Iako Zakon o javnom informisanju i medijima predviđa da su mediji dužni da provere poreklo, istinitost i potpunost informacija koje objavljuju, te da „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja“, mnogi mediji to ne poštuju. O pomenutom Zakonu se u medijima često govori i piše, ali je pitanje koliko građani/ke zaista znaju o pravima koja im on daje, te o tome šta bi mogli da učine kako bi svoja prava zaštitili.
U prilog tome da je nepoverenje u medije značajno, govore rezultati više istraživanja. Prema podacima iz Istraživanja medijske pismenosti građana Srbije, sprovedenog tokom 2025. godine uz podršku Misije OEBS-a, za 68,5% ispitanika su prijatelji, rodbina i kolege najpozudaniji izvori informacija, dok mnogo manji procenat ima poverenje u medije.
– Da je televizija uglavnom ili potpuno pouzdan izvor informacija reklo je 36,9%, slede mesindžeri (32,4 odsto), radio (22 odsto), veštačka inteligencija (20,5 odsto), društvene mreže (17,6 odsto), onlajn informativni portali (11,7 odsto ), a najmanje poverenja ispitanici imaju u štampu (3,7 odsto) – jedan je od rezultata ovog istraživanja.
Da i na lokalnom nivou postoji velika kriza poverenja u medije potvrđuju rezultati istraživanja „Poverenje u medije i trendovi u Rasinskom okrugu“, koje su krajem jula ove godine publikovali Centar za istraživačko novinarstvo Kruševac (CINK) i Tim za razvoj i unapređenje društva (TRUD).
Kada je reč o vestima iz zemlje i sveta, prema nalazima pomenutog istraživanja, najveći procenat građana kao primarni izvor navodi društvene mreže (40,7 odsto) i informativne portale (31,9 odsto), televizija se nalazi tek na trećem mestu (20,2 odsto) dok su novine i radio svedeni na statističku grešku.
Rezultati pokazuju da lokalne vesti redovno prati više od 61 odsto građana te da su najčitaniji medijski kanali lokalni portali (65,7 odsto), dok Radio-televizija Kruševac (RTK) zauzima 20,2 odsto, TV Plus 8,1 odsto, a TV Jefimija 6,9 odsto.
Koja prava imaju građani i građanke?
Pravnik u Nezavisnom udruženju novinara Srbije Rade Đurić smatra da građani generalno znaju da po Zakonu o javnom informisanju i medijima imaju određena prava, ali ne tačno koja su to prava i šta im zakon garantuje:
– Suštinski razumeju osnovne principe, da medijski emiter mora da objavljuje informacije od javnog interesa, da to mora da bude objektivno i sa namerom da se iznesu svi relevantni podaci i informacije kako bi građani kao gledaoci mogli da zaključe o čemu se radi. Takođe razumeju da mogu i moraju biti zaštićeni od nedozvoljenih programa, međutim svesni su i da to u praksi očigledno nije moguće postići.
On podseća da Zakon o javnom informisanju i medijima pruža brojna prava, obavezuje emitere da, na primer, u smislu ostvarivanja javnog interesa, istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informišu građane te da ih informišu o temama od lokalnog i regionalnog značaja:
– Zakon, takođe, na primer, pruža i zaštitu maloletnicima od negativnog uticaja kroz programe, štiti i dostojanstvo ličnosti i položaj lica o kojima bi trebalo da se govori u medijima, i slično. Prava su brojna.
Pojmovi javni interes, sufinansiranje medija, konkursi za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja, prema njegovom mišljenju, jesu bliski građanima, ali nije siguran koliko oni zaista znaju o tome:
– Sa druge strane, ne treba previše da znaju, treba da znaju kako funkcioniše, koja su njihova prava i šta suštinski to treba da znači, ali ne treba im i poznavanje punih procedura ili detaljno opisanih obaveza i prava.
Što se odstupanja od Zakona tiče, Đurić navodi da se uglavnom ne poštuju izvori informacija, ne proveravaju se informacije, često su prisutni govor mržnje, uvrede, nepoštovanje privatnosti lica o kojima se govori, a ne poštuje se ni pretpostavka nevinosti.
– Poseban problem je objavljivanje informacija iz postupaka javnih tužilaštava i policije, koje nisu proverene i čestio ururšavaju i same istrage – dodaje on.
