Veliki broj mladih ljudi u Kruševcu smatra da je politika “prljava stvar” kojom se ne treba baviti, koja nema smisla i koja ih se ne tiče.
Navode da nemaju vremena da se bave tim “dosadnim stvarima”, ne videći značaj iste. Postoje i oni drugi kojima je učešće u političkom životu veoma važno. Iako ih je malo, oni nastavljaju da se bore za pravdu, žele da promene okruženje u kojem žive na bolje i brinu za svoju budućnost. Takvim mladim ljudima je najbitnije da i njihov glas neko čuje.
Deca razočaranih roditelja
– Mladi su apolitični iz više razloga. Često misle da ih se to direktno ne tiče, da nemaju ništa od toga i to je ta naivnost u koju upadaju. U politici ima malo mladih ljudi, to je pogotovo izraženo kod nas, i to treba menjati. Svaka stranka u Srbiji se sastoji od starijih ljudi, koje već svi znaju i sa kojima mladi ne mogu da se povežu i kojima ne veruju. Takođe, mladi su nedovoljno obrazovani i informisani. Nemaju mnogo znanja i kapaciteta da bi odlučili za koga bi glasali. Mladi se po difoltu bave nekim stvarima koje su revolucionarne, anarhične, nešto što može da ih podigne na noge, ali mislim da je to oduvek bilo zbog “trenda”. Treba da postoji neka politička opcija koja će posebno da se bavi mladima, da ih privoli i razume. Smatram da su mladi danas deca razočaranih roditelja. Svi roditelji su imali priliku da imaju svoju “revoluciju” koju su protraćili. Njihovo nezadovoljstvo se prenosi na decu. Roditelji često govore svojoj deci: ,, Ma šta ti imaš od toga. Mi nismo dobili ništa, tu smo gde jesmo. Gledaj svoja posla, nauči da preživiš, da se zaposliš i najedeš…”. To je priča svakog roditelja koja ubija volju mladih i tu se upravo stvara defetizam – zaključuje I.B.
Naša druga sagovornica A.S. situaciju u zemlji ocenjuje kao lošu i navodi brojne probleme sa kojima se susrećemo:
– Situacija u našoj zemlji je veoma loša. Ovo je država u kojoj je u toku jedne godine ubijeno 20 žena, ubijana su deca, inflacija je jako velika, vlada medijski mrak, ovde nema ličnih i političkih sloboda. Za rešenje ovih situacija država ne može da se okreće Indiji, Rusiji ili Kini. Za rešenje ovih problema potrebno je da se okrenemo razvijenijim zemljama. Deset hiljada dinara po detetu, deset hiljada dinara po penzioneru, zaduživanje države i zamazivanje očiju ljudi uz opšte mišljenje kako je svima dobro. To je ono čime se ova država bavi, dok ljudima nije dobro. Potrebna nam je uređena zemlja, sigurna budućnost, bolje obrazovanje, čista voda i vazduh i ,pre svega, dostojanstven život. U ovakvoj situaciji najbolje je ljudima na vlasti i njihovim bliskim ljudima. Oni su sebe obezbedili, dok građanima nije dobro i zato smatram da je situacija u Srbiji izuzetno loša.
Napominje da je vreme za nove generacije.
– Politička scena u Srbiji nije idealna, ali nije ni totalno izgubljena. Dobra strana naše političke scene su upravo oni ljudi koji izlaze, zajedno sa građanima, na proteste „Srbija protiv nasilja“ i koji se zalažu za suštinske promene u sistemu. Dok bi ona loša strana političke scene upravo bila ta zbog koje ljudi izlaze na ulice. Vreme je za smenu generacija. Mislim da je svima dosta ljudi koji su tu već trideset godina, vreme je za nove, mlade ljude. Ja lično biram Pokret slobodnih građana. to su mladi, perspektivni ljudi, bez mrlja i pozadina u svojoj karijeri, željni promena, koje jesu teške ali ne i nemoguće – zaključuje A.S i nastavlja.
