak kriminalne aktivnosti.
Da bi se smanjio ovaj rizik, važno je da se razvije i implementira jasan okvir za zaštitu privatnosti na Zapadnom Balkanu. Ovo podrazumeva da se podaci skupljaju na transparentan način i da se koriste samo za svrhe za koje su namenjeni. Osim toga, važno je da građani imaju pristup informacijama o tome kako se njihovi podaci koriste i da imaju pravo da zahtevaju da se ti podaci brišu.
Takođe je važno da se digitalna agenda primenjuje na etičan način, sa ciljem da se poštuju ljudska prava i da se ne diskriminišu pojedine grupe. Osim toga, važno je da postoji mehanizam za kontrolu i odgovornost za primenu digitalne agende, kako bi se osiguralo da se tehnologija koristi na način koji je u skladu sa ljudskim vrednostima i zakonima.
U svakom slučaju, važno je da se balansira između potrebe za inovacijom i napretkom u oblasti digitalne agende i potrebe za zaštitom privatnosti pojedinca. Pravo na privatnost i primena digitalne agende su ključni aspekti koji se moraju uzeti u obzir na Zapadnom Balkanu, kako bi se osiguralo da tehnologija bude korišćena na način koji štiti privatnost pojedinca i poštuje ljudska prava.