Informacija bez konteksta suprotna principu javnog interesa
Situacije u kojima mediji konstatuju da se nešto dogodilo (protest, okupljanje, štrajk), ne dajući kontekst celog dešavanja (razloge za okupljanje, šta su građani rekli, pitali) su, prema njegovim rečima, veoma opasne te u suprotnosti sa načinom na koji se ostvaruje princip javnog interesa.
– Čak mi deluje da je opasnije nego da propustite da izveštite da se nešto dogodilo jer se na ovaj način stiče potpuno kriva i pogrešna slika o nekom događaju, a mediji postaju kreatori jedne potpuno netačne i iskrivljene stvarnosti. I zaista, dosta je zastupljeno, posebno kroz tabloidne medije koji ovo rade sa namerom i, moram da kažem, bez ikakvog osećaja odgovornosti za posledice koje nastaju – objašnjava Đurić.
Odgovarajući na pitanje u vezi sa medijima koji daju iskrivljenu sliku stvarnosti, spinuju, objavljuju lažne vesti, dezinformišući javnost naš sagovornik procenjuje da takvi mediji trenutno čine preko 95% medijske scene, uz napomenu da „nisu svi potpuni propagandisti, ali se često stavljaju u ulogu zaštitnika interesnih grupa koje se nalaze na čelu države“.
Sankcije koje bi oni trebalo da snose su, kako dodaje, „opomene, novčane kazne, privremeno ili trajno gašenje ukoliko suštinski ne poštuju Zakon o javnom informisanju i medijima“.
Šta kaže Zakon?
Kroz više članova Zakona o javnom informisanju i medijima definišu se prava građana/ki.
Između ostalog, član 2 predviđa da „pravila o javnom informisanju obezbeđuju i štite iznošenje, primanje i razmenu informacija, ideja i mišljenja putem medija u cilju unapređivanja vrednosti demokratskog društva, sprečavanja sukoba i očuvanja mira, sprečavanja govora mržnje i netolerancije, istinitog, blagovremenog, verodostojnog i potpunog informisanja uključujući i informisanje i podizanje nivoa poznavanja ljudskih i manjinskih prava i omogućavanja slobodnog razvoja ličnosti“.
Članom 9 je definisana i obaveza novinarske pažnje. Taj član predviđa da su „urednik i novinar dužni da s pažnjom primerenom okolnostima i u skladu sa pravilima novinarske struke, pre objavljivanja informacije koja sadrži podatke o određenoj pojavi, događaju ili ličnosti provere njeno poreklo, istinitost i potpunost“.
Takođe, urednik i novinar dužni su da preuzete informacije, ideje i mišljenja prenesu verodostojno i potpuno, a ako se informacija preuzima iz drugog medija – da navedu i naziv tog medija. Ukoliko se informacije preuzimaju između uređivački oblikovanih internet stranica urednik i novinar dužni su da postave link uređivački oblikovane internet stranice sa koje se sadržaj preuzima.
Članom 5 je definisano informisanje o pitanjima od interesa za javnost te je navedeno da se „putem medija objavljuju informacije, ideje i mišljenja o pojavama, događajima i ličnostima o kojima javnost ima opravdan interes da zna, bez obzira na način na koji su pribavljene informacije, u skladu sa odredbama ovog zakona. Svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obavešten o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“.
Ustanove javnih medijskih servisa i drugi mediji koji deluju u skladu s načelima javnih medijskih servisa, prema članu 10, posebno su dužni da o pojavama, događajima i ličnostima izveštavaju pravovremeno i nepristrasno, da omoguće izražavanje ideja i mišljenja koja su zastupljena u zajednici, da podstiču na raspravu u duhu tolerancije, o svim temama od interesa za javnost, da proizvode raznovrsne programske sadržaje i da teže najvišem nivou kvaliteta usluga.
Ono što bi građani/ke mogli da urade kako bi uticali na medije da poštuju Zakon, smatra naš sagovornik, jeste rad na sopstvenoj medijskoj pismenosti.
– Moramo da se medijski opismenimo, da shvatimo da nije sve tako crno ili belo, i da nažalost, iziskuje dodatnu proveru ili čitanje i druge strane, ukoliko postoji. Građani mogu da podnose prijave nadležnom Regulatornom telu, ukoliko se radi o TV emiterima, ili žalbe Savetu za štampu, ukoliko se radi o štampanom mediju ili portalu. Samo tako mora da krene disciplinovanje. S druge strane, sami biramo šta gledamo ili čitamo. Ništa nužno ne može da nam se nametne, tako da takve medije zapravo ne treba pratiti – zaključuje Rade Đurić.
Izvor: KruševacPRESS