– Poznajem malo ljudi svojih godina koji se interesuju za politiku i izbore, što je pogrešno. Međutim, kada vidim koliko je mladih ljudi izašlo na proteste pomislim da su se ipak probudili, osvestili i shvatili neke važne stvari. Odnosno da politikom treba da se bave mladi ljudi jer njihov život, tačnije standard život, zavisi od te politike. Ne treba da dozvole da o budućnosti mladih odlučuju penzioneri. Zato smatram da je najveći problem nezainteresovanost vlasti za mlade i njihove potrebe. Treba se više posvetiti obrazovanju, edukativnim centrima, kulturnim sadržajima, a pre svega dati im mogućnost da se i oni pitaju za nešto. Mladi ljudi treba da se bore za svoj položaj u društvu i budu mnogo više informisani o svojim mogućnostima -za kraj poručuje A.S.
Strah od budućnosti
Svestan stvarnosti, devetnaestogodišnji D.P. je postao član jedne opozicione stranke sa nadom da će se nešto promeniti:
– Iskren da budem, jedva sam čekao da napunim osamnaest godina i ostvarim pravo glasa. Znate, situacija u zemlji nije nimalo naivna. Školstvo nam je urušeno. Kvalitet nastave pada, profesori su izgubili autoritet, rade za smešne plate. Obrazovani ljudi, magistri, doktori nauka, radnici u kulturi jedva preživljavaju. Moj ujak koji je zavšio fakultet u roku, sa visokim prosekom, radi u lokalnoj fabrici kao fizikalac. Poniženje je na sve strane. Plašim se za svoju budućnost, jednostavno se ne osećam lepo u rodnoj zemlji. Često se pitam i zašto se ovoliko školujem i zbog čega sam upisao fakultet, kada danas uspevaju samo stranačka zaposlenja. Pritom, mi studenti jedva preživljavamo, sve je toliko skupo…Niko nas ništa i ne pita, svi misle da smo mi mladi naivni, e pa nismo! – ističe on
Srednjoškolka K.J. uočava sve nepravde kojima su izloženi mladi ljudi:
– Mladi nemaju dovoljno prostora gde mogu izraziti slobodu. Ne daje im se mogućnost da kreiraju svoje mišljenje. Zatrovani su nekim nametnutim, pogrešnim vrednostima i srljaju ka propasti. Često smo zanemareni, što možemo videti kroz više više primera. Najčešće to navodim kroz primer pozorišta i bioskopa, postavlja se pitanje gde je program za mlade? Zašto postoji toliki jaz između dečijeg i programa za odrasle? Nalazimo se u vrlo kompleksnoj situaciji, ometen je balans normale. Treba da preuzmemo stvar u svoje ruke. Odrasle generacije nam nisu od pomoći, jer su nas upravo one dovele u lošu situaciju. Treba da se osvestimo i pomognemo jedni drugima kako bi poboljšali kvalitet života koliko je moguće.
Kao rešenje vidi odlazak na izbore:
– Izaći ću na izbore zato što smatram da je glasanje važno i da je to obaveza svakog punoletnog stanovnika. Tim zaokruživanjem ću moći da iskažem svoje mišljenje. Treba da se digne svest o važnosti glasanja jer, nažalost, živim u vremenu gde su mojim vršnjacima isprani mozgovi TikTok “trendovima” i ostalim društvenim mrežama. Nisu svesni koliko je važno biti društveno i politički aktivan. Kada god sam probala da razgovaram sa svojim prijateljima o pomenutoj temi, reakcije su svima bile iste. Pojedini me ubeđuju kako je glasanje nebitna stvar, jer će svakako predsednik ostati isti, dok drugi i ne žele da razgovaraju o tome. Međutim, to nam je sada jedina šansa i rešenje naših problema – za kraj poručuje naša sagovornica.
Izvor: KruševacPRESS
