Iz godine u godinu poljoprivredni proizvođači imaju sve veći problem sa divljim svinjama i srnama koje u većem delu opštine Brus uništavaju poljoprivredne useve i višegodišnje voćne zasade, ostavljajući za sobom veliku štetu i nezadovoljstvo poljoprivrednika.
I dok je zvanično fokus javnosti usmeren na vremenske nepogode, grad i sušu, šteta od divljači polako preuzima primat. Šteta se u zavisnosti od područja i doba godine razlikuje, a ono što je zajedničko je mukotrpan proces dokazivanja i naplate odštete. I dok zakon štiti divljač, lovačka udruženja kubure sa finansijama, seljak je primoran da dokaže da je preduzeo sve zakonom predviđene mere zaštite. U suprotnom sam snosi posledice pira divljači u svojim zasadima.
Kako saznajemo od poljoprivrednih proizvodjača, pravila nema. Divljač jednako odnosi danak u nižim kao u potkopaoničkim selima. Lovište nije ogradjeno pa se divljač slobodno kreće jednako oštećujući useve u Igrošu, Lepencu, Vlajkovcima, Krivoj Reci, Blaževu…
Gotovo da nema mesne zajednice na području bruske opštine u kojoj nisu preorani zasadi krompira, uništena polja kukuruza, oštećene maline. Jedu sve pred sobom. Pored divljih svinja tu su srne koje takođe pričinjavaju značajnu štetu. Poljoprivredni proizvođači kao da su se već navikli, pa više za sebe komentarišu: posadimo, lepo nikne, okopavamo, a onda dođu divlje svinje i gotovo. I nikom ništa, kaže jedan od žitelja Krive Reke, koji konstatuje da svake godine jedna njiva sa krompirima ide divljim svinjama, a druga njemu.
Meštani kažu da se divlje svinje kreću u čoporima i da zbog sve veće brojnosti pričinjavaju sve veću štetu.
Da bi osigurali svoje zasade od štete poljoprivrednici bi morali da ograde njive, što je realno nemoguće, kako zbog prostranstva, tako zbog finansija.
– Divljih svinja i srna ima za izvoz. Svinje vade krompir, a srne prave još veću štetu po malinama – priča Mikica Pršić iz Krive Reke, konstatujući da se svako snalazi kako zna i ume i dodaje.
– Ja sam moje morao da ogradim. Postavio sam električan pastir, a jednu parcelu od 30 ari sam ogradio sa četiri reda pocinkovane žice. Osim toga, ogradio sam i plastičnom mrežom.
Pored toga ovaj poljoprivrednik je kupio i top na gas koji, kako kaže, posebno ima efekta kad su svinje u pitanju.
Objašnjaava da nema vremena da “juri papire i traži odštetu”:
– Ne tražim ništa. Lakše mi je bilo da zagradim nego da idem od nemila do nedraga ispravljajući „krivu Drinu“.
Nezadovoljstvo ne kriju ni meštani Lepenca, Igroša, Strojinaca, kao ni neposredne okoline Brusa. Na samo par kilometara od centra grada divlje svinje vršljaju po malinjacima i njivama, nanoseći ogromnu materijalnu štetu.
U pokušaju da čitaoce detaljno upoznamo sa ovim problemom obratili smo se Lovačkom udruženju “Kopaonik“ sa konkretnim pitanjima, ali ni posle više pokušaja nismo uspeli da dodjemo do odgovora.
N.M.Miletić
Izvor: KruševacPRESS
