Važna mesta za razvoj muzike u Kruševcu između dva svetska rata bili su hoteli i kafane.
Svaki iole značajniji ugostiteljski objekat imao je stalnu muziku sa raznovrsnim repertoarom. Kada bi uspeli da obezbede kvalitetnu muziku vlasnici bi je gromoglasno reklamirali kako bi privukli što veći broj gostiju.
Svoju karijeru su baš u kafanama i hotelima započeli mnogi kasnije poznati umetnici. Jedan od njih bio je i Miodrag Rade Jašarević, čuveni violinista i, kasnije, šef Narodnog orkestra Radio-televizije Beograd.
Decembra 1936. godine u dnevnoj štampi objavljen je oglas:
„Potrebujem klaviristu ili klaviristicu za 15. ili 18. ovog meseca. Uslovi po dogovoru. Kapelnik Miodrag Jašarević Rade, hotel „Beograd“ Kruševac“.
U tom momentu Jašarević je imao samo 20 godina ali je već bio kapelnik odnosno šef orkestra što je jasno govorilo o njegovom muzičkom umeću.
Nekoliko meseci kasnije, 22. aprila 1937. godine, Jašarević je objavio oglas kako bi poradio na sopstvenoj promociji.
„Prvorazredan violinista za klasiku, džez, animir (sevdalinke), nešto pevam po potrebi, imam arhivu, mlad, slobodan 1. maja ili po sporazumu. Mijodrag Jašarević Rade, Dositejeva 16, Kruševac“.
Dobar deo svoje karijere u kafanama i hotelima svirala je i čuvena harmonikašica Radojka Tomić. Ona je, kao čudo od deteta, oduševila javnost na jednom od svojih prvih većih nastupa. U koncertnoj dvorani „Union“ u Beogradu 5. marta 1933. godine održano je prvenstvo države u sviranju na harmonici a prva zvezda bila je osmogodišnja Radojka iz Globodera. Ona je oduševila publiku u krcatoj sali tako da su joj organizatori omogućili da svira dok su se čekali zvanični rezultati takmičenja.
„Mala savršeno lako rukuje teškom harmonikom da zaprepašćuje. Publika je jedva pušta da ode sa pozornice iako je i preko programa otsvirala i otpevala svojim slatkim glasićem nekoliko pesmica“.
Talentovana devojčica iz Globodera je veoma brzo postala veoma popularna širom Srbije. Nastupala je na Radio Beogradu a hotelijari, pre svih beogradski, su se otimali da svira u njihovim lokalima i njene nastupe na sva zvona reklamirali.
Muzička scena je u tom periodu, naročito pred drugi svetski rat, bila veoma dinamična. U najčitanijim dnevnim listovima kao što su bili „Politika“, „Vreme“ i „Pravda“ bilo je puno oglasa u kojim su se tražili muzičari ili orkestri za nastup ili prilike za angažman. Tako je novembra 1940. godine u „Pravdi“ objavljeni oglasi sledeće sadržine:
„Salon džez kvintet, dupli sastav, za koncert, džez, animir i popularana pevač Ševket. Slobodni petnaestog. Po potrebi pevačica. Kapelnik Osi Redžić, hotel „Evropa“, Kruševac“.
„Hotel „Pariz“ Kruševac potrebuje za 1. ili 15. novembar dobar damen orkestar sa pevačicama ili salon orkestar sa dve pevačice. Uslovi pismeno i sa fotografijama“.
Muzički život se odvijao i mimo hotela i kafana i dobro organizovanih pevačkih društava pa je u proleće 1938. godine Kruševac dobio i pleh muziku odnosno duvački orkestar. U tekstu „U Kruševcu će na Cveti zasvirati nova bleh muzika zahvaljujući inicijativi železničara!“ , objavljenom u listu „Vreme“ 3. marta 1938. godine, se navodi kako je inicijativom Milorada Velijanovića, revizora lokomotiva Kruševačke železničke ložionice, prikupljeno 22.000 dinara za kupovinu instrumenata za orkestar bleh muzike. Glavni nastavnik i dirigent orkestra bio je Rus Anatolij Muravjov, činovnik ložionice.
„Na Cveti, 17. aprila ove godine, nova muzika stupiće u dejstvo. Kruševac će toga dana moći da pozdravi svoju novu i jedinu muziku ove vrste jer vojne muzike Kruševac nema od prošle godine. Toga dana nova muzika dobiće i svoju zastavu koju će tom prilikom kdo Spomenika kosovskih junaka osvetiti“, navodi se u tekstu lista „Vreme“.
Izvori: dnevne novine „Politika“ , „Vreme“ i “Pravda”
FOTO: U vremenu starog Kruševca
