BEOGRAD – Reakcije zvaničnog Beograda na najave formiranja Vojske Kosova su bile burne i, po oceni brojnih analitičara, preterane. Trenutna kriza u odnosima Beograda i Prištine i de facto prekid Briselskog dijaloga predstavljali su šlagvort tabloidima u Srbiji, koji su u svojim tekstovima počeli da navode da bi eventualno formiranje Vojske Kosova predstavljalo direktnu pretnju opstanku Srba, što KFOR u sadašnjem kapacitetu ne bi mogao da spreči, pa čak i da ova misija pod komandom NATO-a „strahuje“ od njihovog potencijalnog upada.
Nakon izglasavanja tri zakona koji se tiču transformacije Kosovskih bezbednosnih snaga u pravu vojsku, još jednom je intenziviran strah da bi situacija na Kosovu mogla da se dodatno destabilizuje. U tome, naravno, prednjače tabloidi, tako da su pojedini izvestili da je KFOR poslao jedinice da blokiraju ulaze u srpske sredine a pojedini, pak, da KFOR „uvežbava akciju otimanja severa Kosova“. Obe vesti su derivat saopštenja o vežbama koje KFOR u sklopu redovnih aktivnosti sprovodi i koje je najavio i putem društvenih mreža.
KFOR trenutno ima preko 4.000 pripadnika, a broj država koje u njemu učestvuju se smanjuje iz godine u godinu. Iako je istina da je broj angažovanih vojnika u misiji predstavlja manje od 10% prvobitnog broja od 50.000 vojnika, ne može se argumentovati da KFOR ne predstavlja najznačaniju vojnu silu na Kosovu.
KFOR je misija NATO, a na Kosovu je predstavljaju međunarodne mirovne snage, pod vođstvom Alijanse, sa zadatkom čuvanja reda i mira, odnosno stvaranja sigurnosti na Kosovu nakon kosovskih sukoba i povlačenja jugoslovenskih, odnosno srpskih snaga.
KFOR ima mandat da unapređuje sigurno i bezbedno okruženje, da podržava i koordiniše međunarodne humanitarne napore i civilno prisustvo i podrži razvoj stabilnog, demokratskog, multietničkog i mirnog Kosova, kao i da podrži razvoj Kosovskih snaga bezbednosti.
Prvobitni zadatak KFOR-a bio je da spreči obnavljanje neprijateljstva, uspostavljanje sigurnog okruženja i obezbeđivanje javnog reda i mira. O svim aktivnostima KFOR-a odlučuje Severnoatlantski savez u zavisnosti od situacije na terenu.
Tokom vremena, kako se bezbednosna situacija na Kosovu poboljšavala, NATO je postepeno prilagođavao broj vojnika u pravcu manje i fleksibilnije misije, sa manjim brojem statičnih zadataka.
KFOR kao „jedini efikasni mehanizam za prevenciju konflikata u ovom delu Evrope“
Glavni urednik Balkanske bezbednosne mreže Aleksandar Radić izjavio je za European Western Balkans (EWB) da nije poznato da li je trenutni broj vojnika KFOR-a dovoljan da spreči izbijanje ratnih sukoba, ali je napomenuo da NATO poseduje mehanizme za brzo reagovanje u slučaju incidenata.
On je dodao da KFOR već godinama radi na postepenom povlačenju svojih snaga, ali da i dalje predstavlja kao jedini efikasni mehanizam za prevenciju konflikata u ovom delu Evrope.
“KFOR jedini ima nadležnosti za očuvanje bezbednosti (na Kosovu) iako sada nije najjasnije da li njegov mandat treba da usaglasiti sa novim zakonskim rešenjima, ili će on nastaviti da primenjuje Rezoluciju 1244, čije izmene jedino Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija može da donosi“, kazao je Radić i dodao da bi dalje povlačenje KFOR-a bilo “katastrofalno za Srbiju“.
Srbija je tokom vođenja Briselskog dijaloga posebno insistirala na kontinuiranom učešću i prisustvo KFOR-a na Kosovu, a može se argumentovati da se regionalni bezbednosni odnosi između Kosova i Srbije i dalje oslanjaju isključivo na prisustvo NATO-a. Uprkos obuci koju KFOR pruža Kosovskim snagama bezbednosti, za koje se ne krije da su pripreme za transformaciju u pravu vojsku, Srbija priznaje KFOR kao glavnog vojnog aktera na Kosovu i odlično sarađuje sa NATO trupama duž administrativne linije.
Novi komandant KFOR-a Lorenco d’Adario izjavio da će ta vojna misija nastaviti da ispunjava svoj mandat i da stvara bezbednu sredinu za sve stanovnike Kosova, dok je prethodni komandant general major Salvatore Kuoči u intervjuu za EWB najavio da će ta misija “nastaviti da podržava razvoj mirnog i stabilnog Kosova, i sprovodi svoje zadatke kako bi osigurao bolju budućnost svih građana na Kosovu bez obzira na njihovu etničku ili versku pripadnost”.
„NATO podržava razvoj Kosovskih bezbednosnih snaga u okviru njihovog postojećeg mandata. Kosovske bezbednosne snage su profesionalna organizacija i izvor regionalne stabilnosti. Ukoliko njihov mandat bude proširen, Severnoatlantski savet će morati da preispita nivo angažmana NATO-a na Kosovu. Bitno je da sve zajednice na Kosovu i NATO saveznici budu konsultovani kada su u pitanju bilo kakve inicijative vezane za mandat Kosovskih bezbednosnih snaga“, objasnio je tada Kuoči.
