Za njeno ime čulo se i u Holivudu. Obarala je sve rekorde kada je reč o harmonici. Ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao muzičarka sa stažom dugim više od sedam decenija. Njeni spretni prsti i neprikosnoveni talenat za muziku vodili su je putem legende. Sarađivala je sa najvećim muzičarima svog vremena, ostavivši za sobom neizbrisiv trag. Na današnji dan rođena je Radojka Živković.
– Avgust – mesec njenog rođenja i njene smrti. Radojka Tomić rodila se u Globoderu 24. avgusta 1923. godine. Rodila se sa Božjim darom, a kad se neko rodi sa darom, onda se Tvorac potrudi da se taj dar razvije, raširi, ostavi neizbrisiv trag i upiše je u knjigu besmrtnih – kazala je o Radojki njena unuka Dragana Stevović.
Unuka Dragana objašnjava kako je tada mala Čarapanka zakoračila putevima najviših muzičkih domašaja:
– Radojkin otac, Tihomir Tomić, bio je poznati harmonikaš. Rano je uvideo da ima dete sa neverovatnim darom, a to su osetili i Radojkini ujaci, Vojislav, harmonikaš, i dr Božidar Popadić, doktor poljoprivrednih nauka i filozofije u Parizu. Studirao je na Sorboni, završio je i Pariski konzervatorijum, kao i studije flaute. Otac je Radojku odveo na audiciju u Radio Beograd i ona već sa devet godina počinje redovno da nastupa sredom i subotom na Radio Beogradu. Nekada se talenat veoma cenio, a mala Čarapanka u narodnoj nošnji zakoračila je putevima najviših muzičkih domašaja.
O „čudu od deteta“ čulo se i u Holivudu, otkriva Stevović:
– O tom „čudu od deteta“ čulo se i u Holivudu, pa je impresario Širli Templ pokazao veliko interesovanje da od nje naprave zvezdu, ali Radojkin otac nije hteo ni da čuje: „Nemam ja dete na prodaju! Ne bih je dao ni za celu Ameriku!“
Prvu nagradu osvojila je u Kragujevcu, zajedno sa ocem i svojim suprugom Tinetom (1918–1985), koji je takođe bio harmonikaš i sa kojim je često nastupala:
– Radojka dobija prvu nagradu 1935. godine u Kragujevcu, na takmičenju „Prva utakmica pevača, pevačica i svirača na harmonici u Kraljevini Jugoslaviji“. Otac Tihomir je zauzeo drugu nagradu, a Tine treću. Bio je to veliki trijumf škole harmonike Tike Globoderca.
Radojka je volela i bosanski sevdah, a mnogim tadašnjim pevačima komponovala je sevdalinke, otkriva unuka Dragana:
– Tokom leta 1936. i 1937. godine, sve popularnija Radojka Tomić sa svojim ocem Tihomirom nastupala je u hotelu „Topola“ na Ilidži, pokraj Sarajeva. Bosanski sevdah postao je njena velika ljubav, što joj je kasnije pomoglo da komponuje sevdalinke u interpretaciji Safeta Isovića, Nade Mamule, Bebe Selimović, Nedžada Salkovića, Dušice i Nedeljka Bilkića.
Ova legenda narodne muzike napisala je tekst i melodiju pesme koja je i danas obavezan deo repertoara na svakom slavlju na kojem se čuje harmonika:
– Radojka je 1939. godine napisala tekst i melodiju za pesmu „Odakle si, sele“, koju je kasnije doradio Dragan Toković i koja i danas ima veliku popularnost, pa je slobodno možemo proglasiti čarapanskom himnom.
Sa suprugom Tinetom svirala je svuda:
– Radojka i Tine venčali su se na dan slave Svetog Arhangela Mihaila 1941. godine i od tada postaju duet harmonika. Putovali su širom naše zemlje, posle rata svirajući na gradilištima, radnim akcijama, u bolnicama i vojnicima na granici. Svuda su bili rado viđeni i dočekivani. Sledeća nagrada osvojena je u Langolenu, u Engleskoj, 1953. godine, za izuzetan virtuozitet i muzikalnost, kao solista van konkurencije.
Srbi u dijaspori Radojku su dočekivali u suzama, kaže sagovornica:
– Te 1954. godine obreli su se u Americi. Naši Srbi su ih dočekivali sa suzama, ljubeći Radojkine opanke. Tih dirljivih scena bilo je svuda gde su bili naši Srbi u dijaspori. U toku te turneje Radojka je učestvovala i na takmičenju svetskih talenata na televiziji u Čikagu i bila proglašena „najvećim talentom sveta“. Radojka je već uveliko komponovala i pisala tekstove za mnoge poznate pesme, a neke pesme je i sama otpevala.
Pedesetih godina snimljen je film o ovoj muzičkoj veličini:
– Organizacija Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu je 1956. godine, u okviru projekta regionalne kulturne istorije, snimila film o Radojki, naglašavajući da „njena muzika nosi vrlo specifičan zvuk i lepotu žitnih polja i vinograda Srbije“.
Nizali su se koncerti, nagrade i uspesi, nabraja unuka Dragana:
– Na koncertu ozbiljnih, zabavnih i operskih melodija „Muzika na Jelisejskim poljima“, jugoslovenski duo u narodnim nošnjama – Radojka Živković (harmonika) i Sava Jeremić (frula), kao jedini interpretatori narodne muzike, pobrali su najveći aplauz sa Deninim kolom i Vlajnicom. Nizali su se koncerti, nagrade i uspesi. Od Udruženja estradnih umetnika i izvođača Srbije dobila je 1967. godine nagradu „Vlastimir Pavlović Carevac“. Iste godine, nakon uspešnih koncerata u Bugarskoj, dobila je nadimak „carica harmonike“ od bugarskih kritičara.
Tinetova i Radojkina kuća u Beogradu bila je otvorena za sve, a tamo su prve lekcije o muzici dobijali mnogi pevači:
– Kada nisu putovali, njihova kuća u Beogradu, u Lamartinovoj 20, uvek je bila otvorena za goste, familiju i pevače. Mnogi pevači i harmonikaši tu su dobijali prve lekcije iz narodne muzike. U „muzičkoj sobi“ bile su smeštene diplome, nagrade, zahvalnice, zlatne i srebrne ploče, fotografije, tri zlatna mikrofona…
Radojka je, po rečima unuke, za života održala više od 12.000 koncerata:
– Tinetova harmonika zaćutala je nakon koncerta u Švajcarskoj 16. marta 1985. Zakleo je da mu obeća da će nastaviti da svira. I svirala je, dokle god je mogla… Održali su ukupno preko 12.500 koncerata, od čega više od 850 u inostranstvu i preko 1.200 dobrotvornih koncerata.
U knjigu večnosti upisala se 2002. godine, a posthumno je ušla i u Ginisovu knjigu rekorda:
– Bila je jedinstvena, unikatna, prepoznatljiva i neponovljiva. Umrla je 14. avgusta 2002. godine u Beogradu. Srpskom narodu zaveštala je mnoge narodne pesme i kola, bila je ambasador i čuvar izvornog narodnog stvaralaštva. Naglasila bih njene nadahnute interpretacije, virtuozitet, filigrantsku tehniku i osećajnost. Posthumno je dobila još jednu nagradu. Naime, ušla je u Ginisovu knjigu rekorda kao profesionalna muzičarka sa 71 godinom staža – kazala je unuka ove muzičke legende, Dragana Stevović.
Foto: privatna arhiva Dragane Stevović
Luka Kijačić
Izvor: KruševacPRESS