„Transformacija Kosovskih bezbednosnih snaga u Vojsku Kosova neće promeniti stanje na terenu“
Mediji su ranije preneli ocene zvaničnika NATO-a da će proces transformacije Bezbednosnih snaga Kosova u vojsku trajati barem 10 godina, odnosno da puko izglasavanje zakona u Skupštini Kosova ne znači i formiranje vojske.
Programski direktor Beogradskog fonda za političku izuzetnost (BFPE) Marko Savković je za EWB naveo da veruje da veruje procenama eksperata koji navode da će transformacija dugo trajati i da će zvanični Beograd sigurno reagovati, ali da sumnja da će ići dalje od verbalnih protesta.
Prema njegovoj oceni, transformacija Kosovskih snaga bezbednosti neće mnogo promeniti “stanje na terenu”, a dešava se u trenutku kada je Prištini hitno potreban neki “uspeh“ da zatvore godinu u kojoj ih objektivno nije bilo”.
Mnogo važnije od broja angažovanih vojnika u KFOR-u je to što je misija predvođena NATO-om i to što se nalazi u komandnoj strukturi Alijanse.
Savković je podsetio na izjavu ambasadora SAD u Beogradu Kajla Skota, koji je tokom jednog panela na Beogradskom bezbednosnom forumu na pitanje iz publike da li bi trebalo povećati međunarodno vojno prisustvo na Kosovu i u Bosni u Hercegovini kako bi se predupredila eventualna intervencija Vojske Srbije, za KFOR upotrebio analogiju sa “tripwire”-om (okidačem za reakciju) i, mnogo važnije, paralelu sa Fulda-koridorom.
Fulda-koridor (eng. Fulda gap) su predstavljala dva koridora kroz niziju, putem kog su tenkovi Varšavskog pakta za vreme Hladnog rata mogli potencijalno da pređu Rajnu i iznenada napadnu NATO trupe.
Skot je tada izjavio da nije bilo važno koliko tenkova je branilo taj koridor, “već šta bi se desilo kada bi ruski tenkovi prošli”, aludirajući na nuklearnu odmazdu SAD.
“Jasno vam je, svakako, da je to jedan ekstreman scenario. Ja sam uostalom juna 2017. napisao tekst „Kako bi izgledao naredni rat na Zapadnom Balkanu“ u kome sam istakao da bi taj sukob bio gotov za 48 sati, a posledice po Srbiju strašne. Ako govorimo o scenariju da Priština nastoji da se nametne silom na Kosovu, posledice po Kosovo bi bile strašne. Ja ipak verujem da ima dovoljno razuma i na jednoj i na drugoj strani, poslednja izjava (premijera Kosova Ramuša) Haradinaja ide u pravcu smirivanja situacije, a videćemo da li je Beograd spreman da ‘olabavi’ sa osporavanjem kosovske državnosti”, zaključio je Savković.
Aleksandar Radić je za TV N1 ranije ocenio da bi formiranje Vojske Kosova predstavljalo ugrožvanje interesa Srbije, ali da to nije početak akta agresije ili najava etničkog čišćenja Srba.
“Kosovske bezbednosne snage ostaju pod istim mehanizmom kao i do sada. KFOR je jedina adresa za obraćanje, a komunikacija sa KFOR-om je dovoljna i efikasna. To su profesionalnci, srpski vojnik i pripadnik KFOR-a se lako razumeju, oni govore jezikom profesije, treba im samo politička podrška. Od KFOR-a treba tražiti striktno poštovanje mandata”, naveo je Radić.
Odnos KFOR-a i Kosovske policije
Pre najava poslednjih mera Kosova vezanim za oružane snage, medijski je takođe eksploatisana tema policijskih akcija na severu Kosova, u kojima je prvo predsednik Kosova Hašim Tači sa policijskom pratnjom posetio jezero Gazivode i, najskorije, da je kosovska policija „upala“ u Kosovsku Mitrovicu i uhapsila četvoricu Srba, u sklopu istrage atentata na lidera Građanske inicijative „Srbijа, demokrаtijа, prаvdа” Olivera Ivanovića, koji se dogodio početkom 2018. godine.
Domaći mediji i pojedini srpski zvaničnici su optuživali KFOR da nije reagovao u tim slučajevima, čime je prekršio svoj mandat i Rezioluciju 1244.
KFOR je u saopštenju za javnost u oba slučaja naveo da Kosovska policija nije sprovodila nezakonite ili vojne operacije i da nijednog trenutka nije postojala pretnja po bezbednost građana.
„KFOR potvrđuje da je sprovedena samo policijska operacija te da Kosovske bezbednosne snage ili bilo koja druga vojna formacija nije bila razmeštena na severu Kosova“, naveo je KFOR u saopštenju.
Tim saopštenjem, KFOR je indirektno podsetio na ono o čemu se u medijima u Srbiji uglavnom ćuti – a to je da je ta misija i većina međunarodnih aktera sve segmente Kosovske policije priznaju za legitimne organe za sprovođenje zakona na toj teritoriji.
„Policija Kosova već funkcioniše na celoj teritoriji Kosova, uključujući severne opštine, tako da nema potrebe da se izdaje ovlašćenje. Što se tiče Kosovskih bezbednosnih snaga, postoji sporazum na osnovu kog moraju da dobiju dozvolu KFOR-a da bi mogli da pošalju jedinice na severni deo Kosova“, izjavio je Kuoči u intervjuu za EWB.
Piše: Marija Radić
Tekst i fotografija kompletno preuzeti sa
https://europeanwesternbalkans.rs/da-li-je-kfor-dalje-garant-stabilnosti-bezbednosti-na-kosovu/
